ČIPOVANJE LJUDI





U Otkrovenju Svetog Jovana piše: "I učini sve, male i velike, bogate i siromašne, slobodnjake i robove, te im dade žig na desnoj ruci njihovoj ili čelima njihovim; Da niko ne može ni kupiti ni prodati osim ko ima žig, ili ime zveri, ili broj imena njezina."


Ono što je nekada delovalo kao naučna fantastika iz romana Džordža Orvela "1984", sada je naša sadašnjost. RFID tehnologija (Radio Frekventna Identifikacija) se širi svetom kao epidemija. Sa njom je omogućeno da se prati sve što možete zamisliti, od običnih pošiljki, kompjutera pa do ljudi (to joj je i primarni cilj, mada tvorci nikada to neće priznati). Tvorci RFID-a naglašavaju da je broj izgubljenih prtljaga na aerodromima smanjen, ubrzan prolaz automobila kroz naplatne rampe, putnika koroz automatska vrata. Ovo lepo izgleda da iza sebe ne skriva mnogo opakije namere. Osnova RFID tehnologije je super mali mikročip, koji je samo nešto malo veći od zrna peska. To je pasivni uređaj koji ima jedinu funkciju da se svojim jedinstvenim kodom odazove kada ga aktiviraju puls ili radio talas. Može da ima univerzalni kod (kao bar kod) ili jedinstveni kod koji ga vezuje za određenu stvar (ili osobu). Čitač mu je ručni skener, vrata koja automatski očitavaju RFID čip kada neko prođe pored njih, a mogu i da se očitavaju iz daljine bez vašeg znanja (neke nove platne kartice imaju ugrađene RFID čipove, pa Vi sad vidite koliko je Vaš račun tajan). Mnogi u svetu već smatraju RFID tehnologiju špijunskim čipovima koji služe da bi se kontrolisali svi aspekti ljudskog života. Još kada se RFID čip primeni na ljudima onda argumenti dobijaju svu svoju snagu. Vodeća kompanija u SAD-u koja se bavi ovom tehnologijom je VERIČIP, koja već iza sebe ima dugogodišnju tradiciju u proizvodnji čipova kojima se obeležavaju kućni ljubimci (šta je moglo bolje od testiranja prvo na kućnim ljubimcima). Čip se životinjama implantira u potkožno tkivo ramene lopatice psa. Svaki čip sadrži jedinstveni identifikacioni kod koji je unet u bazu podataka. Kada se pas izgubi, samo se ručnim skenerom učita kod implantiranog RFID čipa i očitaju se podaci o vlasniku psa. Kada je u pitanju čipovanje ljudi, VERIČIP ga smatra sasvim normalnom stvari i čak ga promoviše kao savršen oblik identifikacije ljudi. Po ovome, ljudi više ne bi morali da nose lične karte. U Veričipu se tvrdi da je to potpuno pouzdan sistem gde su kvarovi nemogući i koji je nemoguće ukrasti, falsifikovati, a pogotovo ga ne možete zaboraviti kod kuće. Veričip kao prve potencijalne korisnike vidi bolnice i predlaže da se čipovi usade pacijentima koji pate od hroničnih bolesti, da bi se poboljšao njihov medicinski tretman. Međutim, tržište na koje se cilja je mnogo veće. Sve što postoji na planeti je moguća meta čipovanja. Najbolji primer je Meksiko, gde su 2004. godine njihovom državnom tužiocu i još šesnaestorici drugih zvaničnika implantirani mikročipovi kao deo najnovijeg bezbednosnog sistema. Samo oni koji imaju ugrađene ove čipove mogu pristupiti u određene oblasti gde je pristup strogo ograničen. Pretpostavlja se da tajni agenti imaju ugrađene RFID čipove (pa nek probaju da prebegnu), a i svi službenici koji rade za neke vladine agencije imaju šansu da ubrzo moraju pristati na čipovanje. Čipovanje može biti ljudima protureno kao i modni hit i prestižna stvar u životu. U Holandiji jedan noćni klub vrši čipovanje ljudi, tako što im se mali RFID čip implantira u lakat. Na mikročipu su svi Vaši podaci kao i jedna vrsta Vaše platne kartice. Kada Vam osoblje donese račun, Vaše je samo da im podignete lakat da bi oni ručnim čitačem učitali Vaše podatke i naplatili Vam račun. Ovakvom kontrolom ima se uvid u tačne podatke o osobi, čime se bavi, šta je kupovao, kuda se kretao, itd. Ovo nas dovodi do zaključka da su RFID čipovi mnogo više namenjeni kontroli populacije nego nekoj tehnološkoj bezbednosti. Lako je pretpostaviti da će doći dan kada će svi biti čipovani. Pretpostavlja se da će prvo banke ponuditi čipovanje svojim klijentima da bi spečili eventualne prevare sa kreditnim karticama. Posle će se to proširiti i na sve druge sfere života. Pogledajte i predlog za novu ličnu kartu kod nas (na zapadu već uveliko postoji), koji ima RFID čip na sebi, liči na kreditnu karticu i moguće ju je čak određenom tehnologijom učitavati na daljinu (kao i svaki RFID čip), čak i bez znanja vlasnika. Svi ljudi sa implantiranim RFID čipom moći će se pratiti i špijunirati bez ičije dozvole i bez njihovog znanja. Onaj kome budu trebali Vaši podaci moći će sa određenim skenerima da ih očita kad god mu budu potrebni. Neće postojati ni jedno mesto na planeti gde ćete se moći sakriti!

Apel NVO "Za život bez žiga" slobodnim stanovnicima Srbije

Došlo je vreme za povlačenje crte i životno istupanje protiv najvećeg nasrtaja na samu osnovu ljudske slobode u istoriji ovih prostora. Kako se već više puta tokom poslednjih nekoliko godina najavljivalo preko raznih sredstava informisanja, vlast u Srbiji namerava da započne izdavanje novih ličnih dokumenata, koji u sebi sadrže biometrijske čipove, tj. kompjuterske memorijske zapise otisaka prstiju, potpis i digitalne fotografije svakog stanovnika Srbije. Niko ne zna koji će se sve lični podaci kasnije dodavati - poput genetskih zapisa, intimnih životnih detalja, policijskih dosijea i slično. Međutim, kada se jednom tim putem krene, povratka nema. Čipove na tim novim ličnim kartama, koji su proizvedeni u inostranstvu i, dakle, zasigurno pod nekom vrstom strane kontrole, moći će da očitavaju jedino čitači u posedu državnih organa, poput policije i pasoške kontrole, ali i državne birokratije u svim državnim sektorima, kao i policijskih i obaveštajnih organa drugih država! Jedino vlasnik ličnog dokumenta neće nikad više sa sigurnošću moći da zna šta sadrži čip koji ga ogoljava pred domaćim i stranim organima represije, kao i pred bilo kojim drugim privatnim i državnim organizacijama koje, putem kupovine ili raznih oblika "međudržavne saradnje", mogu doći u posed njegovih ili njenih najosetljivijih i najličnijih podataka. Ali to je samo početak. Moderna tehnologija već sada omogućava stalno praćenje raznih vrsta čipova putem aparata nevidljivih golim okom, ili postavljenih na neprimetna mesta. Štaviše, svaki put kada budete legitimisani bilo kojim povodom ili budete upotrebili ličnu kartu za bilo koju svrhu, trag o tome biće neminovno pohranjen u centralizovanoj bazi podataka. To znači da se priprema teren da svaki vaš korak, svaka vaša akcija, kupovina, odlazak u bolnicu, na aerodrom ili bilo gde drugde bude pod nadzorom i bude za sva vremena "mapirana", i da se stalno dodaju novi podaci na vaš čip i u vašu jedinstvenu bazu podataka bez vašeg znanja. Sa stanovišta nacionalne bezbednosti, pa i bezbednosti svih nas kao pojedinaca, zamisao da lični podaci svih državljana Srbije stoje na jednom mestu u elektronskom obliku, da "lična karta" nacije bude kao na dlanu potencijalnim neprijateljima, hakerima ili kriminalcima, u potpunosti je suluda. Oprema koja je za ovu svrhu naručena još pre 4 godine, koštala je, po priznanju samog ministra policije, Dragana Jočića, skoro 100 miliona evra poreskog novca, bez ikakvog odobrenja od strane žitelja Srbije, bez njihovog znanja, bez konkursa, bez zakonskog osnova, jer novi zakon o ličnim dokumentima tada još nije bio ni blizu pojavljivanja pred Skupštinom Srbije. Očigledno da je neko računao da će taj zakon sigurno biti usvojen. Taj neko je debelo profitirao od ovog posla, za koji smo svi platili, pokazujući najveći mogući cinizam i prezir prema žiteljima Srbije. Taj neko će nastaviti da profitira, pošto ovakvi sistemi po definiciji zahtevaju stalnu nabavku nove i savremenije opreme. I taj neko o istom trošku misli da za sva vremena proda ljudsku slobodu svih nas. Pokažimo ovoga puta da se državna mafija preračunala. To je sada već pitanje života i nas i budućih generacija. Da li ćemo im ostaviti svet u kojem nose žig, poput rogate stoke, od rođenja do smrti? Da li ćemo ih ostaviti kao robote, kojima se svaki korak zna i kontroliše? Ko ima pravo da tretira ljude kao stoku? Niko u Evropi još nema ovako "napredne" lične dokumente kakve sadašnja vlast namerava da uvede u Srbiji. Istina je da mnoge vlasti u Evropi i svetu ovako nešto, ili slično, pokušavaju da uvedu. Međutim, to će se desiti samo ako im ljudi to budu dozvolili. Još uvek ne postoji nikakva "međunarodna obaveza" da se lične karte sa biometrijskim čipom, vezane za centralizovanu bazu podataka, prihvate. A, čak i da je to cena za "priključak svetu" - da li je to svet u kojem želimo da živimo? Nije li bolje da Srbija bude jedna od retkih oaza slobode, u koju će dolaziti begunci od novog globalnog totalitarizma? Ko ima pravo da nam uništava živote, da ih učine nečovečnim, čak i zarad nekog "višeg interesa"? Niko! Priključimo se ovoj akciji koja život znači - u njegovom najdubljem smislu. Recimo NE novom žigosanju putem mikročipovanih ličnih dokumenata. Recimo DA Životu Bez Žiga. Vreme je sad. Sutra će biti kasno. Ne prihvatajmo nove lične karte sa čipom ni po koju cenu. Izlazimo iz totalitarnog matriksa koji nam se nameće i gradimo jasnu alternativu života dostojnog slobodnog čoveka. I za Srbiju i za svet. Istinsko, duhovno plemstvo ovakvo obeležavanje nikada ne može prihvatiti. A plemstvo obavezuje. Ovom pitanju nema kompromisa.

ZAŠTO SMO PROTIV?

Prihvatamo 10 tačaka Žičkog simposiona, održanog 26.03.2005. godine u Kraljevu, prvog stručnog skupa koji je obradio problematiku uvođenja biometrijskih ličnih karti na nacionalnom nivou i u javnost iznosimo proširenu verziju tog dokumenta, objavljenu na Mašinskom fakultetu 8.06.2006. godine.

1. Biometrijske lične karte kao obavezujući dokument na nacionalnom nivou su uvedene u nekoliko država sveta, uglavnom dalekoistočnih. U Evropskoj uniji velika većina zemalja nema takve lične karte, one nisu uslov za ulazak u Evropsku uniju niti njihovo uvođenje doprinosi bržem ulasku. Očigledan primer je Slovenija, koja pre ulaska u EU nije uvela takve karte (iako je postojala mogućnost), već obične plastične sa višim nivoom zaštite.

2. Zemlje koje su planirale ili planiraju da uvode biometrijske lične karte suočene su sa otporom misleće javnosti i društvene zajednice uopšte. U Velikoj Britaniji je pokušaj uvođenja biometrijskih ličnih karti doveo do višemesečnih debata u parlamentu i burnih reakcija akademskih građana, dok je u Kanadi od strane zvanične parlamentarne komisije odbačen na neodređeno vreme, kao skup, neopravdan i potencijalno opasan.

3. Svetski stručni organi, kakav je Zajednički komitet za ljudska prava britanske vlade, procenjuju da je projekat uvođenja biometrijskih ličnih karti na nacionalnom nivou potencijalno u koliziji sa evropskom Konvencijom o ljudskim pravima, a zvanične studije o izvodljivosti pokazuju da takve lične karte ne garantuju stoprocentnu pouzdanost i autentičnost. Sudovi nekih zemalja (Japan i Tajvan) su reagovali sa presudama da projekat biometrijskih ličnih karti krši prava građana i odredbe Ustava, u skladu sa čime su doneti i suspenzivni akti.

4. U Srbiji je projekat nabavke opreme za izradu biometrijskih ličnih karti postao aktuelan krajem 2003. godine, kada je tadašnji ministar policije objavio da je kupljena moderna i skupa oprema od američke firme Motorola. Ta kupovina nije prošla ni obavezan tenderski protokol ni zakonsko dodeljivanje novca iz republičkog budžeta, zbog čega je 2004. godine reagovao ministar finansija sa najavom podizanja krivičnih prijava. Srbija je jedinstven primer da je prvokupljena oprema za biometrijsku identifikaciju građana, a posle toga (tačnije posle 3 godine) pokrenuta skupštinska procedura za predlog zakona o biometrijskim ličnim kartama, zbog čega je sebe svrstala u red totalitarnih država sa voluntarističkim pravnim uređenjem.

5. Američka firma koja je MUP-u Srbije prodala sistem za biometrijsku identifikaciju građana ima posebne ugovore sa američkom vojskom i centralnoobaveštajnom službom (CIA), te niko ne može da garantuje da ne postoji mogućnost odliva podataka stranim službama. Takođe je osnovano pretpostaviti da pomenute službe veoma lako mogu kreirati lažne lične karte za svoje potrebe, koje će od strane našeg računarskog sistema biti prepoznate kao potpuno validne. Indikativna je činjenica da u Americi državna uprava nije ni pokušala sa uvođenjem biometrijskih ličnih karti među svojim stanovništvom, jer bi to sigurno dovelo do velikog otpora javnosti.

6. Nije tražena masovna saglasnost građana Srbije za proširivanje baze podataka koju će država o njima voditi niti su organizovane javne debate i diskusije po tom pitanju.

7. Projekat direktno ugrožava privatnost građana kao jedno od fundamentalnih ličnih prava današnjice i otvara prostor za elektronski kriptovane tajne arhive.

8. Birokratski aparat dobija mogućnost gotovo trenutnog manipulisanja ogromnim brojem podataka preko centralizovane baze i prodaje delova baze trećim licima.

9. Zlonamerni upadi spolja ili namerno ispravljanje centralizovane baze iznutra nose ogromnu opasnost po integritet ličnosti koje su njima obuhvaćene.

10. Usvajanje ovog projekta u budućnosti vodi ka mnogo totalitarnijim konceptima integracije svih dokumenata u jedan, čime bi se izbrisala anonimnost tokova novca i otvorio put totalnom nadzoru države nad pojedincem. Minijaturizacija celog sistema se polako sprovodi u svetu, u vidu potkožnih čipova, zbog čega hrišćani svih konfesija izražavaju opravdan strah od najave totalitarnog režima opisanog u Jovanovom Otkrovenju (up. gl. 13, st. 16-18). Sinodi nekih Pravoslavnih crkava su dali zvanična saopštenja, jer zlonamerni ljudi mogu iskoristiti ovakve projekte za unošenje razdora i nemira među hrišćane.

NEISTINE REŽIMA I MEDIJA

1. Lične karte sa biometrijskim čipom su naša međunarodna obaveza. Ne postoji međunarodno telo koje propisuje obaveze za lična dokumenta suverenih država (bar ne još uvek) na globalnom nivou. Čak ni na nivou EU takva obaveza ne postoji, mada je sada u toku proces propisivanja pasoša EU zemalja sa biometrijskim čipom.

2. Sve zemlje EU imaju ovakve lične karte (tvrdnja lansirana preko RTS-a). Većina zemalja EU nema ovakve lične karte, a čak i one koje imaju lične karte sa biometrijskim čipovima većinom ih ne vezuju za centralnu bazu podataka, tako štiteći privatnost soptvenih građana.

3. Sve susedne zemlje imaju ovakve lične karte. Nijedna susedna zemlja nema ovakve lične karte. Slovenija i Hrvatska su uvele plastificirane lične karte sa većim stepenom zaštite, ali bez biometrijskih čipova i centralizovane baze podataka.

4. Nove lične karte su bezbednije. Upravo je suprotan slučaj. Kao prvo, centralizovane baze podataka su podložne hakerisanju, i takvi slučajevi su česta pojava u tehnološki razvijenijim zemljama od Srbije. Na primer, novi holandski biometrijski pasoši su nedavno hakovani, kao i centralna baza podataka Veteranske administracije u SAD-u, gde je preko 2,2 miliona dosijea američkih ratnih veterana ukradeno. Kao drugo, greške na ovakvim ličnim kartama je mnogo teže ispraviti i ako dođe do pogrešne identifikacije njen nosilac može da ima ogromne probleme, morajući da dokazuje policiji, državnim organima i računarima u centralnoj bazi podataka da je u pitanju greška.

5. Nove lične karte se ne mogu koristiti za praćenje ljudi. Svaki put kada budete legitimisani za bilo koju transakciju koja zahteva očitavanje vaše lične karte, trag o tome ulazi u centralnu bazu podataka. Na osnovu ovih tragova, država, kao i svako drugi ko bude imao uvid u bazu podataka, moći će da napravi "mapu" vaših kretanja, kupovine, prodaje, navika, itd. A kada u sledeću generaciju čipova budu ugrađeni RFID čipovi koji su minijaturni radio-odašiljači, onda će svaki vaš pokret biti vidljiv - u realnom vremenu.








1 коментар:

  1. DRZITE SE I DALJE BOLESNO I POCUDNO BIBLIJSKOG SADRZAJA, CIPIRAJTE SE!
    Jer vam Biblija, tj. njezini Propagatori religiozne magle sugeriraju da tako mora biti, pa se podvrgavate
    cipiranju, jer eto stoji u Evandjelju kao "Prorocanstvo", Ideologija za pocudne i indoktrinirane Kretene!

    ОдговориИзбриши