NAZCA LINIJE





Kamene pustinje s juga Perua su zaslužne da se naučna terminologija obogati novim pojmom: geoglifi. Počelo je s egipatskim hijeroglifima, nastavilo s petroglifima (slikovnim znacima u stenama), da bi čuvene Nazca linije označile potrebu da se da poseban termin slikama na kamenom pustinjskom tlu. Doduše, termin se još uvek ne može naći u rečnicima, ali za koju deceniju će preći iz "alternativne" u "oficijalnu" upotrebu. Večno razapeto između neba i zemlje, čovečanstvo pokušava odgonetnuti kakva ga budućnost čeka. Istovremeno smo okruženi s toliko misterioznih i mističnih ostataka drevnih civilizacija da nam se i prošlost čini jako uzbudljivom i zagonetnom. I oni su ispred sebe imali ista pitanja kao i mi danas. Ako bismo uspeli kreirati vezu s našom drevnom prošlošću onda bi razumeli šta se dešavalo u istoriji i šta nas čeka u budućnosti. Ni naša nauka, a pogotovo religija, sa svojim vrednostima i idejama, nisu dovoljne da bi se dešifrovale tako kompleksne strukture kao, na primer, Nazca linije.

* * *

Između visokih Anda i pacifičke obale severnog Čilea i južnog Perua, nalaze se suve visoravni, takozvane "pampe". Ove kamene pustinje nemaju vetra, a tek nekoliko kapi kiše padne svakih 7-8 godina. Pampe se s pravom smatraju najsuvljim predelom na svetu. I tako je već hiljadama godina. Površina pustinja je prekrivena pocrnelim vulkanskim kamenjem veličine šake. Uklanjanjem površinskih vulkanskih stena otkriva se donji, znatno svetliji, kameni sloj. Peska nema. Samo kamen. Posmatrajući iz vazduha, ovaj donji, svetliji sloj deluje kontrastno i lako je uočljiv. Na površini od preko 500 kvadratnih kilometara kamene pustinje nepoznata civilizacija je uklonila vulkanske stene u ukupnoj dužini od 1 300 kilometara. Gledajući iz vazduha, formirali su perfektno ravne linije. Neke od njih su samo petnaestak centimetara široke, a neke su široke nekoliko stotina metara. Uz linije se nalazi i oko 300 geometrijskih figura, kojima dominiraju trapezoidi, trouglovi, cik-cak linije i spirale. Najuzbudljivije su svakako biomorfne figure: životinje, biljke i ljudi. Njihov broj još nije definitivan. Verovalo se do pre par godina da ih je pedesetak. Međutim, nekoliko godina unazad otkrivene su nove, na padinama kamenih brda, od kojih se neke vide samo u određeno doba dana (zavisno od sunčeve svetlosti i senke). Do sada je otkriveno 70 figura čija se veličina kreće od 25 do 275 metara. Najpoznatiji među njima su pauk, majmun, kit, zmija, pas, gušter, cvet, 18 ptičijih figura i astronaut. A što je najinteresantnije, sve te figure se mogu videti u celini isključivo iz vazduha, odnosno na velikim visinama. 

Deniken je privukao svetsku pažnju tezom da su vanzemaljci autori figura pokraj gradića Nazce, a trapezoidi su, navodno, bili njihove sletne piste. Tačku na njih je stavio s tvrdnjom da je figura čoveka s čizmama i šlemom na glavi, zapravo slika posetioca iz svemira i objavio ju je na naslovnoj strani svoje knjige, pre više decenija. U međuvremenu je "astronaut" prozvan "čovekom s glavom sove". Brojnim trapezoidima su se pridružili trouglovi i spirale. Denikenove teze su se razvodnile. Mnogi istraživači ne vide smisla da neko pravi sletnu stazu, a pored nje spirale; gde sletiti, a odakle poleteti?! Bio bi to konfuzni aerodrom. Plus, nikakvi dokazi o drevnim "sletanjima" nisu pronađeni na samoj "pisti". Međutim, zahvaljujući Denikenu, dužna pažnja se počela posvećivati i ovom nerazjašnjenom ostatku prošlosti. Mišljenje mnogih NLO istraživača je da Deniken nije daleko od istine; ova kompleksna struktura je delo čovečijih ruku, ali inspiracija i dizajn nisu ovozemaljskog porekla. 

Istoričari uporno pokušavaju da nađu rešenje za kreatore Nazca linija koje će zadovoljiti njihovu sliku sveta. Preovladavajuća službena teorija kaže da je u ovom kraju od pre 2 300 godina do pre 1 200 godina živela kultura Nazca (pravo ime im ne znaju). Pronađeni su ostaci keramike, alata, hrane... Međutim, kao i mnogo puta pre, i ovaj put im taj pokušaj ne izdržava ozbiljnu proveru. Naime, najnoviji rezultati radiokarbonskih testova na algama pronađenim na odgrnutom vulkanskom kamenju pokazuju starost od 4 000 godina. Drugim rečima, linije su iscrtavane pre najmanje 4 000 godina. Tu pada u vodu ideja da je takozvana Nazca civilizacija tvorac ovih figura. Sve Nazca linije su povučene iz jednog poteza. Tako, na primer, figura majmuna ili kolibrija nema ni jedne ukrštene linije.

Arheolog Paul Kosok je pre 80 godina posmatrao zalazak sunca za vreme zimskog solsticija i zapazio da se sunce kreće tačno po jednoj od linija. To ga je nateralo da prave linije proglasi "najvećom astronomskom knjigom na svetu". Njegov rad je nastavila nemačka matematičarka Maria Reiche, koja je, počevši od 1947. godine, provela 50 godina svog života proučavajući figure. Njen rad i napori su doveli do UNESCO-ve zaštite ovog kompleksa. Nakon 5 decenija marljivog rada i merenja, gospođa Reiche je zaključila da linije predviđaju pozicije Sunca, Meseca, planeta i zvezda, i da su one pokazivale kada treba ići sa setvom, kada će se pojaviti voda u rekama, kada treba obavljati žetvu, itd. Ona je otkrila i 3 različite jedinice za meru koje su stalno korištene u formiranju figura: 32,6 metara, 26,7 metara i 32,5 centimetra. Za figure i geometrijske oblike našla je ekvivalent na nebu zvezdanih konstelacija. 

S obzirom da je voda najznačajniji resurs u životu Andskih civilizacija, a ispod kamene pustinje su postojali podvodni izvori i rečni tokovi, Anthony Aveni je izašao s teorijom da linije idu duž podzemnih tokova vode. Ova teorija ima takođe prihvatljivih stavova, jer je radiestezija dokazala da se uz niz linija zaista poklapaju vodeni tokovi (doduše, ovo objašnjava pojedinačne linije, ali ne i geometrijske i životinjske figure). 

I, na kraju, rad nekoliko astronoma je, u novije vreme i  uz pomoć satelitskih snimaka, potvrdio da se linije Nasce poklapaju s kretanjem Sunca, izlascima, zalascima, solsticijima i ekvinocijumima. Naravno, markirani su i identični datumi za kretanje Meseca. Zvezdani sastav Plejada i njihov izlazak na zvezdanom nebu je takođe zabeležen u postojećim linijama. 

Moramo povezati astronomiju, sakralnu geometriju, astroarheologiju, agrikulturu i irigaciju, infrastrukturu i novu, višedimenzionalnu umetnost. Potrebna je nova teorija koja će povezati dva sveta: spiritualni i materijalni. Za objašnjenje više nije dovoljno ljudsko trodimenzionalno viđenje sveta. Sedamdesetak biomorfnih figura i preko 300 geometrijskih figura dominiraju kamenom pustinjom Nasce i čine je "najvećom astronomskom knjigom na svetu".







Нема коментара:

Постави коментар