KORPORATIZAM





Korporatizam, u osnovi, označava totalnu dominaciju korporacija u svim aspektima naših života. Medicina, obrazovanje, nauka, politika, religija… Ne postoji jedan aspekt koje korporacije nisu dodirnule i preuzele. One su te koje danas nameću stil života, koje svoje vrednosti stavljaju pred ljude i nazivaju ih normalnima, a samim tim svoje sisteme nameću kao najidealnije i najbolje.

U današnje vreme je sasvim normalno da radimo 8, 9, 10 i više sati na dan, sve sa ciljem stvaranja većeg profita, iako na kraju oni na vrhu su ti koji zapravo imaju najveću korist od toga, dok je "mali" čovek onaj koji sve radi, sve obavlja, a najmanje bude plaćen za to u korporativnom sistemu. On, pritom, ne može priuštiti sebi da ostane bez posla, ne može čak sebi priuštiti ni da kaže ikakvu primedbu svome šefu, iako zna da je iskorišćen. Smatrate li zaista da je to život? Posle teškog radnog dana dolazi kući i pali tv, a tamo opet gleda sve ono što korporacije žele (one drže te iste medije). Tamo, putem propagande uveravaju ga da kupuje razne stvari koje mu realno nisu potrebne, ciljaju na njegovu nesigurnost, prodaju mu one fore o statusu u društvu (a svako želi da bude prihvaćen), zato čovek pada u zamku i svoje teško zarađene pare, koje zapravo ništa ne vrede, troši na te stvari. Jede genetski modifikovanu hranu koja ima više ukus na plastiku nego na nešto prirodno. Čita on etikete, piše prirodan proizvod, mada to je samo etiketa i nema veze sa istinom, sve više mu se svest zatvara ne samo od te hrane nego i od zatupljujućeg, repetativnog posla. Nakon nekog vremena teškog rada, čovek se ponekad i razboli, stoga odlazi kod doktora, koji su više-manje pod vlastima korporacija (pod farmaceutskim naročito) koje izbacuju svakakve sintetičke lekove. Ovi lekovi često više štete donose nego koristi, ali nas putem medija ubeđuju da su nam potrebni. Ukoliko neki lek ne bi odgovarao zakonskim normativima - lako se obeća neko mesto u korporaciji političaru i zakon će proći; ionako su korporacije platile njihove (političke) kampanje, stoga moraju slušati kako im se kaže. Korporacije promovišu sve što im treba za svoj profit, one su dostigle toliku moć da su postale jednake državama, možda bi bilo ispravnije reći da su države postale korporacije. Države od njih i pozajmljuju novac, a građane koriste kao zalog; ipak, građani su proizvod države, pogledajte samo vaše matične listove, imate ime proizvoda, datum proizvodnje, broj proizvoda, mesto proizvodnje, itd. Zvuči smešno ili strašno, ali je istinito. Svi današnji trendovi su diktirani od korporacija, grupe ljudi koja drži u svojoj šaci ceo svet i primorava ga da igra kako oni diriguju. Ako vide da su se ljudi previše opustili (ako je premalo straha za njihov ukus) samo puste neku boleštinu, naprave neku krizu, da dovedu ovce u red, a većina slepo sluša što im se kaže putem medija, putem autoriteta, poput nekog bolesnog psihološkog eksperimenta sprovedenog nad celom planetom. Korporacije su preuzele naše živote, sve dobijamo od njih, svi radimo za njih, i to ukoliko imamo sreće da imamo posao. Barem tako gledamo na to danas - srećan je onaj koji radi, koji može da ima dostojan život. Zar bi se stvarno trebalo toliko boriti sa današnjom tehnologijom, sa današnjim mogućnostima? Nije li tehnologija tu da nam pomogne, da nam olakša život, da dođemo jednog dana do toga da se svako se može posvetiti sebi, svojoj misiji, svom putu? Upravo to ne žele korporacije, ne žele čoveka koji je svestan, oni žele da zarobe njegovu svest, da ga ubace u ovaj veštački napravljeni program života - rodi se, obrazuj, radi, razmnoži, umri, i to ti je to. Zaslepljuju nas materijalnim stvarima, zar ne mislite da se ova "igra" odvija tako da onaj ko skupi najviše materijalnih stvari na kraju pobeđuje? Ljudi su zaslepljeni zbunjujućim i ispraznim pojmovima "demokratije" koje im serviraju političari i masovni mediji. Poput vazduha koji je svuda oko njih (unutar i izvan njih, premda ga ne vide) oni ne primećuju korporatizam koji je sveprisutan, prožima njihov svet i održava njihovo postojanje. Ne primećuju orvelovsko-korporatistički uticaj kojem su izloženi (njihovi umovi, ponašanje, uverenja i volja) tokom života. Uče nas da postoje razlike među nama i da te razlike trebamo poštovati - neko ko ima više da više vredi, boja kože je bitna, vera i slično. Samo da se borimo međusobno, samo da ne otkrijemo pravu suštinu, ali to je sve planski, to je sve samo zato što smo mi dopustili da dođe do toga, zbog naše apatije se to pojavilo. Sada je stavljena prepreka ipred nas, korporatisti i korporatizam su taj izazov da mi kao društvo nadiđemo to, da mi kao osobe dalje evoluiramo na našem putu. Nemojte na njih gledati kao na "loše momke", to sve zavisi od percepcije, s naše trenutne perspektive oni jesu loši, ali ako tražite krivce za stanje kakvo je u svetu samo treba pogledati u ogledalo. Sada je ključno da se što više ljudi informiše o sebi, o istini koja ih okružuje, da se pređe iz pasivnog u aktivno, onda se svi problemi mogu vrlo lako rešiti. Takođe, treba da dode do kritične mase, mali broj ljudi je nažalost svestan situacije u kojoj se nalazi(mo). Informišite ljude oko sebe sa stanjem kakvo je, radite svakodnevno na sebi i do promene će sigurno doći. PROBUDITE SE! POKRENITE SE!







Нема коментара:

Постави коментар