FLUOR - NAJVEĆA NAUČNA PREVARA 20. VEKA!





Fluor su nacisti i staljinisti stavljali u vodu logorašima da budu pasivni i ravnodušni prema svemu. Danas vam (ovaj otrov za pacove i ljude) iz istih razloga stavljaju u paste za zube i vodovode. Fluor je glavno hemijsko sredstvo stvaranja mentalnih robova (poslušnih građana).





Priča o fluoru, kao i svaka priča, se mora posmatrati sa više strana, gledati iz više uglova. Da bi sagledali potpunu sliku o fluoru i fluoridima moramo da uzmemo u obzir SVE podatke koje imamo. Dugo vremena čovečanstvo gleda u jednu, namerno ili slučajno, postavljenu sliku - fluor je koristan i dobar za zube, a na tu frazu se i svodi znanje većine čovečanstva o fluoru. Majke male dece su često savetovane od strane lekara/zubara da svojoj deci daju da grickaju tabletice fluora. I zbog bezrezervnog poverenja u zdravstveni sistem i autoritete sa polja zdravstva, mi nijednog trenutka ne dovodimo u pitanje njihova "kredibilna" i "legitimna" znanja.

(Napomena: U tekstu će biti korišćeni termini fluor i fluoridi, označavajući pritom istu stvar - fluor je element, fluoridi su jedinjenja sa fluorom. Mi svoje sledovanje fluora dobijamo putem fluorida, jer čist fluor je otrov, jači od arsenika, za nijansu slabiji od cijanida.)
_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

ISTORIJAT

Za fluor se zna odavno, prvi put se spominje u spisima rimljana, kao fluorspar (kalcijum fluorid, CaF2). Terminom fluor se prvobitno označavala klasa minerala, korišćena za topljenje ruda i metala. Hronološki, istorijat fluora (sa čisto hemijskog i medicinskog stanovišta) bi izgledao ovako:

1886. Moissan: izolovanje fluora
1887. Davy: izolovan u čistom stanju
1928. Midgley: Freoni
1938. Plunkett: Teflon
1940. "Manhattan" projekat
1943. Identifikovano prvo organofluorno jedinjenje: Fluoroacetat, u Dichapetalum cymosum (Južna Afrika), mimik sirćetne kiseline, blokira Krebs-ov ciklus
1947. Fowler: perfluorovanje sa CoF3 (kobalt trifluorid)
1949. Simon: elektrohemijsko fluorovanje
1954. Fried: početak medicinske hemije organofluornih jedinjenja
1957. Fried je objavio da različiti fluorovani steroidi imaju višu biološku aktivnost, u poređenju sa nefluorovanim derivatima
1970-ih, Organofluorna jedinjenja su retka u medicinskoj hemiji
1990. 220 fluorovanih lekova odgovara udelu na tržištu od 8% sintetisanih lekova
1996. U toku je razvoj 1 500 lekova koji sadrže fluor (fluor čini da lek 70 puta brže prodre kroz ćelijsku membranu)
2002. Odobren je 31 novi lek, od kojih 9 sadrže fluor
2003. Od 18 lekova koji su u vrhu svetske prodaje, 7 sadrže fluor; Prozac, Cipro. Najprodavaniji: Lipitor (Pfizer), snižava nivo holesterola, zarada 10,3 milijardi USD
2004. 238 patenata u hemiji fluora, u poređenju sa 101 u 2001. Identifikovano je više od 3 000 prirodnih proizvoda koji sadrže bar 1 halogen, od čega samo 6 sadrži fluor. Više vrsta lekova koji sadrže F: antidepresivi, anti-imflamatorni, antiviralni, antimalarici, antitumorski, itd.

Fizičko hemijske karakteristike fluora:

- gas bledozelene boje, male gustine
- visoka elektronegativnost
- niska polarizabilnost
- najreaktivniji element u periodnom sistemu, jedini se sa svim elementima osim sa helijumom, neonom i argonom
- najjači oksidans (opasnost od požara i eksplozije)
- 13. po redu najzastupljeniji element u zemljinoj kori
- izuzetno otrovan
- pri radu sa fluorom su neophodne posebne mere predostrožnosti
- tačka topljenja: -219,62 °C; tačka ključanja: -188,14 °C

Industrijska primena fluora i fluorida:

- od početka 1600-ih fluorovodonična kiselina je korišćena u industriji stakla, za pravljenje (urezivanje) šara, danas se takođe koristi u proizvodnji sijalica
- u naftnoj industriji se koristi (fluorovodonična kiselina) kao katalizator (supstanca koja ubrzava hemijske reakcije) za dobijanje većeg broja oktana u benzinu (fluorokarbonati)
- za dobijanje nervnog otrova sarina
- celokupna industrija aluminijuma je nezamisliva bez fluora i fluorida - bitno snižava tačku topljenja aluminjuma, kao i čelika i berilijuma (inače zbog svoje izuzetno visoke reaktivnosti fluor topi skoro sve organske matrerije pred sobom, kroz čelik prolazi kao kroz puter, pali azbest)
- u nuklearnoj industriji se koristi za obogaćivanje uranijuma
- fluor i njegova jedinjenja deluju kao protoplazmatski otrovi, te se koriste za trovanje pacova i miševa
- za proizvodnju freona i drugih gasova za rashlađivanje, fluorescentnog svetla, za proizvodnju sintetičkih tepiha, pesticida, voska za skije, vodootprone odeće, cigle i keramike, većine kompjuterskih komponenti

Nakon ovog kratkog pregleda istorije i primene fluora i fluorida, može se lako doći do sledećeg zaključka: istu hemikaliju/otrov, koju industrija koristi za obogaćivanje uranijuma, topljenje čelika i aluminijuma, mi dajemo našoj deci kao prvu stvar ujutru i poslednju pred spavanje, sve sa ukusom peperminta, jagode i žvake. A sve to radimo zato što nam tako poručuju zdravstveni autoriteti poslednjih 50 godina.


UVOĐENJE FLUORA U ORGANIZAM ČOVEČANSTVA 

Kako je sve počelo? Od početka 20-og veka skoro cela američka industrija je bila bazirana na upotrebi fluora, i zbog toga je skoro sav industrijski otpad sadržavao fluor. Taj otpad je odbacivan u prirodu, pritom izazivajući ozbiljne probleme zagađenja, kako vode i tla, tako i biljnog i životinjskog sveta. Fluorovodonik i silikon tetrafluorid su fluoridi koje u prirodu emituju fabrike fosfatnih đubriva (fosfatne stene obično sadrže oko 3% fluorida), fabrike čelika, fabrike aluminijuma. Fluoridi ispušteni u prirodu izazivaju ozbiljna oštećenja i promene u biljnim listovima. 1920-ih i 1930-ih, Aluminium Corporation of America (ALCOA) je bila suočena sa masom tužbi radnika, zbog, blago rečeno, zdravstvenih užasa koje je izazivao industrijski fluor. 1933. godine US Public Health Service (PHS) se konkretno zainteresovala za otrovne efekte fluora, pritom zaključujući da se dentalna fluoroza pojavila kod 25-30% dece, pri koncentraciji od samo 1 ppm fluora u vodi. 29.10.1939. Džerald Koks (Gerald Cox), istraživač na Mellon Institute, je objavio svoj najradikalniji predlog na sastanku sa American Water Works Association u Džonstonu, Pensilvanija. Predlog je bio da bi Amerika najozbiljnije trebala da razmotri dodavanje fluorida u pijaću vodu. 1942. godine PHS, pod vođstvom dr. H. Trendley Dean-a, je zaključila da je voda sa 1 ppm fluora potpuno prihvatljiva. U to vreme PHS se nije bavila uvođenjem fluorisanja, već je težila da definiše maksimalnu dozvoljenu koncentraciju, tačnije da definiše tačku izvan koje je fluor štetan po zdravlje javnosti. Iako su istraživanja dr. Dean-a pokazivala da fluor u koncentraciji od 1 ppm izaziva dentalnu fluorozu kod određenog procenta dece, ona su takođe pokazala da 1 ppm fluora delimično smanjuje truljenje zuba, a da koncentracija od već 2 ppm predstavlja ozbiljnu opasnost po zdravlje javnosti, izazivajući masovnu dentalnu fluorozu. Dok se u javnosti s jedne strane vodila kampanja uvođenja fluora u redovnu ishranu stanovništva, sa druge strane u najvećoj tajnosti, 1940. godine je započet projekat Menhetn, odnosno započeto je pravljenje nuklearne bombe koja će 5 godina kasnije biti bačena na Hirošimu. Naravno, par godina je trebalo samo da bi se izgradila infrastruktura za proizvodnju nuklearne bombe. Glavni čovek Menhetn projekta je bio general Leslie C. Groves. Pored svih problema koje je general imao, u vezi sa nuklearnim postrojenjima, jednog decembarskog jutra 1943. godine, suočio se sa još jednim problemom, i to velikim. U potpunoj tajnosti, general Groves i vojni inženjeri su nadgledali rad desetine hiljada radnika, naučnika, inženjera, koji su za 3 godine izgradili fabrike i laboratorije koje su po veličini parirale celokupnoj industriji automobila. General Groves je tokom celog projekta bio vođen iluzijom da i Nemačka pravi svoju atomsku bombu, da je to trka ko će pre da napravi nuklearno oružje. Međutim, isto tako je i znao činjenice da su do tog trenutka ključni industrijski procesi, neophodni za kreiranje nuklearnog oružja, bili tek u početnoj fazi, a veći deo atomskog programa je i dalje bio na laboratorijskom nivou. Novi problem, koji se pojavio tog decembarskog jutra, u vidu uznemirujućih izveštaja o povredama radnika i naučnika u fabrikama i laboratorijama, nastalim od udisanja gasova i opekotina. Pukovnik Stafford L. Warren, vodeći u medicinskom odeljenju Menhetn projekta je zamolio generala Groves-a da pokuša da sazna šta imaju da kažu vojni stručnjaci za bojne otrove, po pitanju toksičnosti fluora. Kada je sproveo istraživanje general Groves je shvatio da fluor igra veliku ulogu u Menhetn projektu. Naučnici na projektu su planirali da koriste tehnologiju gasne difuzije za rafinisanje uranijuma. U tom procesu se uranijum meša sa elementarnim fluorom, pri čemu nastaje isparljivi gas uranijum heksafluorid. Potom se gas propušta kroz finu membranu i tada lakši molekuli koji sadrže razgradljivi uranijum prolaze brže kroz membranu i hvataju se sa druge strane. Pošto se u ovom procesu dobije relativno mala količina obogaćenog uranijuma, stotine tona fluora i hiljade nivoa progresivnog obogaćivanja su bile potrebne da se dobije količina uranijuma dovoljna za atomsku bombu. Potreba za fluorom i potrošene količine su bile jedne od najstrože čuvanih vojnih tajni za vreme Drugog svetskog rata. Ovde u priču ulazi najznačajnija figura u priči o fluoru, Harold Carpenter Hodge. On je bio biohemičatr i toksikolog Univerziteta Ročester, proučavao je fluor i fluoride za potrebe Menhetn projekta. U proleće 1943. godine postavljen je za rukovodećeg u odseku za farmakologiju i toksikologiju, i data mu je potpuna kontrola nad timom naučnika koji su radili na tajnom projektu pod imenom Program F, gde su izučavali toksičnost fluora. U okviru projekta, Harold Hodge je nadgledao i eksperimente u kojima su nasumice izabranim bolesnicima ubrizgavali inekcije uranijuma i plutonijuma. Posle rata, Harold Hodge je bio predsedavajući u National Research Council's Committee on Toxicology i vodeći naučni promoter fluorisanja pijaće vode. On je izuzetno dobro znao šta fluor i fluoridi čine ljudskom organizmu, ali je o svemu tome do kraja svog života ćutao. Za potrebe rata, gomile naučnika i istraživača su vredno radili u prepunim laboratorijama, trudeći se da označe fluor kao sredstvo za borbu protiv fašizma. Naučnici sa Columbia, Princeton, Johns Hopkins, Purdue, Ohio State, Penn State, Duke, the University of Virginia, MIT i Cornell su proučavali fluor, zajedno sa inženjerima najvećih industrijskih kompanija - DuPont, Chrysler, Allis-Chalmers, Westinghouse, Standard Oil, American Telephone and Telegraph Company (AT&T), Mallinckrodt, Eastman Kodak, Electro Metallurgical Company, Linde Air Products, Hooker Chemical, Union Carbide i Harshaw Chemical. Kompanija DuPont, zahvaljujući svojoj predratnoj ekspertizi sa fluorom, u vidu proizvođenja freona, je imala veliki udeo u US nuklearnom programu. U laboratorijama DuPont-a je 1938. godine proizveden teflon, na bazi fluora. Da ne ulazimo dublje u dogodovštine iz Drugog svetskog rata, svi znamo da je atomska bomba bačena, o posledicama ne vredi raspravljati. Posle Drugog svetskog rata, krajem oktobra 1948. godine u mestu Donora u Pensilvaniji, došlo je do jednog od najvećih zagađenja vazduha, iz dimnjaka lokalnih fabrika, čiji je ishod bio 19 umrlih i nekoliko stotina povređenih. Punih 5 dana Donora i mesto pored, Webster, su bili pod oblakom dima od fabrika za topljenje metala. U sledećih nekoliko dana od 13 500 stanovnika Donore, njih 6 000, i muškarci i žene i deca, se ozbiljno razbolelo. Philip Sadtler, hemičar i borac protiv zagađivanja je odmah otišao u Donoru i vršio ispitivanja, koja su pokazala da je u vazduhu bila izuzetno velika količina jako otrovnog gasa fluorvodonika. On je uradio izveštaj, u kojem je kao razlog katastrofe naveo prisustvo fluorida u okruženju. Međutim, njegov izveštaj je izmenjen od strane Public Health Service, koja je posle svoje istrage kao razloge katastrofe navela inverziju temperature i mešavinu industrijskih zagađivača u vidu dima. Posle katastrofe, protiv velikih industrijskih korporacija DuPont, U.S. Steel i ALCOA su počele da pljušte tužbe za zagađivanje okoline industrijskim fluorom. Te korporacije su imale svoje advokate pod imenom Fluorine Lawyers Comitee, koji su za potrebe promovisanja i odbrane fluora angažovali čoveka pod imenom Robert Kehoe, direktora Kettering Laboratory of Applied Physiology na Sinsinati Univerzitetu. On je inače bio glavni promoter i branilac bezbednosti olovnog benzina u SAD-u, a sa istim žarom je branio i fluor. Sa druge strane, 1950-ih i 1960-ih, vodeći centar za proučavanje fluora je bio Univerzitet Ročester, čiji su mnogi diplomci preuzeli vodeće uloge u zubarskim školama i istraživačkim centrima širom SAD-a. 1958. godine Colgate izbacuje propagandni spot za pastu sa fluorom. U to vreme počinje sve intenzivnija kampanja za fluorisanje pijaće vode. Danas, samo jedna trećina SAD-a nije fluorisana. U Evropi je situacija prividno bolja, većina Evrope nije fluorisana, ali zato većina Evrope pije flaširanu vodu koja je najčešće fluorisana. Većina Evrope koristi fluorisane paste za zube, kao i razna sredstva za ispiranje usta. Jedan od većih problema vezanih za fluorisanje je sledeći - kada se fluor jednom unese u organizam, nemoguće je pratiti koliko osoba dnevno unese fluora u sebe, jer svi pijemo različite količine vode, različitom količinom paste peremo zube, jedemo različite količine hrane spremane u fluorisanoj vodi, pijemo različite količine pića pravljenih sa fluorisanom vodom, tu su i ostaci pesticida na voću i povrću - zaključak se sam nameće, nemoguće je, osim u jednom slučaju, 100% precizno odrediti koja koncentracija fluora nije štetna za ljudski organizam. Taj jedan slučaj je kada je koncentracija fluora nula (0), ta koncentracija pouzdano nije štetna po ljudski organizam. Bezbednost upotrebe fluora je postala čvrsto utemeljena paradigma bazirana na nepotpunom ili pogrešnom znanju. Prava pitanja se retko postavljaju, a kada se postave konkretnih odgovora nema, što omogućava stvaranje pogrešnih pretpostavki da je fluor koristan za zube i bezbedan za organizam.


NAUČNE ČINJENICE O BIOLOŠKIM EFEKTIMA FLUORIDA

Ne postoji nijedna bolest, oboljenje ili zdravstvena tegoba koja je izazvana nedostatkom fluora. Zvanična, ''mainstream'' nauka, koja besomučno forsira fluor kao neophodan za zdravlje zuba, do sada pred javnost nije izašla sa bilo kakvim rezultatima (makar i neubedljivim) koji upućuju na to da je fluor koristan za naše zube. Kada se počinjalo sa masovnim fluorisanjem vode sredinom 1940-ih, sva nauka o korisnosti fluora je bila bazirana na usmenim obrazloženjima. Blede statistike i usmena preporuka najviših zdravstvenih autoriteta su bile dovoljne da čovečanstvo više od 50 godina slepo sluša i prihvata fluorisanje kao jednu potpuno normalnu stvar. Sa druge strane tokom zadnjih 60 godina imali smo i priličan broj naučnika koji nisu slepo pratili mainstream, nisu gazili po prethodno utabanim putevima, nisu bili samo ponavljači naučenog, novac nije bio jedan jedini smisao u njihovim istraživanjima. Evo pregleda zaključaka, u kratkim crtama, do kojih su došli naučnici koji su se ozbiljno pozabavili ispitivanjem i istraživanjem fluora:

1. Fluoridi ometaju sintezu kolagena što dovodi do njegovog razlaganja u kostima, tetivama, mišićima, koži, hrskavičavom tkivu, plućima, bubrezima i traheji.

2. Fluoridi stimulišu stvaranje granula i potrošnju kiseonika u belim krvnim ćelijama, ali sprečavaju taj proces kada je bela krvna ćelija izložena dejstvu neke strane supstance u krvi.

3. Fluoridi smanjuju energetske rezerve i sposobnost belih krvnih zrnaca da uništavaju strane materije procesom fagocitoze. Čak i i mikro-molarne količine fluorida, ispod 1ppm (1-og dela na milion delova) mogu ozbiljno da suzbiju sposobnost belih krvnih zrnaca da uništavaju patogene mikro-organizme.

4. Fluoridi zbunjuju imuni odbrambeni sistem i podstiču ga da napada tkiva svog vlastitog tela i povećavaju brzinu rasta tumora kod ljudi koji su podložni raku.

5. Fluor sprečava stvaranje antitela u krvi.

6. Fluoridi ometaju rad štitne (tiroidne) žlezde.

7. Fluoridi ispoljavaju štetna dejstva na razna tkiva u telu čoveka.

8. Fluoridi pospešuju razvoj raka kostiju.

9. Fluoridi izazivaju preuranjeno starenje kod ljudi.

10. Ingestija fluora uz pomoć sredstava za ispiranje usta i sprečavanje karijesa kod dece je veoma opasna za njihov biološki razvoj, životni vek i opšte zdravstveno stanje.

Ostale činjenice:

Sadržaj jedne tube zubne paste sa fluorom dovoljan je da usmrti dete. Regionalni Toksikološki Centar u mestu Akron, Ohio, SAD,  je 1991. godine prijavio smrtni slučaj kao posledicu ingestije 16mg/kg fluorida. Samo 2 grama fluorida dovoljna su da ubiju odraslog čoveka. Jedna zubna pasta sa fluorom sadrži 1mg/gram fluorida.

Fluoridi se koriste za kontrolu i modifikaciju raspoloženja i ponašanja ljudi.

Poznato je da su spojevi fluorida dodavani u pijaću vodu zatvorenika kako bi ih držali poslušnima i kako bi ih sprečili da se suprotstavljaju autoritetima, kako u nacističkim logorima za vreme Drugog svetskog rata, tako i u sovjetskim gulazima u Sibiru.

Fluoridi su medicinski klasifikovani kao protoplazmatički otrovi, i koriste se za trovanje pacova.

U septembarskom izdanju iz 1943. Žurnala Američke Medicinske Asocijacije, tvrdi se sledeće: "Fluoridi su generalni protoplasmički otrovi koji menjaju propustljivost ćelijske membrane inhibicijom određenih enzima. Tačan mehanizam ovakvog njihovog dejstva još uvek je nepoznat."

Konzumiranjem fluorida kod ljudskih bića se generalno povećava stopa smrtnosti od raka. Godine 1975. Dr. John Yiamouyiannis je objavio preeliminarne rezultate naučnog istraživanja koji su pokazali da ljudi koji žive u područjima fluoridizacije pijaće vode imaju veću stopu smrtnosti od raka od onih koji žive u područjima gde se fluoridizacija vode ne odvija. Američki Nacionalni Institut za Kancer pokušao je da odbaci ovaj naučni rad, međutim, doktoru Yiamouyiannisu se iste godine pridružio i Dr. Dean Burk, koji je bio glavni hemičar istog instituta do 1974. Oni su zajednički obavili dodatne studije i njihovi rezultati su kasnije uključeni u Kongresni Izveštaj kongresmena Delaneya, koji je bio autor Delaney Amandmana, kojima se zabranjivalo dodavanje kancerogenih supstanci u ljudsku hranu. Ovi izveštaji su potvrđivali vezu između fluoridizacije i raka.

Fluor nema skoro nikakvog efekta u preventivi kvarenja zuba kod ljudi. Na Novom Zelandu, 1990. godine, Dr. John Colquhoun je nateran da se prevremeno penzioniše nakon što je obavio jednu naučnu studiju na 60 000 dece školskog uzrasta i dokazao da ne postoji nikakva razlika u stopi kvarljivosti zuba kod dece koja žive na područjima gde se obavlja fluoridizacija vode od onih koji žive na područjima gde se to ne čini. On je čak pronašao i to da veliki broj dece u fluoridiziranim područjima pati od dentalne fluoroze. Dr. John Colquhoun je javno objavio rezultate ovog svog istraživanja.

Ne postoje naučni dokazi koji potvrđuju da su sredstva za ispiranje usta na bazi fluorida i tablete bezbedni za korišćenje kod ljudi. Godine 1992. Michael Perrone, asistent advokatske kancelarije u New Jersey-u, podneo je zahtev Američkom Zavodu za Zaštitu Zdravlja (FDA) da mu pruže sve informacije o bezbednosti korišćenja i delotvornosti preparata fluora u obliku tableta i kapi. Nakon 6 meseci otezanja, Zavod za Zaštitu Zdravlja je priznao da nemaju nikakve podatke koji ukazuju na to da su ovi preparati delotvorni i bezbedni za korišćenje. Oni su obavestili Perrone-a da će "verovatno morati da povuku te preparate sa tržišta".

Činjenica je, takođe, da alumijum u koji su zubne paste pakovane, pojačava dejstvo fluorida na telo čoveka. Istovremeno, aluminijum oksid je u većini slučajeva ono što zubnim pastama daje belu boju.

1976. godine Dr. D. Allman i njegovi saradnici sa Medicinskog Fakulteta Univerziteta Indiane, davali su životinjama 1 deo-na-milion (ppm) fluorida i otkrili da kod prisustva aluminijuma u koncentraciji od samo 20 delova na milijardu, fluorid je u stanju da prouzrokuje porast nivoa cikličnog AMP. Ciklični AMP sprečava pokretljivost belih krvnih ćelija kao i njihovu sposobnost uništavanja patogenih mikroorganizama.

Fluor se prvenstveno koristi radi mentalne kontrole ljudi zbog svog dejstva na hemijske procese u mozgu, odnosno, njegovog štetnog delovanja na epifizu kod koje uzrokuje kalcifikaciju. Čini se da epifiza omogućava potencijalnu vezu čoveka sa duhovnim aspektom Svega Što Jeste, odnosno, višim ravnima postojanja. Bez nje, on može da vidi samo materijalne aspekte kako samog sebe, tako i svega ostalog, te se tako i ponaša u skladu s tim. U svakom slučaju, fluor nema nikakve veze sa zdravljem zuba, pa preporučujem da se dvaput razmisli pre nego što se kupi zubna pasta sa fluorom!

Fluor je kumulativni otrov. 50% fluora koji unosimo u sebe svakog dana se isfiltrira u bubrezima i izbaci kroz mokraću, a drugih 50% se zadržava u našem telu, u kostima, epifizi i jos nekim tkivima. Ukoliko su nam bubrezi oštećeni, akumulacija fluora će biti još veća.

Kalcijum fosfat je normalni sastojak naše pljuvačke. Dokazano je da kalcijum fosfat dosta pomaže kod remineralizacije zuba. Unosom fluora, stvara se beskorisni i toksični nus produkt, kalcijum fluorid, kojim se zubi mineralizuju, što zube čini slabijim i podložnijim propadanju.

1950-ih i 1960-ih, veliki broj lekara je prepisivao fluor za smanjenje aktivnosti tiroidne žlezde kod onih koji su patili od hipertireoze. Znači, pijenjem fluorisane vode mi u sebe unosimo sredstvo koje koči normalan rad tiroidne žlezde, tako da pored onih koji pate od hipertireoze imamo i one koji pate od hipotireoze, čije su uobičajene posledice umor, depresija, gojenje, bolovi u mišićima i zglobovima, povećan nivo holesterola, povećana mogućnost za sticanje neke od raznih srčanih oboljenja.

Količina od 1ppm fluora (uobičajena količina za fluorisanje vode) je 100 puta veća od najveće količine nađene u majčinom mleku (0,01 ppm), što upućuje da je fluor potpuno nepotreban ljudskom biću, pogotovo u tako ranom stadijumu, jer malo dete može imati samo štete, i apsolutno nikakve koristi, od unosa fluora u svoj organizam.
_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________








Нема коментара:

Постави коментар