LJUDI U CRNOM





Ljudi u crnom su uglavnom srednjeg rasta, bledog, žućkastog ili maslinasto zelenog tena, bez kose, kosih i sjajnih očiju (zbog kojih navodno uvek nose naočare). Ono što ih najviše karakteriše su savršeno doterana crna odela. Bilo je slučajeva gde su nosili i vojničke uniforme. Naizgled govore normalno, mada je ponekad veoma uočljiv njihov mehanički način pričanja, kao da su u pitanju roboti ili bića neljudskog porekla iako na prvi pogled ne izgleda tako. Pojavljuju se u crnim luksuznim, automobilima. Nekad nose bedževe sa nepoznatim amblemima. Posledice poseta ljudi u crnom su jaki bolovi glave, gubitak memorije, osećaj jakog i neprijatnog mirisa bez ikakvog uzroka. Postoje mnoge teorije o ljudima u crnom. Među Amerikancima, najzastupljenije je verovanje da američka vlada, kao i američka vojska, kriju informacije o vanzemaljcima. Stoga, ljudi u crnom su vladini agenti ili, u nekim slučajevima vojnici, čiji je zadatak da spreče očevice i istraživače da šire sumnju među narodom. To rade na načine koji imaju vrlo traumatične posledice na svedoke. Istraživač Dominik Lučesi, smatra da ljudi u crnom dolaze iz nepoznate civilizacije, možda podzemne, i imaju prolaz u našu zonu kroz određene tačke na planeti kao što su pustinja Gobi, Amazonija i Himalaji. 

Prilikom proučavanja ovog fenomena, jedino na šta se možemo osloniti su izjave onih koji su ipak odlučili pričati o tome.
___________________________________________________________________

Albert Bender, direktor američke UFO organizacije iz Konektikata, rešio je da objavi svetu svoje zapanjujuće otkriće 1953. godine. Tvrdio je da zna sve tajne vezane za leteće tanjire i da će uskoro o tome moći da se čita u svim novinama širom sveta.  Međutim, nekoliko dana pre objavljivanja tog senzacionalnog otkrića, Bendera su posetila tri čoveka obučena u crno, sa crnim šeširima duboko navučenim na čelo. Saopštili su da mu neće dozvoliti bilo šta da objavljuje i da drži jezik za zubima. Po načinu govora i zbog takve zabrane, Benderu se učinilo da su ljudi u crnom predstavnici neke vladine organizacije. Toliko su ga preplašili pretnjama, da se nije usudio predočiti javnosti ono što zna. Kako je sam rekao: "Misterija letećih tanjira više nije misterija. Dokaza o tome imam, ali mi je zabranjeno objavljivanje bilo kakvih podataka. Želeo sam da u "Kosmičkoj reviji" objavim kompletnu priču, ali s obzirom na tematiku kojom se bavim, stavljeno mi je do znanja da to ni ne pokušavam. Svima vama koji se bavite proučavanjem NLO fenomena, savetujem maksimalnu opreznost." Ubrzo je zatvorio i biro za istraživanje NLO-a. Bender je odbijao da objavi istinu sve do 1962. kada je objavio knjigu "Leteći tanjiri i tri čoveka"

Robert Ričardson, jedne julske noći, vozio se u svom automobilu kada je primetio nepoznati objekat koji mu je stajao na putu. Brzo je zakočio, ali nije mogao da izbegne sudar. Na sreću, sudario se pri maloj brzini. Bio je iznenađen kada je video kako ovaj objekat nestaje neposredno nakon sudara. Slučaj je prijavio policiji, međutim, na mestu sudara nisu pronađeni nikakvi tragovi niti bilo kakvi ostaci. Tek nekoliko dana kasnije, Ričardson je pronašao metalni predmet za koji je bio ubeđen da pripada NLO-u. Tri dana kasnije, u 23h, Ričardsona su posetila dva čoveka u crnim odelima koji su se raspitivali o ovom sudaru. Ni u jednom trenutku se nisu identifikovali. Nakon ispitivanja Ričardsona, ljudi u crnom su otišli u crnom kadiluku iz 1953. godine. Ričardson je uspeo da zapiše registarski broj kola - za koji se ispostavilo da još nije izdat! Ljudi u crnom su još jednom posetili Ričardsona, ali ovog puta da bi se raspitali o metalnom predmetu za koji su znali samo on, njegova supruga i dva istraživača. Ričardson tvrdi da su mu ljudi u crnom prilikom ove druge posete zapretili: "Ako želite da vaša supruga i dalje bude tako lepa kao što je sada, bilo bi bolje da nam vratite predmet koji ste pronašli."

Pol Miler je bio očevidac NLO-a iz kog su se pojavila dva humanoidna bića. Miler je pucao i veruje da je ranio jednog od njih. Zatim su ga posetila tri čoveka u crnom koji su se veoma grubo ponašali. Miler kaže: "Rekli su mi da imaju neki izveštaj. Delovali su mi kao da sve znaju o meni - moje ime, gde radim..."

Herberta Hopkinsa, koji se bavi hipnozom ljudi koji su imali bliske susrete, nazvao je čovek koji se predstavio kao potpredsednik ufološke organizacije iz Nju Džersija. Rekao je da želi da razgovara sa njim o slučaju na kojem je tada radio. Samo nekoliko minuta nakon ovog razgovora pojavio se čovek bez trepavica i obrva, bledog tena, jako crvenih usana, u crnom odelu i sa šeširom i kravatom iste boje. Nakon razgovora o novčićima koji su imali veze sa slučajem na kojem je tada radio Hopkins, čovek u crnom ga je zamolio da uzme jedan od novčića i da se zagleda u njega. Hopkins je bio zaprepašten kada je video da novčić postaje proziran, a zatim i nestaje. Čovek u crnom mu je rekao da nikad više niko neće ponovo videti ovaj novčić na Zemlji. Nastavili su da razgovaraju i Hopkins je primetio da ovaj čudan čovek govori sve sporije, a zatim je rekao: "Energija mi je pri kraju. Moram da idem. Doviđenja." - rekao je na kraju, oteturao do vrata pa se jedva nekako spustio niz stepenice. Hopkins je tada video neku plavičastu svetlost ispred svoje kuće za koju je mislio da su farovi automobila koji je pripadao njegovom gostu, međutim, stranac je nestao a da se nije čuo zvuk motora auta, odnosno, doktor na kraju krajeva nije ni video ikakav auto.
___________________________________________________________________

Danas, bilo ko da se odluči prijaviti ovakav jedan slučaj susreta sa ljudima u crnom, može se suočiti samo sa nevericom, a velike su šanse da će biti ismejan ili proglašen ludim. Ovakve priče se i od strane medija smatraju suviše bizarnim, tako da će oni retko objaviti tako nešto. Do sad su takve priče bile objavljivane samo u magazinima NLO tematike, tako da je ipak mnogo ljudi čulo nešto na tu temu, mada većini njih nisu poznati svi detalji ove problematike. Činjenica jeste da su agenti određenih tajnih agencija američke vlade pokušavali u mnogo navrata da kopiraju neke aktivnosti vanzemaljaca kako bi izazvale konfuziju kod ljudi, međutim ta praksa je imala veoma ograničene rezultate. "Ljudi u crnom" zasigurno nisu ljudi!
___________________________________________________________________

(Kontakt: Kasiopejci – "bića OPD tipa iz 6. denziteta")

Seansa održana: 19.11.1994.

Pitanje: Ko su one individue koje nazivaju "Men in Black"?
Odgovor: Lizard projekcije (Projekcije reptoida)
P: Da li to znači da oni samo uzimaju lik nekog bića?
O: Da.
P: MIB (Ljudi u Crnom) onda nisu realni, govoreći fizičkim pojmovima?
O: Delimično tačno. Vi tu tehnologiju ne možete da razumete, međutim, ako hoćete mi ćemo vam je pokušati objasniti.
P: Naravno da hoćemo. Molim vas da nam to objasnite.
O: Dobro. Pripremite se. Prvo moramo pojasniti "putovanje" kroz vreme zbog toga što su ta dva koncepta jedan s drugim u veoma bliskoj vezi. Prvi korak je da se veštačkim putem indukuje jedno elekromagnetno polje. Time se otvaraju vrata između dimenzija jednog realiteta. Nakon toga, misli učesnika se kanalizuju kako bi se pristupilo tom kanalu koji veže dva realiteta. Elektroni moraju biti pravilno aranžirani u smislu određenih talasnih frekvencija. Onda ta trijaža mora da se pošalje kroz "zavesu" između tih realiteta kako bi se balansirala percepcija na svim nivoima denziteta.
P: Od čega se sastoji ta "trijaža"?
O: Trijaža je: 1. Materija, 2. Energija, 3. Percepcija realiteta. To je to narode.
P: Ko je oteo Betty Andreasson?
O: Graysi.
P: Da li je informacija koju je Betty Andreasson dobila od tih entiteta tzv. "paravan informacija", pogrešna informacija ili informacija za svrhu dezinformisanja?
O: Sve zajedno, a ima nešto i istine.
P: U slučaju Ann-e Haywood, gde se, kako mi se čini, radi o slučaju demonske opsednutosti, o kakvim se tu entitetima radi, koji su napali tu ženu i njenu familiju?
O: "B" vrsta energetskih anomalija 3-ćeg denziteta, isto kao "poltergajst".
P: A onaj slučaj opisan u knjizi "The Haunted", u vezi porodice Smurl, sa svim onim fenomenima koji su im se u kući dešavali. Šta je uzrok fenomena u tom slučaju?
O: Isti.
P: Znači, nijedan od ovih slučajeva nije u vezi sa "vanzemaljcima"?
O: Tačno.
P: Odakle tolike sličnosti između ova dva slučaja i onog slučaja kojeg je Karla Turner opisala i drugih otmica od strane vanzemaljaca? 
O: Sličnosti su stvar interpretacije. Do raznih fenomena kojima je kuća Karle Turner bila izložena dolazilo je usled njene interakcije sa Grays-ima i drugima.
P: Da li se to često događa kod interakcije s Grays-ima?
O: Intenzivna aktivnost tog tipa ostavlja otvorene "kanale" ili "prozore" koji onda omogućavaju raznim stvarima da prođu kroz njih.
P: Dobro, ko su one stare grdobe koje ulaze u seksualne odnose s ljudima?
O: Poltergajst entiteti.
P: Šta je to poltergajst entitet?
O: Zar to samo po sebi nije jasno?
P: Da li se poltergajst entitet stvara uz pomoć energije iz podsvesti individue koja doživljava taj fenomen?
O: Interakcija kao i sve drugo između percipiranog i onoga koji percipira.
P: A šta je, u tom slučaju, percipirano? Da li je to neka energetska konstrukcija, odnosno, energetski sklop, ili neko stvarno biće?
O: Oboje. Zapamti, Laura, i ti si takođe jedna energetska konstrukcija.







Нема коментара:

Постави коментар