KLASIFIKACIJA NLO VIĐENJA





Uvaženi američki astronom dr. sci. J. Allen Hynek (1910-1986), koji se više od 40 godina intenzivno bavio naučnim istraživanjem NLO fenomena, razradio je originalnu, danas opšteprihvaćenu i uvažavanu klasifikaciju NLO viđenja i doživljaja koja je već više od tridesetak godina nepisani standard za sve NLO istraživače i ufologe.


Mnogobrojne evidentirane izveštaje o viđenju NLO-a on je prvo podelio u dve temeljne kategorije:
  • udaljeni susreti - viđenja NLO-a na udaljenosti od opažača većoj od 150 metara;
  • bliski susreti - viđenja NLO-fenomena na udaljenosti od opažača manjoj od 150 metara.


Udaljene susrete Hynek je dalje razvrstao u sledeće potkategorije:
  • "noćna svetla" - noćno viđenje na nebu svetala nepoznatog porekla koja izvode čudne manevre, iznenadno menjaju brzinu i smer ili su promenljive boje i jarkosti, a ne mogu se objasniti viđenjem svetala aviona, sjajnih nebeskih tela ili prirodnim pojavama. Ona su najčešće crvena, plava, narandžasta ili bela;
  • "danja viđenja" - viđenja NLO-a raznih oblika danju, u visokom ili niskom letu, u stanju lebdenja ili prizemljene; 
  • "radarske odraze" - koji su, kao neosporno objektivno opažanje, u korelaciji sa subjektivnim zapažanjima verodostojnih očevidaca.


NLO viđenja ili doživljaje koji su se desili na udaljenosti manjoj od 150 metara od opažača ili u samom NLO-u, J. A. Hynek je podelio u pet karakterističnih potkategorija:
  • "bliski susreti prve vrste" (CE-I) - percepcija NLO-a u nižoj atmosferi pri kojoj nema vidljive interakcije NLO-a s okolinom i/ili očevicem;
  • "bliski susreti druge vrste" (CE-II) - NLO viđen u mirovanju prizemljen na tlu ili u nekoj aktivnosti;
  • "bliski susreti treće vrste" (CE-III) - percepcija vanzemaljskog entiteta (vanzemaljca) u prizemljenom NLO-u ili u njegovoj blizini;
  • "bliski susreti četvrte vrste" (CE-IV) - NLO otmice osoba ili životinja za potrebe istraživanja i/ili eksperimentisanja;
  • "bliski susreti pete vrste" (CE-V) - očevici uspostavljaju kontakt s NLO-om ili vanzemaljskim entitetom pomoću signala, govora ili telepatskim putem. To su najređi i u pravilu najsporniji kontaktni slučajevi koji govore o prijateljskoj vezi nekih Zemljana s (ne)poznatim vanzemaljskim entitetima i povremenim letovima u njihovoj letelici ili čak o boravcima na njihovoj matičnoj planeti.


Za utvrđivanje verodostojnosti bliskih i udaljenih susreta koriste se, uz subjektivno svedočenje očevidaca, sledeće vrste objektivnih dokaza:
  • fizički tragovi - zgnječena, dehidrirana ili spržena vegetacija, slomljene grane drveća, otisci na tlu, spaljeno tlo, beskontaktno delovanje na električne uređaje ili elektroenergetske vodove u vidu smetnji i prekida pogona, ustrašene životinje i ljudi itd.;
  • medicinski nalazi - opekotine, privremena slepoća, atipične upale očiju, neobjašnjiva pojava ili nestanak hroničnih bolesti i drugi fiziološki učinci;
  • radarski snimci;
  • fotografije, filmski ili video zapisi.






Нема коментара:

Постави коментар