MRAČNA STRANA HOLIVUDA





Apsolutni uzlet koji je sa apostolima rokenrola Džimom Morisonom i Lu Ridom pop kultura doživela sredinom 1960-ih, kulminirao je u tragičnom zločinu koji su izvršili Čarls Menson i njegova hipi familija. Menson je na sebe preuzeo ulogu demona koji je svu pozitivnu energiju "tamnog" roka preobratio u suprotnost. Nasuprot Benditu i Rubinu, pravi hipi revolucionar je bio Čarls Menson, čovek koji je bio odgovoran za jeziva ubistva glumice Šeron Tejt i njenih prijatelja na Cielo Drive ranču u petak uveče 8.8.1969. godine.



Čarls Menson je bio sin maloletne prostitutke i nepoznatog oca, predodređen da čitav život provede po kazneno-popravnim ustanovama i zatvorima. Nedostatak roditelja i nedostatak vaspitanja učinili su ga idealnim odmetnikom iz civilizovanog sveta reda, prototipom modernog divljaka, pobunjenika protiv svakog društvenog sistema, izuzev onog kojem je jedina vrednost apsolutna sloboda. Pod okriljem hipi pokreta Menson je pronašao sebe u okvirima razuzdane komune koja se naselila u Dolini smrti. Kao vođa neobične familije, sastavljene uglavnom od maloletnica odbeglih iz dobrostojećih građanskih porodica i mladića psihopata poput glumca "Scorpio Rising" Basoleja, ili višestrukog ubice Vatsona, Menson je stvorio sopstveni kult. Njegov kult činili su neverovatna sklonost ka pseudoistorijskim zaverama, rasna netrpeljivost, dionizijski "sparmagos", kao i fatalno obožavanje Sotone, droge, seksa i rokenrola. Kao i mnogi drugi seksualni magovi, Menson je svoje obožavateljke podvodio drugim muškarcima i na taj način postizao sve što je želeo - dobijao novac, moć, pa i čitave farme. Njegove ribe, poput neobuzdanih bahanatkinja, uspevale su da seksualno srede čitave bande hipika, Anđele pakla, kao i gomile slučajnih turista koji su Mensonov ranč pohodili kao nekakvu džinovsku javnu kuću.



Gosti ranča bili su i pevač Bič Bojsa Denis Vilson, kao i njegov prijatelj Nil Jang. Seksualna revolucija upravo u vreme Mensonove "familije" bila je u svom zenitu, potpomognuta rokenrol utopijom, zbivanjima u Altamontu i Vudstoku, kao i delima Bitlsa, Rolingstonsa, Dorsa i drugih. Menson je svirao gitaru i loše pevao i očajnički želeo da bude pop zvezda, baš kao i njegov sledbenik Dejvid Koreš koji je nastradao u gradiću Vako. U Makartnijevoj pesmi "Helter Skelter" Menson je otkrio tajnu poruku i svoju misiju koja se sastojala u tome da započne konačnu apokalipsu ubijanjem belih buržujskih svinja. Smatrao je da će jeziva ubistva belaca biti dovoljan razlog da ljudi poveruju da su ubice "Crni panteri", i da će doći do rasnog sukoba širih razmera. U velikom ratu koji će uslediti, belci će potamaniti crnu i žutu rasu, a i sami ostati desetkovani, preživeće samo oni koji veruju Hristu Sotoni, ili Mensonu lično. Njegov suludi plan naravno nije uspeo, apokalipse nije bilo, ali je njegov zločin ostao kao potencijalni vesnik neke buduće katastrofe, kada će hiljade očajnika poput Mensona, ogorčenih modernim dobom, krenuti u poslednju krvavu bitku. Činjenica da sam Menson nije učestvovao direktno u ubistvima Tejt-La Bjanka, već da su to učinili članovi njegove familije kojima je on dirigovao misli, čini ga definitivno jednim od najvećih crnih magova 20. veka. Đavo u Mensonovom liku došao je po svoje i uzeo život 8 meseci trudnoj Šeron Tejt, koja je čekala dete sa režiserom Romanom Polanskim.



U istoriji rokenrola Menson zauzima posebno mesto, njegov crni uticaj nadahnjuje mnoge danas prisutne muzičare i njihove bendove. Sam Menson je danas živ i zdrav i na doživotnoj kazni u jednom Kalifornijskom zatvoru. Svakoga dana on prima gomile pisama od hiljade i hiljade svojih obožavalaca. Mnogi koji su sanjali hipi san i rok utopiju prestali su sa tim posle Mensonovih strašnih zločina. On je za mnoge bio čovek koji je prekoračio sve granice i živeo u svetu apsolutne slobode. Mensonov hipi imidž zapuštenog divljaka s dugom kosom i bradom zastrašuje pripadnike sveta reda jer su tako vazda izgledali problematični tipovi, od primitivnih ljudi do kozaka, četnika, ili kubanskih revolucionara.


Rokenrol je umro u momentu kada je prevazišao sve dozvoljene granice i kada su ga, zajedno sa svojim simbolom Čarlsom Mensonom zarobili u strogo određeno carstvo nužnosti. Šeron Tejt i Roman Polanski bili su fascinirani pomodnim satanizmom još jednog slavnog crnog maga Antona Šandora La Veja. La Vejovu knjigu "Satanistička Biblija", Menson je prosto obožavao. La Vej, zvani crni papa, bio je konsultant Polanskom za film "Rozmarina beba" u kojem je Mia Farou glumila devojku zatrudnelu sa đavolom (Reptilom).


Rođen je kao Hauard Stenton La Vej, 1930. godine u Čikagu, u porodici koja se bavila distribucijom likera. La Vej je kao mladić naučio da svira nekoliko instrumenata, među kojima su mu bile omiljene orgulje na klavijaturama. Kao svirač zaposlio se prvo u cirkusu, a potom se preselio u Los Anđeles gde je svirao orgulje u "Majan teatru". Njegovi biografi tvrde da se mladi La Vej u ovom teatru, koji je izvodio burleske, susreo sa tada mladom i nepoznatom glumicom Normom Džin, kasnije poznatom kao Merlin Monro. La Vej je imao kratkotrajnu seksualnu vezu sa Merlinkom čiji se buran život završio (samo)ubistvom.


Opsesija da zavede i privoli svom satanističkom kultu najslavnije zvezde Holivuda, ostala je trajna crta u njegovom karakteru. Na "Walpurgisnacht" 1966. godine u San Francisku osnovao je svoju "Satanističku crkvu" koja postoji i dan danas. Da bi pribavio publicitet za svoje mračne planove, La Vej je bio u neprekidnoj potrazi za filmskim zvezdama. Polanski i Šeron Tejt nikada nisu zvanično postali članovi njegove "Satanističke crkve", ali su definitivno bili pod uticajem La Vejovih ideja.


Sam La Vej pojavio se u ulozi đavola u filmu "Rozmarina beba" u kom vodi crnu misu. Crna misa je u La Vejovoj crkvi bila doslovno preuzeta iz opisa koji se nalazi u romanu kultnog simbolističkog pisca Jorisa Huismansa "Tamo dole". Šandor La Vej je uspeo da za svoju crkvu privoli još jednu slavnu divu Holivuda, Džejn Mensfild. Džejn Mensfild se slikala sa La Vejom tokom izvođenja ceremonije crne mise i te fotografije su zapanjile svet.



La Vej je u svojoj autobiografiji tvrdio da je Mensfildova bila neverna i da ga je izdala i napustila "Satanističku crkvu", te je stoga bio prinuđen da joj naplati za to. Učinio je to tako što je njenoj fotografiji na kartonu makazama odsekao glavu. Par nedelja kasnije Džejn Mensfild je poginula u saobraćajnoj nesreći, zajedno sa svojim ljubavnikom koji joj je branio da bude satanista. Od siline sudara, Mensfildova je ispala kroz prozor automobila, a glava joj je pronađena pored tela. Na sličan način poginula je i Fransoaz Dorleak, sestra slavne glumice Ketrin Denev. Fransoaz Dorleak glumila je glavnu ulogu u filmu Romana Polanskog "Ćorsokak", koji je snimio neposredno pre "Rozmarine bebe". Njenu glavu u automobilskoj nesreći, koja se dogodila na francuskoj rivijeri, preseklo je staklo šoferšajbne.


Opsednut La Vejom i još više njegovim satanističkim predhodnikom Alisterom Kroulijem, bio je i reditelj Kenet Enger, rođen je 1929. godine. Još kao četvorogodišnjak glumio je u verziji "Sna letnje noći" Maksa Rajharda, a sa nepunih 17 godina snimio je prvi dugometražni igrani film "Vatromet". Ta lirska filmska poema bila je šokantna za publiku jer je u njoj Enger prikazao sazrevanje mladog homoseksualca i njegove nadrealističke snove. Slavljen je kao mladi genije i proglašavan za filmskog Žana Ženea, a Žan Kokto ga je javno hvalio. Međutim, mladi genije je ubrzo pao pod uticaj crnomagijske zveri Alistera Kroulija i njegovi filmovi su krenuli u tom smeru. "Zečiji mesec", "Eau d'Artifice", "Inauguracija u hram sladostrašća" bili su filmovi prepuni satanističke simbolike i rituala, a u poslednjem se kao junaci pojavljuju najopakiji bogovi svetskih mitologija Šiva, Kali, Lilit i Pan. Svetsku slavu doneo mu je film iz 1964. godine "Uzdizanje škorpije", u kojem je po prvi put upotrebio pop muziku kao saundtrek. "Uzdizanje škorpije", ultimativni kemp fetiš film koji danas za uzor priznaju autori poput Dejvida Linča, Martina Skorsezea i mnogobrojni kreatori MTV video-spotova, zapravo je himna motociklističkih gengova, "anđela pakla" odevenih u kožu, sklonih nasilju i neobuzdanom seksualnom životu. Filmovi "Invokacija mog demonskog brata" i "Uzdizanje Lucifera" su prepuni okultnih, magijskih i satanističkih rituala. Posle samo 6 snimljenih filmova, Enger je prosto odlučio da se penzioniše i da više nikada ne snima filmove. Objavio je dve veličanstvene knjige o zakulisnim igrama i seks skandalima u srcu industrije snova "Holivud Babilon" i "Holivud Babilon 2". Danas se smatra za živu legendu i kemp ikonu, pripremio je i "Holivud Babilon 3".


U filmu "Invokacija mog demonskog brata" glumi Šandor La Vej, a u "Uzdizanju Lucifera" Bo Basolej, mladi glumac koji je pripadao užoj porodici Čarlsa Mensona. Pored Basoleja u filmu "Uzdizanje Lucifera" glume rok legende Marijan Fejtful i Džimi Pejdž. Uloga mladog sataniste koju igra Basolej trebalo je prvobitno da pripadne pevaču Rolingstonsa Miku Džegeru, ali je Mik otkazao pred samo snimanje.


Premda nije glumio u Engerovom filmu, Mik Džeger je tih godina bio i sam zaražen idejama satanizma. Snimio je slavnu pesmu "Simpatija za đavola", kao i album "U službi njenog satanskog veličanstva", te je glumio u filmu "Performans" Nikolasa Rega u društvu sa skerletnom damom, Anitom Palemberg. Satanizmu sklona Anita zavela je pre Mika Džegera i gitariste Rolingstonsa Brajana Džonsa i Kita Ričardsa.



Konačno, "Sataninoj crkvi" u San Francisku, koju je osnovao Anton Šandor La Vej, pripadali su Semi Dejvis junior, King Dajmond, Mark Almond i Merilin Menson. La Vej je pokušavao da u svoju crkvu uvuče preko Semija Dejvisa njegovo ostalo "pacovsko društvo" Frenka Sinatru i Dina Martina. Frenk Sinatra nije bio oduševljen La Vejom i smatrao ga je za šarlatana, iako je njegova tadašnja supruga Mia Farou glumila sa njim u "Rozmarinoj bebi". Kontroverzni Merilin Menson je 1990-ih nastavio sa širenjem ideja pomodnog satanizma. Napisao je predgovor za La Vejovu autobiografiju "Satana govori".


Internet je postao plodno polje iskušenika đavola, tako da se danas na njemu nalaze na stotine hiljada konferencija posvećenih princu tame. Susret seksualnih satanističkih magova i holivudskih diva u istoriji pop kulture 20. veka, tema je o kojoj se pišu brojne studije. Reditelj Rože Vadim je svoj seksualni život sa najlepšim glumicama poput Brižit Bardo, Džejn Fonde, Kertin Denev nazvao "Memoarima đavola", svakako ne bez razloga.







Нема коментара:

Постави коментар