LOBANJA I KOSTI





Na samoj granici Amerike i Kanade na reci Sen Lorens leži Ostrvo jelena. Jedno od hiljadu ostrva arhipelaga kojim krstare milioni turista, oku radoznalaca dostupno je samo spolja. Ostrvo jelena pruža gostoprimstvo tek šačici odabranih koji, iz generacije u generaciju, na 160 000 kvadratnih metara kopna, 177 godina potvrđuju privrženost bratstvu "Lobanja i kosti" začetom u studentskim danima, na američkom univerzitetu Jejl. Ostrvo je vlasništvo trusta "Rasel", nazvanog po osnivaču, generalu Vilijemu Hantingtonu Raselu. On je, ujedno, sa Alfonsom Taftom, 1832. godine osnovao i "Lobanju i kosti", novu verziju tajnih studentskih društava, kakva su ranije začeta u Nemačkoj. Od tada, u elitnoj školi "budućih lidera", čiji je moto: "Za Boga, za državu i za Jejl", grupa najprobranijih među probranima okuplja se iza simbola - lobanje sa prekrštenim kostima, iznad broja 322. Samo probranih 15 studenata svakog proleća, kao i 16. aprila protekle godine, pozvano je u "Grobnicu", kameno utvrđenje bez prozora, na ritual inicijacije u bratstvo. Budući članovi vrbuju se iz redova onih koji najviše obećavaju, posebno iz Političke unije Jejla, univerzitetskih novina, sportskih i kulturnih klubova, da bi, kada diplomiraju, postali doživotni članovi.

Ron Rozenbaum, nekadašnji student Jejla, kasnije kolumnista "Njujork obzervera", decenijama je bio opsednut da prodre u tajne društva kome, kaže, nije pripadao: "Stalno sam prolazio pored "Grobnice", živeo sam nedaleko od tog kamenog bunkera. Prilikom noćnih inicijacija odatle su dopirali jecaji i šapati", pričao je na jednoj američkoj televiziji. Rozenbaum je otkrio da je uspeo da se uvuče u grobnicu, gde je prisustvovao ritualnoj inicijaciji koju je uporedio sa scenama iz Harija Potera. Stari članovi "Kostiju" uvodili su kandidate jednog po jednog, u rituale koji su podrazumevali kostime, lobanje, kovčeg, itd. Najbizarniji deo bio je poveravanje detalja iz intimnog života pred ostalim članovima: "Sva ta opsednutost smrću, kostima, ležanjem u sanduku, smišljena je da im pruži osećaj da je život kratak. Možete ga proživeti, ako ste privilegovani, uživajući i ne čineći ništa, ili možete da pružite svoj doprinos", kaže Rozenbaum.

Bivša studentkinja Jejla Aleksandra Robins, autorka knjige "Tajne iz grobnice", smatra da je poenta da se među tih 15 ljudi, do završetka studiranja, stvori tako bliska veza da bi kasnije otkrivanje tajni značilo izdaju 14 najbližih prijatelja. Nijedan član javno nije priznao pripadnost "Kostima". Svako zna sve o svakome, i to je način zaštite.

Ovaj ekskluzivni klub nema nikad više od oko 800 živih članova. Veliki broj članova "Kostiju" stigne do najviših pozicija, što je i glavni cilj - postaviti što više članova na mesta moći - predsednika, šefova kabineta, sudija Vrhovnog suda, direktora velikih kompanija, špijuna, senatora, itd. Bratstvu "Lobanja i kosti" pripadali su američki predsednici Vilijam Taft, oba Buša, senator Džon Keri, osnivač magazina "Tajm" Henri Lus, diplomata i savetnik predsednika Averel Hariman, član američkog vrhovnog suda Poter Stjuart, aktuelni Obamin ekonomski savetnik Astan Golzbi. Mlađi Buš je pozvao 5 bivših "kostiju" u svoju administraciju, a istorijskim trenutkom društva smatra se onaj kada su za predsednika SAD-a "trčala" 2 člana - Džordž Buš i Džon Keri. Članovi "Kostiju" dobijaju nadimke. Dugi Đavo je obično najviši član, Boaz kapiten tima, mnogi nadimci su inspirisani literarnim likovima, poput Hamleta. Džordž Buš stariji bio je Magog, što je nadimak rezervisan za člana sa najviše seksualnog iskustva. Džordž Buš mlađi u studentskim danima nije mogao da se odluči, pa mu je ostao nadimak Privremeni. Do pre dvadesetak godina, bio je to ekskluzivno muški klub, članstvo je često išlo s kolena na koleno. Danas su u njemu i žene, i multikulturan je. Do 70-ih godina prošlog veka imena članova društva nisu bila tajna. Ali, sada jesu. Obavezujući se jedan prema drugom, članovi uče posvećenost zajednici, pre svega, onoj začetoj u "Lobanji i kostima".

Džordž Buš stariji (prvi s leve strane od sata) među članovima "Lobanje"

Maja 2007. godine istoričar CIA-e, objavio je članak koji se posle osporavao, ali je i dalje na životu održao verovanje da su "Lobanja i Kosti" bile rasadnik američke obaveštajne zajednice. CIA-in članak ukazivao je na činjenicu da filmovi poput "Dobrog pastira" u javnosti stvaraju mišljenje da visoko pozicionirana mesta u CIA-i zavise od članstva u "Lobanji". Pozivajući se na likove iz filma istoričari CIA-e su isticali kako je Džejms Dž. Angelton, šef kontraobaveštajnog dela CIA-e pohađao univerzitet Jejl, ali nikad nije bio član "Lobanje". Ričard Bizel (Zaliv Svinja) odbio je ponudu članstva jer je u to vreme bio član društvenog Elizabetanskog kluba, iako je njegov brat bio pripadnik "Lobanje". Raniji direktor CIA-e Porter Gos nije bio član "Lobanje", ali je zato bio član jednog drugog tajnog društva na Jejlu pod nazivom "Knjiga i zmija". Iako "Lobanja" nije bila kolevka budućih operativaca CIA-e ili OSS-a (CIA-in prethodnik), zanimljivo je istaknuti da je deklarisani pripadnik Društva Džordž Buš stariji bio na njenom čelu od 1976. do 1977. godine. Isto se može reći i za Natana Halea, patriotu i špijuna veoma uspešne karijere. Takođe, spekuliše se da je upravo na Jejlu skovan naziv "spook" što je označavalo sve pripadnike špijunske zajednice, a pre je označavalo sve pripadnike nekog tajnog društva.

Neki od artefakata društva "Lobanja i kosti" sa potpisima članova



Ostala tajna društva nastala na univerzitetu Jejl:

"Svitak i ključ" - osnovao Džon Edison Porter sa nekoliko istomišljenika 1841. godine.

"Vučija glava" - osnovali studenti 1884. godine sa izvornim nazivom "Treće društvo".

"Društvo Knjige i Zmije" - potiču iz Šefildske naučne škole, dobili prostorije na Jejlu 1888. godine.

"Elihu" - osnovano 1903. godine, ne prima u članstvo isključivo diplomce sa Jejla.







Нема коментара:

Постави коментар