POSTOJI LI ZAISTA BOLEST - SIDA?





HIV je skraćeni naziv za virus koji izaziva pad imuniteta kod ljudi (Human Immunodeficiency Virus). Bolest koja se u kontaktu sa ovim virusom razvija je nazvana - SIDA (Sindrom stečenog nedostatka imuniteta). 

O tome koliko je ovaj virus opasan, kako se prenosi, ko i kada treba da se testira na HIV, odavno vam je već poznato. Globalni mediji ne prestaju da nas, sve na planeti, zastrašuju i zasipaju informacijama o ovoj opasnoj bolesti (navodno najčešće homoseksualaca i narkomana). Žrtava je, naravno, najviše u SAD-u, gde je i najviše narkomana, ali i u Africi (mada tamo niko ne kaže da je to zbog homoseksualnosti i narkomanije). Svejedno, pametnom čoveku je već odavno ovaj virus uterao strah u kosti, a oni koji su imali potrebu da odu na testiranje i otkriju da su HIV pozitivni (što ne znači da su i oboleli od SIDE) doživeli su šok. Sada moraju da se kriju od sveta, ali i da, u paničnom strahu, iščekuju sudnji dan kada će ih SIDA totalno savladati. Jer, bolest se završava smrtno. 

Postoji samo jedan problem: ovaj virus niko do sada nije izolovao po proceduri koja je definisana još 1973. godine u Pasterovom institutu u Parizu i niko ga nije fotografisao pomoću mikroskopa. Na osnovu čega se onda zaključuje da HIV zaista postoji? Pa ceo medicinski svet priča, zaboga! Priča Svetska Zdravstvena Organizacija, pričaju biohemičari, tvrde naučnici, globalni mediji upozoravaju, države izdvajaju ogromna sredstva za lečenje... Dobro, ali neki naučnici hoće naučno validne dokaze. Naravno, to su samo naučnici koji imaju hrabrosti da se suprotstave stručnom mišljenju autoriteta kao što je Svetska Zdravstvena Organizacija. To su oni koje ne možete baš obmanjivati, kao što možete nepismenu raju, posebno onu u Africi i Aziji. Od lekara koji ne bi da izgube posao i dobro uhlebljenje u SZO i moćnim privatnim bolnicama ne treba previše ni očekivati. 

Ali, ako ne postoji virus, kako onda nastaje SIDA? I šta je uopšte SIDA?

Sindrom stečenog nedostatka imuniteta (SIDA) sam po sebi i nije zasebna bolest. Tehnički je SIDA definisana kao jedna od 19 do 60 klasičnih bolesti koje prate pozitivan HIV test, kao što su: pneumonija, dijareja, hepatitis, malarija, zauške, male boginje, gonoreja, salmonela, tuberkuloza, izvesna kancerogena oboljenja i još mnoge druge bolesti. Postepeno slabljenje imunih funkcija i konačno potpuno razaranje lipoidnih i imunoloških organa je centralni okidač koji dovodi do potpunog razaranja imunog sistema i tada nastaje SIDA. Tako je organizam lišen mogućnosti da se brani od mnoštva virusa i oni slobodno kreću u akciju razaranja ćelija. Različite zemlje imaju različite kriterijume po kojima se određuje postojanje SIDE. Neki barataju sa 19 bolesti, a neki sa 60. Osnovni kriterijum za dijagnozu SIDE je ako jednu od ovih bolesti prati pozitivan HIV test. Doktori znaju za 2 tipa HIV testa: ELISA test, koji je stariji i Western Blot. Obavlja se i treći tip testiranja i to je test viralne nosivosti baziran na reakciji lanca polimeraza (Polymerase Chain Reaction) koji je izmislio upravo nobelovac dr Keri Mjulis. Iako mnogi veruju da HIV test otkriva prisustvo baš ovog virusa, to nije tako. Od ova 3 testa 2 ispituju postojanje antitela u krvi kao odgovor na prisustvo izvesnih proteina. Doktori tada oprezno kažu da su to proteini za koje se veruje da liče na HIV proteine. Specijalizovani doktori - mikrobiolozi, virusolozi i drugi istraživači naglašavaju, međutim, da ovi proteini nisu karakteristični ni za jedan poseban virus. Antitela se ne formiraju zbog prisustva samo jednog specifičnog mikroba već zbog raznovrsnih mikroba. Tako je više od 60 okolnosti dokumentovano da reaguje na test HIV-a. Među njima su: običan grip, vakcina grip i druge vakcine, skora transfuzija krvi, alkoholizam, pogrešna upotreba lekova, bolesti jetre, postojanje herpesa bilo kad u životu, i mnoga druga stanja. Najgore od svega je što trudnoća savršeno zdrave žene može takođe reagovati pozitivno na test HIV-a. Dakle, postoji naznaka bolesti kao i kod svih starih i dobro poznatih bolesti, ali se smatra da u sadejstvu sa HIV virusom ona izaziva SIDU. 

Što se tiče testa koji se vrši izazivanjem reakcije lanca polimeraza, postoji izjava samog izumitelja ovog testa, dr Mjulisa, "... da se ni pod kakvim okolnostima ne može reći da test dokazuje isključivo prisustvo HIV virusa." Naprotiv, dr Keri Mjulis je vodeći skeptik u vezi povezivanja HIV-a i SIDE. 

Dakle, u odsustvu HIV-a, indikator bolesti pokazuje bolest koja se zove svojim starim imenom. Prevedeno u formulu: 

Indikator bolesti - HIV = Indikator bolesti 

Konkretno to može da izgleda ovako: 

Tuberkuloza + HIV = SIDA

Tuberkuloza - HIV = Tuberkuloza 

Dijareja + HIV = SIDA 

Dijeraja - HIV = Dijareja 

Demencija + HIV = SIDA?

Demencija - HIV = Ludilo? 

Eto, tako nastaje bolest nazvana SIDA, u prisustvu virusa (HIV), koji još niko nije precizno dokumentovao. 


Na Internetu se može naći mnogo skica i crteža takozvanog HIV-a, ali ne postoje nikakve stručne reference. Ovo je jedini snimak "virusa" koji izaziva SIDU.

Na osnovu ovoga HIV je nacrtan ovako:


















ili ovako:


Ovakvo objašnjenje bolesti se nekim naučnicima i lekarima učinilo sumnjivim. Zato su krenuli u akciju potrage za istinom o ovom virusu. Otvorili su i svoj sajt www.virusmyth.netTu možete naći njihove stavove i razmišljanja.

Suština je sledeća: SIDA je najobičnija prevara!


Možda još jedno logično pitanje koje se nameće: Sa kojim ciljem bi Kreator (koji je stvorio život) stvorio i jedan takav virus koji razara sam imuni sistem? Zašto je onda Kreator uopšte stvarao imuni sistem? Nije li ovo biološki nelogično? 

Ali nije sve tako crno. Ima i crnjeg. 

Za Afriku je Svetska Zdravstvena Organizacija ustanovila posebnu tehniku za dijagnostikovanje SIDE. S obzirom da je HIV test suviše skup (za jeftine crnce, valjda), oni su odobrili vizuelnu dijagnostiku. Tako, ukoliklo afrički pacijent izgubi 10% svoje težine, ima groznicu ili upornu dijareju praćenu eventualnim kožnim osipom i svrabom... Da, onda je to - SIDA. Tačka. Još ako to potvrdi CNN, nema šta da se poriče. Tačka. Sa ovakvom tehnikom dijagnostikovanja jasno je zašto u Africi postoji prijavljen tako veliki broj obolelih od SIDE i još veći broj HIV pozitivnih, i zašto se ogromna sredstva iz nacionalnih budžeta država članica UN izdvajaju za borbu protiv ove bolesti. Ista dijagnostička tehnika se primenjuje i u jugoistočnoj Aziji. Ostale bolesti koje su posledica siromaštva i loše higijene, potpuno se zanemaruju.

Prosečno inteligentnom čoveku postaje sada uočljivo da postoji neki PLAN po kome se NEŠTO u vezi sa ovim "virusom" radi i gde su uključene UN kao i Svetska Zdravstvena Organizacija. Dakle, ako virus i ne postoji, PLAN postoji. 

Ali ljudi ipak umiru od SIDE? 

Čini se da ljudi pre umiru od lekova koji su izuzetno toksični i koji im se daju protiv "opasnog virusa". Za pogoršanje zdravstvenog stanja osoba koje su pozitivne na HIV postoje dva razloga: ili je osoba oslabila zbog pothranjenosti ili je neka druga bolest, koja je zapostavljena, napredovala, ili je osobi dat lek za SIDU. Jedan od tih lekova je Azidothymidine, skraćeno AZT. Lek je nastao 1964. godine da bi se koristio u hemoterapiji kod obolelih od raka. Bio je odbačen i pre nego što je stigao na tržište, jer su već u laboratorijskom testiranju mnoge životinje uginule. Ovaj lek se smatra jednim od najotrovnijih lekova koji je ikad stavljen u upotrebu. On jednostavno zaustavlja sve DNK sinteze u ćeliji, te se smatra pravim otrovom za ćelije. Za razliku od njegove primene u terapiji u lečenju kancera kada se on koristi samo nekoliko nedelja i nikad više, u lečenju SIDE on se prepisuje za doživotno uzimanje. Dakle, smrtno otrovan lek se mora uzimati doživotno! 

Sada vam je jasno zašto pacijenti koji umiru od SIDE izgledaju ovako: 


To su ljudi koji polako, ali sigurno umiru. Zvanično na listi efekata koje ovaj lek izaziva su upravo razaranje koštane srži, te stoga nastaje i anemija i dalji pad imunog sistema do njegovog potpunog sloma, kao i poremećaj rada creva i smanjenje apsorbacije hranjivih materija, usled čega dolazi do pada težine. Stomačni bolovi, bolovi u leđima, grudima, otok usana, groznica, simptomi prehlade, krvarenje desni, dijareja, otkazivanje jetre, depresija, konfuzija i još mnogo toga, posledica su uzimanja ovog "leka". 

Dakle, ljudi se proglašavaju bolesnima od SIDE na osnovu postojanja virusa koji nikada nije dokumentovan i naučno dokazan, otkrivenog testovima koji su nespecifični, i na njima se sprovodi lečenje teško otrovnim lekovima koji uzrokuju upravo one simptome za koje se tvrdi da ih stvara prisustvo HIV-a. 

Ko je tu zaista bolestan???

Ne, vi ćete možda pomisliti da nije moguće da lekari stvaraju ovu opaku bolest. Ali, postoje i drugi primeri takvih bolesti koje se jednim imenom nazivaju ijatrogenim bolestima. Podsetimo na Svinjski grip, SARS, Španski grip, itd. A sve se uvek vrtelo oko novca koji se slio na račune farmaceutskih kompanija. Ali, nije samo biznis u pitanju. Postoji i nešto drugo. Još pre 30 godina objavljen je program o neophodnosti depopulacije ljudske vrste na planeti. To nije tajna. Svi sumnjivi virusi upravo se i pojavljuju tamo gde je populacija siromašnih najveća. Da li je ovo perfidno smišljeni genocid? Da li je on "human" jer žrtva nije svesna da mora da umre jer to NEKO želi? Zar je to teško zaključiti? 

U Velikoj Britaniji kao i u SAD-u sprema se zakon po kome će sve trudne žene biti obavezno podvrgnute HIV testu. Kakav štos, kada se zna da upravo trudnoća daje pozitivan rezultat na ovakav test. Naravno, HIV pozitivne osobe se odmah registruju i stavljaju na posebnu listu i prate se. To su potencijalno "opasne" osobe. Njihova deca će biti automatski zaražena HIV-om. I ona se moraju pratiti. Svaka i najmanja temperatura ili prehlada mogu biti ZNAK. Onda se mora što pre dati "LEK". Azidothymidine (AZT), na primer. Nije li to uvod u legalizovano masovno ubijanje? Šta nama preporučuje Jugoslovenska asocijacija za borbu protiv Side (Jazas), "nevladina", neprofitna organizacija koja je "spontano" nastala i koju vode isključivo mladi ljudi koji nemaju pojma odakle im pare da vode svoje akcije. Ko, po njima, treba da se podvrgne HIV testu? Nije li ovo poziv na ubijanje? Koliko ljudi ovo može da shvati? Antropologija je veoma precizna: ko želi da redukuje stanovništvo, mora prvo onesposobiti i ubiti žene. Ali ni to nije sve. Raju treba maksimalno zamajavati i pljačkati. Tako se sada radi i na dobijanju vakcine protiv HIV-a. Naravno, za ova istraživanja se iz nacionalnih budžeta izdvaja pozamašna suma.

_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________







Нема коментара:

Постави коментар