BEGUNAC IZ OBLASTI 51





Ovo je svedočanstvo američkog nuklearnog fizičara koji tvrdi da je u tajnom državnom postrojenju u Nevadi proučavao ostatke vanzemaljskog svemirskog broda.

Pošto je 1989. godine u jednoj televizijskoj emisiji progovorio o tajnim istraživanjima u vojnim laboratorijama u Los Alamosu u Nevadi, fizičara Roberta Lazara pokušali su na sve načine da diskredituju. Bez traga su nestali svi dokumenti o njegovom rođenju, školovanju, studijama... Kad je otpušten s posla, zaposlio se u nekoj privatnoj firmi za elektronske sisteme. Po nalogu njenog vlasnika izradio je alarmni sistem za bordel u Las Vegasu, a vlasti su ga odmah uhapsile, optužile za "podršku prostituciji" i osudile na izdržavanje zatvorske kazne. Time su postigli željeni cilj. Lazar je izgubio ugled pred javnošću, a njegov je iskaz zaboravljen. Ipak, neki novinari nisu tako lako odustali. Mađu njima je bio i Majkl Heseman. On je sledio Lazarove tragove i stupio u vezu sa brojnim svedocima koji su potvrdili njegovu priču. Krajnji rezultat tog istraživanja je dvosatni video dokument u kome govore Lazar, njegovi svedoci i stručnjaci za NLO-e, a sadrži i dvadesetak autentičnih filmskih zapisa o NLO-ima. Povodom premijere tog filma, Lazar je prvi put javno posvedočio o svemu što mu se događalo proteklih godina:

"Prvi put sam video vanzemaljski svemirski brod dva ili tri dana pošto sam došao u vojnu bazu u koju sam bio raspoređen. Kada sam ušao u taj hangar pomislio sam da je reč o tajnoj letelici koju proizvodi američko vazduhoplovstvo. Tek prilikom druge posete mogao sam da izbliza posmatram letelicu i tada mi je najzad sinulo da je to svemirski brod. Nisam bio uzbuđen, već sam se osećao vrlo neugodno. Kao da sam negde gde ne bih smeo da budem. Bilo ih je devet. Izgledali su različito, bar spolja, a svaki je imao sopstveni hangar. Ja sam radio samo na jednom od tih brodova i analizirao ga. Mnogo se nagađalo o tome kako su ove letelice uopšte dospele u naš posed. Možda su pucali na njih ili su se sami srušili. No bili su neoštećeni pa zato ne znam šta je prava istina. Letelica je bila glatka, kao da je od jednog komada, metalnosive boje. Nije imala oštrih rubova. Sve je bilo zaobljeno, čak i stolice, kao da su bile od voska. Prostor je bio vrlo pametno iskorišćen. Imao je tri sprata, no za odlazak na gornji sprat nisam imao dozvolu. Nema sumnje da je letelica bila vanzemaljska. Moj zadatak je bio istraživanje pogonskog sistema, što bi naravno bilo nepotrebno da je izgrađena u Americi. Pored toga, dimenzije opreme, sedišta i ostalo, premale su za čoveka, a korišćeni su i nama potpuno nepoznati materijali. Pogonsko je sredstvo bio element 115, koji ne postoji na Zemlji. I pogonski sistem je bio zapanjujući. Sastojao se od dva dela: pojačala gravitacije i reaktora koji je dobavljao energiju. Sam reaktor bio je potpuno anihilacijski, a kao gorivo služila mu je antimaterija. Potpuna anihilacija (poništenje) je najefikasniji oblik nuklearne reakcije, koja je moguća u tri varijante- cepanje, fuzija i anihilacija. Za to mu je potreban supertežak element - element 115, koji se kao takav pojavljuje u tablicama, iako na Zemlji još nije sintetički proizveden. Mislim da se u prirodnom obliku nalazi samo na superteškim zvezdama, tzv. crvenim divovima. 
Poznato mi je da su sa ovim letelicama izvođeni probni letovi, ali ne izvan atmosfere, već isključivo na malim visinama. Naša vlada nije želela da rizikuje gubitak ovako dragocenog poseda. Bio sam svedok brojnih letova te vrste unutar baze. Pre početka rada na projektu dobio sam na uvid hrpu papira. Bilo je zaista mnogo dokumenata, oko 120, većinom kratkih. Uglavnom su se odnosili na tehničke probleme, no u nekima se govorilo o vanzemaljcima sa otvorenim prsnim košem iz koga je izvađen jedan jedini organ. Kao laik u medicini, stekao sam utisak da je taj organ imao mnoge funkcije. Bilo je i izveštaja o konstrukcijskim materijalima broda, odnosno o svemu onome na čemu su naučnici do tada radili. U dokumentima je pisalo da su vanzemaljci došli iz sistema Zeta Retikuli. Ne znam odakle im ta informacija. Možda su našli neke zvezdane karte ili nešto slično.
Bilo je mnogo razloga zbog kojih sam odlučio da o svemu javno progovorim. Na mene su vršili pritisak, hteo sam da se zaštitim, želeo sam da ljudi doznaju istinu. Pokušali su da me ućutkaju. Čak su na mene i pucali, a mnogi su moji prijatelji s posla dobili otkaz samo zato što su me poznavali. Posle mog televizijskog nastupa, hiljade znatiželjnika su pohrlile u Nevadu ne bi li bar iz daljine videli probne letove NLO-a. Pretpostavljam da se posle mojih istupa u javnosti ti letovi i dalje izvode, ali negde drugde. Ne znam da li i baza još uvek postoji i šta se sada tamo događa."

Baza koju ovde Lazar pominje je čuvena baza poznata kao "Oblast 51" (Area 51). Jedan britanski novinar, iz redakcije čuvenog vojnog magazina "Janes Defense Weekly" je, tragajući za dokazima o postojanju NLO-a, naišao na svedoke koji su mogli da potvrde da za ovu bazu važi najviši stepen obezbeđenja u armiji SAD-a. Neki od svedoka su bili članovi porodica zaposlenih u bazi. Njihova ispovest i veliki strah za sudbinu njihovih rođaka mogu se uzeti kao deo dokaza Lazarove ispovesti.


NLO-HANGAR AREA 51







Нема коментара:

Постави коментар