FENOMEN OTMICA





Fenomen otmica od strane vanzemaljaca je vrlo kontraverzna tema. Većina ljudi će teze o otmicama olako odbaciti. To je zato što nisu svesni mnogobrojnih dokaza koji potkrepljuju ove teze.

Fenomen otmice životinja i ljudi nije ništa novo, kao ni posledice koje proizilaze iz svega ovoga. Mi inače sve što se ne uklapa u naš konsenzus realitet volimo da nazovemo "fenomenom", mada se može reći da fenomeni u stvari ne postoje - postoji samo naše neznanje, koje proizilazi mahom iz našeg nemara, odnosno našeg ličnog ignorisanja svega onoga što "ne spada" u naš realitet. Sve su prilike da ta naša realnost nije ni blizu realna onome koliko mi mislimo da jeste. Ovakav naš odnos prema svemu ovome je upravo ono što najviše i odgovara izvršiocima ovih nedela, odnosno kontrolorima realiteta u kome živimo, mada je velika verovatnoća i da smo na neki način programirani da se ponašamo upravo ovako kako se ponašamo.

Iako je "kontrolni sistem matriksa", odnosno, oni koji u našem trećem denzitetu "rade" za svoje "gazde" iz četvrtog denziteta, uradio prilično dobar posao na zataškavanju informacija o svemu ovome, odnosno, njihovom sakrivanju od ljudi, čini se da dolazi vreme kada će se svi oni koji teže buđenju morati suočiti i sa ovim aspektom naše realnosti.

Tvrdnje, kako ispitivanje ove oblasti širi strah i negativnost, ili predstavlja odraz fantazija, je podjednako bazirana na predrasudama kao i tvrdnje srednjovekovne crkve da je proučavanje ljudske anatomije greh protiv boga ili se mogu uporediti sa izjavom da će proučavanje mikroorganizama raširiti negativnost i strah među populacijom. Međutim, zbog učestalosti ovakvih tvrdnji je važno naglasiti da svrha ovakvih tekstova nije zastrašivanje ili obesrhrabrivanje. Njihov cilj je da ljudima, koji se suočavaju sa ovim fenomenom, pomognu da lakše verifikuju svoja iskustva, izađu iz začaranog kruga izolacije i efikasnije se suoče sa njime. Nažalost, sklonost javnosti da ove aspekte naše stvarnosti gura pod tepih i iznošenje sličnih iskustava znalački proglašava maštarijama, čine situaciju u kojoj se nalaze žrtve abdukcija mnogostruko težom, gura ih u izolaciju i čini još podložnijim. Svrha je zbog toga takođe upoznavanje sa osnovnim elementima ove pojave, da bi se razmislilo na koji način joj možemo pristupiti i eventualno pomoći ljudima koji su njome pogođeni. Kao i uvek, izazov predstavlja i priliku za rast.


Mnogi ljudi tvrde da su oteti od strane bića koja nisu sa ove planete ili iz ove dimenzije. Najveći broj njih opisuje mala siva bića sa krupnim crnim očima. U većini slučajeva ljudi se ne sećaju otmice odmah. Oni prvo doživljavaju "epizode" nestalog vremena u kojima izgube po nekoliko sati. Ti ljudi se ne sećaju gde i kako su proveli vreme koje su "izgubili". Često posle epizode izgubljenog vremena nalaze razne modrice, ožiljke, osipe i slične znakove po telu. Posle nekog vremena, u snovima im se polako vraća memorija onoga što su proživeli. Najčešće opisuju kako su videli NLO koji im se približava i da su se odjednom našli na nekom stolu okruženim sivim bićima koji na njima izvode razne eksperimente. Uzimaju uzorke noktiju i kose, guraju im sićušne implantate kroz nos ili uvo. Često ljudi opisuju kako ih ta bića odvoje od fizičkog tela i da mogu videti svoja tela kako leže pokraj njih. Vanzemaljci neretko žrtvama tokom otmica ugrađuju implantate veličine nekoliko milimetara u različite delove tela. Ljudi ih uglavnom otkrivaju preko rendgena. Postoje i implantati u delovima mozga koji se ne mogu izvaditi. Ti implantati služe za kontrolu uma i lociranje određenog čoveka kojeg vanzemaljci hoće da otmu. 

Čini se da ima više načina abdukcije (otmice), zavisno od toga da li se abducira čovekovo telo, duša ili um, ili sve zajedno, i da li se to izvodi na nivou trećeg denziteta ili se prebacuje iz trećeg u četvrti, pa zatim eventualno vraća nazad u treći. U nekim slučajevima se jedna individua čak izvadi iz grupe, prilikom čega ostali pripadnici grupe ostanu u stanju "suspendovane animacije", te kad se ova individua vrati nazad, ovi nastave dalje, kao da se ništa nije desilo. Nekad se i cela grupa ljudi odjednom abducira i kasnije vrati nazad na istu tačku vremena/prostora, a da niko od njih ne primeti da se nešto neobično dogodilo. 

Oni koji dižu veću galamu, često budu posećeni od tzv. "ljudi u crnom", koji ih ispituju sve o otmicama i zabranjuju im da ikome pričaju o tome, preteći im smrću. Takođe, puno njih posle otmice prijavljuju viđenja crnih helikoptera. Nekad ih posle otmice vanzemaljaca otme i vojska preteći im da ne progovaraju o svojim iskustvima ako hoće da ostanu živi. 

Mnoge žene prijavljuju prekinute trudnoće ili se dešava da žene koje nikada nisu imale seksualne odnose odjednom zatrudne. U otprilike trećem mesecu trudnoće one izgube fetus. Kasnije se kroz snove ili regresivnu terapiju prisete svega što im se desilo. A dešava se to da za vreme otmice vanzemaljci na toj ženi ili devojci obave ginekološki pregled i oplode je. Tokom sledećih otmica oni je stalno nadgledaju, a kada dođe vreme, fetus se vadi iz tela i prenosi u veštačke inkubatore. Reč je o hibridnom programu. Hibridizacija ljudi nije ništa novo, traje već nekoliko hiljada godina i pominje se u Bibliji (6:5 "A beše tada divova na zemlji, a i posle, kad se sinovi Božiji sastajahu sa kćerima čovečijim pa im one rađahu sinove; to bejahu silni ljudi, od starine na glasu."). Neki naučnici već odavno tvrde da je negativna Rh krvna grupa dokaz hibridizacije. Hibridi izgledaju kao ljudi, ali nedostaju im kvaliteti koji nas čine otpornima prema vanzemaljskom prisustvu. Neki hibridi među nama su već prošli kao "Indigo-deca", iako nisu sva Indigo-deca hibridi. Hibridi najuspešnije slede njihovo namensko programiranje da se ponašaju kao psihopate, preziru ljude i poseduju oštru intelektualnu i psihičku snagu koju imaju da bi podržali njihove ambicije. To su kvaliteti koji im omogućuju da budu pogodni za eventualnu vlast nad čovečanstvom, potčinjeni njihovim vanzemaljskim vladarima. Uspešni hibridi su ti koji mogu uspešno preživeti u gustoj fizičkoj okolini kao našoj, i oni koji su sposobni uspešno se reprodukovati sa ljudima i među sobom, oni koji dovoljno izgledaju ljudski da bi se lako mogli integrisati među ljude i oni koji nemaju nepoželjne ljudske crte. Pogledajmo samo sve važne face sveta. Ako mislite da su to obične čike i tete, u velikoj ste zabludi. 

Dosta dokumentovanih slučajeva ukazuje na metode pregleda koje su veoma slične nekim metodama koje se danas koriste i u našim medicinskim procedurama. Jedna od njih je tzv. laparotomija (otvaranje trbušne duplje). To se danas radi uz pomoć cilindričnog instrumenta, laparoskopa sa specijalnim optičkim nastavkom uz pomoć kojeg se mogu posmatrati organi u trbušnoj šupljini. On se uvodi u stomak na području pupka. Mnoge žene koje su bile žrtve abdukcije tvrde kako su osećale strašan bol kad su im ovi tom prilikom upumpavali u trbušnu šupljinu velike količine ugljen-dioksida, kako bi njenim naduvavanjem razdvojili unutrašnje organe i napravili više prostora, odnosno, bolji pristup ženskim reproduktivnim organima. Kod velikog broja žena koje su bile otimane mogu se primetiti mali ožiljci na području pupka, koji su nastali tom prilikom.

Trudnoća - U korelaciji sa laparoskopijom nalazi se i jedan novi tretman za neplodnost, koji se zove Gamete Intra - Fallopian transfer (GIFT), kojim se sperma ubacuje direktno u jajovod žene, što je jedna vrsta in-vivo oplodnje. Za razliku od in-vitro fertilizacije (IVF), ovaj tip oplodnje predstavlja jedan prirodan fiziološki proces izazivanja trudnoće.

Muške žrtve abdukcije tvrde kako su im vanzemaljci priključivali na penis neki uređaj oblika tube koji izaziva ejakulaciju i istovremeno prikuplja njihovu spermu. Neki od njih kažu kako je ta procedura dosta neprijatna i kako su im nakon nje na penisu ostajale ranice, koje su nakon nekog vremena nestajale. Mnogi tvrde da su imali pravi seksualni odnos sa nekim od ženskih vanzemaljaca - hibrida, što je takođe bilo za svrhu skupljanja njihove sperme.
___________________________________________________________________

ŽRTVE OTMICA

BETTY I BARNEY HILL
___________________________________________________________________

Jedan od pionira istraživača fenomena otmica je Budd Hopkins. On je intervjuisao i hipnotisao puno ljudi koji tvrde da su bili oteti. Otmicama su se bavili i Dr. Corrado Malanga i psihijatar John Mack (više o njegovom radu možete pročitati ovde). 

Svakako su u potpunosti nezaobilazne i dve velike žene - Dr Karla Turner i Barbara Bartholic. Karla je bila jedna od onih koji nisu ni malo verovali u stvarnost vanzemaljaca i NLO-a sve dok ni sama nije bila oteta, tj. dok se nije setila da je bila otimana čitavog života. Obe su svoj život i rad posvetile istraživanju vanzemaljskih otmica. Nažalost, obe su mrtve, a nisu umrle od starosti! Na sreću, ostavile su dovoljno da ono do čega su došle ne umre s njima! Dostignuća njihovog rada su značajna jer su ustanovile da su otmice (abdukcije) nešto što se može nazvati gotovo pa nasledno događanje. To znači da ako ste vi otimani, po svoj su prilici to bili i vaši roditelji, bake ili dede, a i vaša deca. Istovremeno, koristile su hipnozu kao tehniku, iako je ista tada već bila na "udaru" i smatrana, u svakom slučaju, upitnom tehnikom za dobijanje ikakvih smislenih odgovora! To ih nije omelo, već su nastavile i objasnile da kako postoje loši hipnotizeri, tako postoje i dobri, što u konačnici zavisi o samog čoveka, nevažno kojim se poslom bavio.

BARBARA BARTHOLIC - INTERVJU
___________________________________________________________________

John Lear, nekadašnji pilot CIA-e, rekao je na jednom skupu istraživača NLO-a iz Dalasa sledeće:

"Naciji je mozak isprala CIA-ina operacija kontrole uma koja se temelji na strahu od ismejavanja. U SAD-u je od 1947. bilo najmanje milion otetih osoba. U poslednjih 13 godina u SAD-u bilo je preko 40 000 slučajeva sakaćenja stoke. Postoji otprilike 70 vanzemaljskih civilizacija za koje se zna da nas u ovom trenutku posećuju. Gordon Cooper, jedan od naših najboljih astronauta, izgubio je priliku da ode na letove Apolla zato što se usudio progovoriti o NLO-ima u pismu Ujedinjenim narodima. Tokom zadnjih nekoliko godina dolazi do naglog povećanja broja nestalih osoba. Procenjuje se da postoji oko 10 miliona Sivih u bazama na Zemlji i Mesecu, ali nije poznato da li su u stanju da se vrate u svoju matičnu bazu. Oni ulaze i izlaze iz svojih podzemnih baza pomoću međudimenzionalnog prenosa, hiperprostornim manevrom."








Нема коментара:

Постави коментар