ADITIVI U HRANI





Istraživanje aditiva u hrani objavljeno je u medicinskom žurnalu "Lanset" 2007. godine i otkrilo je ono što bi svako sa gramom mozga već trebalo da zna - da postoji jasna veza između aditiva u hrani i piću i hiperaktivnog ponašanja dece. Naučnici sa Univerziteta u Sauthemptonu sproveli su istraživanje na skoro 300 trogodišnjaka i osmogodišnjaka od kojih nijedno nije imalo poremećaj hiperaktivnosti. Pili su mešavinu aditiva koja je odgovarala prosečnom dnevnom unosu aditiva jednog britanskog deteta, a potom postali "naprasiti i gubili koncentraciju". Nisu bili sposobni da se igraju sa jednom igračkom, niti da završe dati zadatak i ispoljavali su ono što se naziva "impulsivno ponašanje". Osmogodišnjaci nisu mogli da završe petnaestominutnu vežbu na računaru. Pogledajmo ovo istraživanje sveobuhvatnije: uočeni efekti nakon ispijanja ovih hemijskih koktela uključili su hiperaktivno i kompulzivno ponašanje, decu učinilo "naprasitim i bez koncentracije" i nisu mogli da se igraju jednom igračkom i da završe jednu aktivnost.

Šta nam Velika Farma i njena medicinska profesija kažu kada govore o simptomima Hiperkinetičkog poremećaja koji se mora lečiti Ritalinom i sličnim lekovima? Kažu da se ovo "stanje" zapaža kod dece koja:
  • Imaju problem da zadrže pažnju na zadacima ili aktivnostima u toku igre.
  • Ne prate instrukcije i ne uspevaju da završe domaće zadatke, radove ili aktivnosti.
  • Lako izgube pažnju.
  • Imaju problem da se igraju ili uživaju u slobodnim aktivnostima u tišini.
  • "Stalno su u pokretu" ili "kao da su na navijanje".
  • Ispoljavaju impulsivno i kompulzivno ponašanje.




Karakteristike ponašanja dece u zvaničnom eksperimentu sa aditivima, kao i one kojima je prepisan Ritalin zbog "poremećaja ponašanja", su iste. Nije ni čudo, onda, da se neverovatni porast upotrebe ovih lekova koji utiču na svest dogodio nakon neverovatnog porasta upotrebe aditiva u hrani i piću koji utiču na svest. U najmanju ruku većina bihejvioralnih problema kod dece uzrokuje uticaj hemijskog i električnog rata, objavljenog moždanim i sistemima tela-računara dece i omladine širom sveta.

Važno je znati da su svi karteli, Velika Farma, Velika Nafta, Velika Biotehnologija, svi oni, pod kontrolom iste mreže - globalne "korporacije" tajnih društava koja manipuliše svakom zemljom. Te grupe, stoga, rade kao jedna, a to nikada nije bilo očiglednije nego u slučaju Velike Biotehnologije i Velike Farme. Biotehnološki kartel čini ljude bolesnima pomoću svojih hemijskih izmišljotina, a Velika Farma im daje još više od njih pod etiketom "lečenja" isfabrikovanog problema. U toj igri svi dobijaju, osim ljudi. One koje ne unesu putem hrane i pića (a takvih nema mnogo sada), dobijaju putem "filantropskih" programa vakcinacije u zemljama u razvoju. Stari dobri Bil Gejts... Kakav divan momak koji daje sav taj novac da bi se vakcinisala siromašna uboga deca. Najbolji način da se reši problem nije da se pronađe rešenje, već da se ukloni uzrok istog. U ovom slučaju, uzrok je đubre koje dajemo deci da jedu i piju, udruženo sa svim ostalim programiranjem uma.

Džon Tajson, otac žrtve Ritalina, odveo je svog sina u kliniku Kaktus pri Fakultetu za društvene nauke i pravo Univerziteta u Tesidu u severnoj Engleskoj gde se ne koriste lekovi za lečenje poremećaja ponašanja. Amanda Klarkson, menadžer klinike, kaže: "Poremećaji pažnje nisu bolesti, već modeli neodgovarajućeg ponašanja." Da, jesu, a mogu se i promeniti radom sa decom, a ne njihovim drogiranjem, kao i promenom ishrane koja je veoma često subliminalni zločinac koji radi iz pozadine. Džon Tajson je izbacio gluten, žitarice i mlečne proizvode iz ishrane svog sina i davao mu suplemente minerala. Nakon 6 nedelja, poboljšanje je bilo primetno. Nakon 3 meseca, dečak se potpuno povratio.


Studije u Engleskoj i Australiji su pokazale da 6 kapsula ribljeg ulja dnevno značajno poboljšavaju ponašanje dece i mnogo su efikasnije od Ritalina i sličnih lekova, a nemaju "sporednih efekata". Sastojci ribljeg ulja pomažu da se izbalansiraju hemijski disbalansi koji prouzrokuju poremećeno ponašanje u telu destabilizovanog deteta.

Nema tu ničeg nerazumljivog. Kaže se da ukoliko u računar unesete loše podatke, on će vam izbaciti iste takve informacije, a isto je i kad se radi o telu. Zbog toga je sistem oformljen tako da nam daje smeće da jedemo, pijemo i mislimo; ali ne moramo da radimo to što on želi. Možda je u toku rat protiv naših umova i tela, ali ne moramo završiti sa podignutim rukama!
_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________





Нема коментара:

Постави коментар