MAMOGRAFIJA - ZA ZDRAVLJE OPASNA, ZA BIZNIS UNOSNA!





Prema istraživanjima, čiji su rezultati objavljeni u najstarijem i najpoznatijem medicinskom časopisu "Lancet", vrlo je upitna korist mamografije u prevenciji raka dojke. Štaviše, danski autori, Olsen i Gotzsche, pokazali su da redovni pregledi mamografijom uzrokuju povećanu smrtnost kod žena!

Službena medicina već nekoliko decenija zastupa mamografiju kao metodu izbora za pravovremeno otkrivanje raka dojki kod žena starijih od 40 godina. Smatra se da je potrebno sprovoditi redovna snimanja dojki kako bi se smanjila smrtnost od raka. Stoga su medicinske institucije u saradnji sa medijima i političkim strukturama intenzivno uključene u promociju mamografije.

MAMOGRAFIJA - ŠTETNA ALI UNOSNA

Tu promociju posebno podupire takozvana industrija mamografije koju čine multinacionalne kompanije (Siemens, DuPont, General Electric, Eastman Kodak) koje proizvodnjom skupih instrumenata i filmova godišnje zarađuju milijarde dolara. S druge strane, mnogi lekari, naučnici i niz nezavisnih institucija upozoravaju na štetnost mamografije, te predlažu alternativne metode redovnog pregleda dojki koje su bezopasne, efikasne i besplatne. Godišnji klinički pregled dojki u kombinaciji sa mesečnim samopretragama jednostavan je projekat i zahteva jedino uvežbanost medicinskog osoblja, te informisanost i edukaciju žena. Budući da takav projekat direktno ugrožava finansijske interese industrije mamografije i popratnih medicinskih servisa, odbačen je kao neozbiljan i nenaučni pristup uprkos činjenici da i službeni statistički podaci "Američkog društva za rak" (iz 1985. godine), govore da su 90% žena, koje su obolele od raka, same otkrile tumor na dojki. 

Samuel Epstein, profesor na Sveučilištu u Čikagu, najdosledniji je u kritici mamografije. Prema njegovim rečima, mamografija nije tehnika za prevenciju niti za ranu dijagnozu raka. Čest je slučaj da je tek otkriveni tumor na dojki zapravo star nekoliko godina.

KAKO MAMOGRAFIJA POVEĆAVA RIZIK OD RAKA

Mamografija je rendgensko zračenje (visokoenergetski x-zraci) dojki i to često u dozama 1 000 puta većim (oko 1 rad) od onih koje se koriste pri snimanju pluća. Budući da se ženama preporučuje redovno snimanje dojki, kumulativni efekti zračenja kroz niz godina povećavaju rizik od pojave raka dojki. Posebno su mlađe žene sklone razvoju raka izazvanog zračenjem dojki. Osim toga, oko 2% svih žena nosioci su tzv. A-T gena koji ih čine vrlo osetljivim na kancerogene učinke rendgenskog zračenja.

Poseban problem mamografije su lažno negativni i lažno pozitivni mamogrami. Gusta struktura dojki i mnogobrojne žlezde, te povećana proliferacija tkiva u kasnijem menstrualnom ciklusu otežava snimanje dojki. Kod žena posle menopauze koje sprovode estrogensku terapiju takođe je otežano snimanje, pa su rezultati često lažno negativni. Kod žena pre menopauze, česti su lažno pozitivni nalazi, što uzrokuje nepotrebnu uznemirenost i stres kod žena, dodatna snimanja, neugodne biopsije ili čak hemoterapiju i mastektomiju.

PRIGOVORI SE UPORNO IGNORIŠU

Postoji niz drugih prigovora protiv upotrebe mamografije koje deo službene medicine uporno ignoriše i proglašava šarlatanstvom. Tako se guši rasprava o gorućem zdravstvenom problemu. Sve argumente što kritičari mamografije već godinama uzaludno iznose potvrdili su objavljeni rezultati danskih naučnika Olsena i Gotzschea. U vrlo opsežnoj analizi svih kliničkih podataka (studija obuhvata preko 500 000 žena) dobijeni rezultati upućuju na zaključak da upotreba mamografije uopšte ne rešava problem raka dojke. Naprotiv, uočena je povećana smrtnost kod žena koje su praktikovale "preventivno" rendgensko snimanje dojki. Razlozi su višestruki. U prvom redu su teške komplikacije u kardiovaskularnom sistemu izazvane radioterapijom. Zatim sledi povećana učestalost agresivnih oblika naknadnih terapija (biopsije i hirurško odstranjivanje dojki) usled nedovoljno sigurnih nalaza na mamogramu. Naime, vrlo se često snimanjem otkrivaju spororastući tumori koji se nikada ne razviju u invanzivni oblik raka ili stanične promene koje histološki odgovaraju raku, ali su biološki benigne. Gotovo 50% žena dobilo je barem jedan lažno pozitivni nalaz od 10 izvršenih snimanja. Konačno, autori razmatraju i povećanu smrtnost kod žena usled psiholoških trauma i stresa uzrokovanog lažno pozitivnim nalazima.

Objavljeni rezultati uznemirili su naučnu javnost, posebno stoga što je taj rad objavljen u časopisu "Lancet", uporištu službene ortodoksne medicine. Nije izostala ni reakcija američkog Nacionalnog instituta za rak koji je službeno prihvatio mogućnost da ne postoje dovoljno čvrsti dokazi u korist mamografije. "New York Times", medijski pokrovitelj sklon službenoj medicini, nazvao je mamografiju jednostavno - opasnom metodom. Tako je mamografija, ključna karika u strategiji ortodoksne borbe protiv raka dojke, bar nakratko, postala labava. O ženama ni reči. Od njih se, valjda, očekuje da i dalje poslušno skupljaju mamograme.







Нема коментара:

Постави коментар