THE DISCLOSURE PROJECT





Center for the Study of Extraterrestrial Intelligence - CSETI (Centar za proučavanje vanzemaljske inteligencije) je međunarodna neprofitna istraživačka i obrazovna organizacija sa sedištem u SAD-u posvećena razumevanju fenomena NLO i bliskih susreta. Osnovao ju je Dr Steven M. Greer (po struci doktor urgentne medicine) zajedno sa svojim saradnicima. Jedan od projekata CSETI-ja je i "Disclosure Project". U CSETI-ju smatraju da temeljno razmatranje postojećih podataka i dokumenata o NLO-ima upućuje na zaključak da Zemlju posećuju vanzemaljske inteligencije i vanzemaljske svemirske letelice već decenijama, ako ne vekovima, i da je taj kontakt intenzivniji od 1947. godine. 09.05.2001. godine, dvadesetak obaveštajnih, vladinih, vojnih, korporacijskih i naučnih svedoka svedočili su u Nacionalnom Press Clubu u Washingtonu DC o realnosti NLO-a, vanzemaljske prisutnosti i rezultirajućih naprednih tehnologija za generisanje energije i propulziju. "Disclosure Project", neprofitna istraživacka organizacija, poziva na otvorena saslušanja u Kongresu SAD-a o predmetu NLO-a i vanzemaljske prisutnosti i za donošenje zakona kojima će se zabraniti stacioniranje oružja u svemiru (u neposrednom prostoru oko Zemlje). U Projektu su identifikovali nekoliko stotina svedoka iz čitavog sveta koji su bili voljni dati izjave o tom predmetu. Uži krug svedoka iz SAD-a, njih nekoliko stotina spremni su o tome što znaju o predmetu svedočiti u Kongresu.
___________________________________________________________________

SVEDOČANSTVA SA KONFERENCIJE
DISCLOSURE PROJECTA
09.05.2001.

Dr Steven Greer - Uvodni Govor

Članovi štampe, američka javnosti i ljudi sveta! Danas smo ovde kako bismo razotkrili istinu o predmetu koji je bio ismevan i osporavan prethodnih najmanje 50 godina. Muškarci i žene za ovom govornicom, i nekih dodatnih 350 vojnih i obaveštajnih svedoka o tzv. NLO predmetu i vanzemaljskoj inteligenciji, mogu dokazati i dokazaće da nismo sami. Želeo bih zahvaliti Sarah Mc Clendon, dopisnici Bele kuće, koja je danas s nama, za njeno sponzorstvo ovog skupa, za koji je procenjeno da je stajao oko 80 000 dolara. Godine 1993. grupa vojnih savetnika ovog projekta i ja, sastali smo se u Virginiji. Odlučili smo da je vreme da se civilni, vojni, obaveštajni i drugi ljudi skupe i razotkriju istinu o predmetu koji se naziva NLO-i. Od tada sam lično brifirao Jamesa Woolseyja, prvog direktora CIA-e, predsednika Clintona. Lično sam brifirao načelnika obaveštajne službe u Združenom stožeru (Pentagon), članove Obaveštajne komisije u Senatu, mnoge članove Kongresa, članove vođstava u Evropi, Japanski kabinet i druge. I ono što sam našao bilo je ... da nisu imali pristup tim projektima. Možemo nepobitno dokazati, kroz ove svedoke koje smo otkrili, koji sada broje preko 400 ljudi - i to su ljudi koji su bili unutar CIA-e, NSA-e, NRO-a, Vojnog vazduhoplovstva, Mornarice, vojske, iz svih odeljenja obaveštajne i vojne zajednice, kao i korporacijski svedoci, ugovarači s vladom, da su to ljudi koji su bili uključeni u crne budžete ili tajne nepotvrđene projekte. Ti nepotvrđeni projekti sa posebnim pristupom stoje najmanje 40 do 80 milijardi dolara na godinu i uključuju tehnologije koje mogu zauvek promeniti svet. Razlog zašto sada istupamo je taj što tražimo da Američki Kongres i predsednik Bush pokrenu službenu istragu i razotkrivanje o tom predmetu. Taj predmet ima najdublje implikacije na ljudsku budućnost, na nacionalnu sigurnost SAD-a i na mir u svetu. Posebno tehnologije vezane uz NLO-e i vanzemaljska vozila, ako se deklasifikuju (ukine im se status tajnosti) i upotrebe za miroljubivo generisanje energije i za pogon, definitivno bi rešile naziruću energetsku krizu; zaustavile bi klimatske promene i korigovale bi izazove očuvanja životne sredine s kojima je zemlja suočena. Takođe je presudno da počnemo, kao društvo, raspravljati o ispravnosti postavljanja oružja u svemiru. Ako zaista možemo dokazati da je istina da nismo sami i da je svemir područje koje delimo s drugim civilizacijama, postavljanje oružja u svemir mogla bi biti vrlo nerazumna stvar. O tome se nije raspravljalo jer je izvan nacionalnog i međunarodnog vidokruga. Potrebno je da se takvo stanje promeni i zbog toga smo danas ovde. Kroz ovo svedočenje možemo dokazati da su ti objekti vanzemaljskog porekla praćeni radarski, da su se kretali hiljadama milja na sat, zaustavljali se naglo i činili nagle okrete. Oni koriste antigravitacione pogonske sisteme u čiji način rada smo mi već proniknuli kroz istraživačke tajne projekte u Sjedinjenim Državama, Velikoj Britaniji i drugde. Možemo dokazati, kroz svedočenje i dokumente koje ćemo predočiti, da je taj predmet bio sakriven od članova Kongresa i od najmanje dve predsedničke administracije koliko nam je poznato. I da je Ustav Sjedinjenih Država potkopan rastućom moći tih tajnih projekata i da je to opasnost za nacionalnu sigurnost. I nepobitno će se dokazati da su ti projekti, zbog toga što se nisu prikladno nadzirali od strane Kongresa, od strane američkog predsednika, od strane međunarodne zajednice, postali pretnja nacionalnoj sigurnosti. I zbog tog razloga, mi osećamo da moramo razotkriti te činjenice. Ovo je početak kampanje za razotkrivanje. U podsetniku koji sam napisao za predsednika Georgea W. Busha prošle nedelje, izjavio sam da će se ova kampanja nastaviti sve dok ne budu ispunjeni naši ciljevi. A oni su sledeći:

· Da imamo otvorena, iskrena saslušanja o tom predmetu u američkom Kongresu.
· Da se ostvari trajna zabrana za naoružavanje svemira ili ciljanje bilo kojeg objekta vanzemaljskog porekla.
· Da se ostvari opsežna i potpuna studija tajnih tehnologija povezanih s tim predmetom, da se vidi kako bi se mogli odgovarajuće deklasifikovati i primeniti za miroljubivo generisanje energije tako da se svet može skinuti s fosilnih goriva uz dovoljno vremena da se spreči još veće oštećenje ekosistema i rat zbog naziruće energetske krize koja će sigurno zahvatiti zemlju u nadolazećim decenijama.

To je najhitniji predmet. Bio je ismevan, da. Znam da bi mnogi u medijima želeli pričati o "malim zelenim", ali u stvarnosti, predmet je ismevan zbog toga jer je previše ozbiljan. Naišao sam na sve veće jadikovanje iz Pentagona, od članova Kongresa, koji su me pitali: "Što nam je činiti?!" Ovde je ono što ćemo raditi. Videćemo da će taj predmet biti propisno razotkriven i ovi hrabri svedoci, prvih 21 od preko stotinu koje smo već intervjuisali i snimili na video traci, istupaju da govore istinu. Sada, očekujem od ljudi da budu skeptični, ali ne i nerazumni zbog toga što su ti muškarci i žene istupili i imaju svoje preporuke, mogu objasniti ko su i da su bili svedoci iz prve ruke nekima od najvažnijih događaja u istoriji ljudske vrste. Zato, molim vas, budite skeptični. Ali to nije isto što i imati predrasude i biti ograničenih pogleda. To je predmet od velike važnosti i molim medije, naučnu zajednicu i političku zajednicu da ozbiljno razmotre taj predmet i da učine pravu stvar za čovečanstvo i za našu decu. Raspolažemo brifing-dokumentom na oko 500 stranica, za medije i članove Kongresa, s prepisima izjava niza tih top-secret svedoka. Imamo četvorosatni rezime na video traci tog projekta od 120 sati intervjua, koji je dostupan za pregledavanje Kongresu i glavnim medijima. Možemo pokazati da je predmet stvaran i da ima ogromno značenje za ljudsku budućnost. Molim sve vas koji slušate da kontaktirate članove Kongresa koji vas zastupaju i lidere širom sveta u drugim zemljama, i zatražite od njih da se održi iskreno ispitivanje o tom predmetu. Muškarci i žene koji će sledeći govoriti učiniće to redosledom počev s vaše leve strane. Oni će se sami predstaviti. Molim medije da se suzdrže od pitanja sve dok svaki od svedoka ukratko ne ispriča o tome ko je i u šta je lično bio uključen ili bio svedok u svom radu za vladu/vojsku ili u karijeri vezanoj uz vladu. Na kraju ćemo imati pitanja, svi vi možete postaviti pitanja toliko dugo koliko ovde možemo ostati, i mi ćemo vam dati sve informacije koje vam trebaju.
___________________________________________________________________

SVEDOČI: JOHN CALLAHAN

Zovem se John Callahan, penzionisani sam zaposlenik FAA-ja (Federal Aviation Administration). Bio sam šef Odeljenja za nesretne slučajeve, Odeljenje za procene i istragu, u DC-u. Oko dve godine pre nego što sam bio penzionisan primio sam poziv iz područja Aljaske u kojem su željeli znati šta da kažu medijima. Rekao sam: "Reći medijima, šta?" On je odgovorio: "O NLO-u." Odatle je sve počelo. "Koji NLO?" Ispalo je da sam učinio ono što bi svaki vladin zaposlenik učinio u to vreme, reći mu: "To je pod istragom." Onda sam sve te podatke morao poslati u FAA-ov tehnički centar u Atlantic Cityju i idućeg dana moj neposredni šef i ja otišli smo u Atlantic City. Upravo sam bio nabavio novu video kameru i snimio događaj. U Atlantic Cityju prikazali smo šta su pilot i kontrolor videli i to smo povezali sa snimcima njegovog glasa tako da smo mogli čuti tačno ono što je kontrolor rekao i što je čuo. Vratili smo se sledećeg dana, informisali administratora admirala Engena o tome šta se dogodilo. On je zatražio petominutno brifiranje (sažeto informisanje). Nakon informisanja želeo je videti video. Uključili smo video i on ga je pregledao, čitav video. Idućeg dana zakazao je sastanak za mene kako bih mogao dati obrazloženje naučnoj ekipi predsednika Reagana i onima koje dovedu i uručiti im sve podatke. Tog jutra, tri čoveka iz Reaganove naučne ekipe, tri CIA-ina čoveka, tri FBI-eva čoveka i ne sećam se ko su bili ostali, sa svim FAA-ovim stručnjacima koje sam doveo sa sobom da govore o hardwareu i softwareu... Dali smo im da gledaju video, imali smo sve podatke, imali smo sve kompjuterske ispise. Uzbudili su se oko toga, ali kad je sve bilo učinjeno... jedan od CIA-inih ljudi rekao je ljudima da su sada obavezani na tajnost, da se taj sastanak nikada nije dogodio i da se taj događaj nikada nije dogodio. Pitao sam ih zašto. Pomislio sam da je to bio upravo jedan tadašnji "stealth" bombarder. On je rekao: "Pa, ovo je prvi put da imamo zabeležene radarske podatke o jednom NLO-u." I ti ljudi su se svi uzbudili, oduševljeni tim podacima. Tada sam upitao: "Hoćete li reći javnosti o tome?" On je odgovorio: "Ne, nećemo reći javnosti o tome. To bi uspaničilo javnost. Preuzećemo i proučiti to." Ispričao sam tu priču mnogo puta i ponekad bi me ljudi šaljivo pogledali. Imam sa sobom snimke glasova kontrolora koji su bili uključeni, FAA-ove originalne trake (podiže ih pokazujući auditorijumu). Vidite, nakon što smo predali taj materijal predsednikovom osoblju, FAA nije znao šta da radi s tim, mi ne odvajamo NLO-e od realnog prometa, tako da to nije naš problem. Imam kopiju originalnog videa koji smo uzeli (podiže ga pokazujući auditorijumu) i koji je prilično zanimljiv. Jednom kad je čitava stvar bila završena, u moju kancelariju su počeli stizati izveštaji. Zbog toga što to nije bio jedan od FAA-ovih problema prometa, FAA-ovi izveštaji (podiže pokazujući auditorijumu) završila su na stolu u mojoj kancelariji. Ostali su kod mene sve dok se nisam penzionisao kada je osoblje spakovalo sav moj pribor i pomoglo mi da ga odnesem kući. Takođe, u kutiji koju sam našao upravo pred nekoliko dana, našao sam ispise o radarskim ciljevima (podiže pokazujući auditorijumu) iz kompjuterskih podataka, tako da ako želite pogledati svaki od ciljeva koji su bili tamo gore u to vreme, sada to možemo reprodukovati iz ovog komada papira ovde. To (taj slučaj) se naziva "NLO Incident Japan 1648" (zapravo JAL 1628) koji se dogodio 18.11.1986. Sve što sam rekao vama, ljudi, i sve što je ovde (drži podignute dokumente pokazujući ih auditorijumu) je istina. Hvala vam.

SVEDOČI: CHARLES L. BROWN

Dobro jutro. Nadam se da ćete mi oprostiti. Malko sam nervozan. Zovem se Charles L. Brown, pukovnik sam u Američkim vazdušnim snagama, penzionisan, sa 7 godina strane službe. Tokom II Svetskog rata pridružio sam se američkoj vojsci, leteo u bombarderima u Evropi... Završio koledž u leto, kasnoga oktobra 1949. godine. Ponovo pozvan na aktivnu dužnost u novo-formiranim Američkim vazdušnim snagama. Bio sam priključen organizaciji zvanoj "Kancelarija za posebna istraživanja". Vazdušne snage, kao što je većini vas poznato, formirane su 1947. godine. OSI je centralna istražna agencija za Vazdušne snage i mislim da je bila formirana 1948. godine. Tako je sve bilo relativno novo. Nepotrebno je reći da su, počev od 1947. godine, NLO-i bili prilična novost. Tehnički obaveštajni centar Vazdušnih snaga bio je u Wright Peterson AFB-u i imao sam svoju kancelariju u susednoj zgradi. Naša organizacija je bila svetska istražna agencija za Vazdušne snage, za NLO-e. To je trajalo tokom približno dve godine. Ime projekta bilo je poznato kao "Project Grudge". To je bio prethodnik projekta poznatog kao "Blue Book" (Projekt "Plava knjiga") koji je vodio Ed Ruppelt. Tokom mog iskustva s tim, ja bih prikupio podatke, nisam ih prikupljao, bili su mi poslati u kancelariju, ja sam ih analizirao. Kao pilot istražitelj, bio sam u mogućnosti pružiti neke manje savete ljudima u Tehničkom obaveštajnom centru... Koliko se sećam, imali smo prvog poručnika, sekretara i jednog tehničkog narednika. To je, u suštini, bio projekat "Blue Book", kad je krenulo, nešto proširen iz projekta "Grudge". Tokom pregledavanja, kao analitičar tih različitih dokumentovanih izveštaja, postao sam jasno uveren da je postojala bit u onome o čemu je bilo izveštavano. Imali smo zemaljsko-vizuelnu, zemaljsko-radarsku, vazdušno-vizuelnu i vazdušno-radarsku potvrdu nekih od tih opažanja. Osobe koje su imale ta opažanja bile su civilni piloti, vojni piloti, policijski oficiri... To su vrlo verodostojni ljudi. Verovao sam u postojanje vanzemaljskog života i u činjenicu da oni imaju vozila u našem prostoru tokom nešto više od 50 godina. Nadam se da će vas svedočenje ovde, od vrlo verodostojnih ljudi, uveriti u to i da će dalje to učiniti Steve Greerov Disclosure Project. Potrebno je dovesti to do pažnje ne samo Amerikanaca, već i ljudi širom sveta. Ta vozila su viđena i potvrđena širom sveta. Voljan sam potpisati izjavu pod zakletvom ili svedočiti o tome šta sam opazio. Takve stvari postoje. Molim vas, verujte mi. Molim vas, verujte ovima koji slede iza mene. Hvala vam.

SVEDOČI: MICHAEL SMITH

Zovem se Michael Smith. Bio sam u Vazdušnim snagama, narednik, od 1967. do 1973. godine. Bio sam operater kontrole prometa i upozoravanja. Dok sam bio priključen kod Klamath Fallsa, u Oregonu, ranih 1970-ih, stigao sam do radarskog položaja i oni su na radaru gledali NLO koji je lebdeo na oko 80 000 stopa. Sedeo je tamo oko 10 minuta i zatim se lagano spustio sve dok nije ispao van domašaja radara nakon približno 5 do 10 minuta. Zatim se trenutno ponovo pojavio na 80 000 stopa, nepokretan. Na sledećem radarskom snimku bio je 200 milja daleko, nepokretan. Lebdeo je tamo tokom približno 10 minuta i ponovio čitav ciklus još 2 puta. Kad sam ustanovio ono što normalno činite kad vidite NLO, rekao sam da obaveste NORAD, da nije neophodno da bilo što zapišu, te da drže to za sebe. To je samo na trebati-znati osnovi (osnova nužnog znanja informacije). NORAD me pozvao jedne noći posle tog događaja, iste godine, kako bi mi dali do znanja da dolazi jedan NLO do obalne linije Kalifornije. Pitao sam ih šta bih trebao oko toga učiniti? Oni su rekli: "Ništa. Ne zapisuj to." I tada, kasne jeseni 1972. godine, kad sam bio stacioniran s južnim 53. radarskim odredom u Michiganu, primio sam par paničnih poziva od policijskih oficira koji su pratili 3 NLO-a. Zato sam odmah proverio radar, potvrdio da su bili tamo, pozvao NORAD i bili su zabrinuti jer su imali 2 aviona B-52 unutar granice. Tako su ih odvratili jer nisu hteli da budu u blizini. Te noći odgovarao sam na mnoge pozive iz policijskog odeljenja, šerifovog odeljenja i osoblja, i moj standardni odgovor bio je: "Nije bilo ničega na radaru." I ja ću posvedočiti o tome pod zakletvom na Kongresnom saslušanju. Hvala vam.

SVEDOČI: ENRIQUE KOLBECK

Dobro jutro. Zovem se Enrique Kolbeck. Ja sam (stariji) kontrolor vazdušnog saobraćaja. Oprostite mi zbog mog engleskog. Tako sam uplašen! Nije mi prijatno govoriti pred toliko ljudi. Ovde sam kao svedok i želim vam reći o mom radu. Radim u Meksiko sitiju kao kontrolor radara na međunarodnom aerodromu Meksika. Nameravam vam navesti jedan primer tih viđenja koja smo imali u Meksiku tokom nekoliko godina. Takav problem se dogodio mnogo puta u mojoj zemlji, nažalost. Na primer, 04.03.1992., detektovali smo 15 objekata nekih 15 milja od međunarodnog aerodroma. Onda smo, 08.07.1994. skoro imali sudar kod domaćeg leta Aeromexico 129, što je uzrokovalo štetu kod njegovog glavnog pribora za sletanje njemu s desna. To se dogodilo noću, u 22:10. Onda je, sledeće nedelje, Aeromexico flight 904 skoro imao sličan sudar, u 11:30 ujutro, s jednim objektom kojeg smo detektovali radarom. Onda smo sledeće nedelje imali mnoštvo opažanja o kojima su izveštavali piloti i mi smo neke od njih detektovali. Ali, 15.08.1994., imali smo detekciju radarom tokom približno 5 sati. Bila je to nova oprema. Imali smo tehničko osoblje koje je pregledalo našu opremu. Radila je dobro. Bilo je uzbudljivo, bili smo vrlo iznenađeni. Sledećeg dana videli smo formaciju koju je proučavao Jaime Maussan, koju je videlo mnoštvo ljudi, leteći tanjir prečnika nekih 15 metara. Onda smo 24.11.1994. službeno imali naš novi radarski sistem. Imali smo informaciju o tim opažanjima, detekciji, tačno u isto vreme kao i piloti. Zbog toga sam ovde. Zbog toga smatramo, u našoj zemlji, da je to vrlo opasno za stanje vazdušnog saobraćaja. Imamo mnoštvo drugih slučajeva, ali ne želim koristiti više vremena za izlaganje od ovog. Ali, vrlo je važno da ljudi sveta znaju da se ti događaji mogu smatrati vrlo opasnim u jednoj vazduhoplovnoj situaciji, posebno u mojoj zemlji. I ne znam zašto se oni (NLO-i) pojavljuju često u mojoj zemlji, ali poenta je da se to događa. Mi smo rekli o tome vazduhoplovnom autoritetu, ali ne znam šta se događa. Puno vam hvala.

SVEDOČI: GRAHAM BETHUNE

Zovem se Graham Bethune. Penzionisani sam mornarički komandant/pilot. Imao sam pristup top-secret dokumentima. Pred 50 godina, 10.02.1951., leteo sam iz Islanda za Newfoundland. Bilo je to noću. Bilo je mračno. Oko 300 milja od Argentine video sam sjaj na vodi. Poput grada noću. Kako smo se približavali tom sjaju, pretvorio se u čudovišni krug belih svetala na vodi. Posmatrali smo to neko vreme, svetla su otišla i nije više bilo ničega na vodi. Sledeća stvar koju smo videli bio je žuti halo, mali, mnogo manji od onoga od čega je dolazio. To je bilo 15 milja od nas. Whoosh. Munjevito je uzleteo na veliku visinu. Zbog njegove putanje oslobodio sam kontejner za ulje, gurnuo nos preko pokušavajući doći ispod te stvari (NLO-a). U to vreme začuo sam buku ispod. Pomislio sam da nas je to možda pogodilo. Video sam par članova posade da se saginju. Par njih bilo je povređeno. Onda se to pojavilo preko, na desno, lagano se preselilo i letelo s nama. Ipak, nije bilo na našoj visini, ali smo mogli videti njegov oblik. Imalo je kupolu; mogli smo videti izbijanje korone. Otišao sam pozadi, pustio drugog pilota, Ala Jonesa, na svoje sedište, kako bih video kakva je reakcija putnika. Vratio sam se u pilotsku kabinu i rekao im da ništa ne izveštavaju jednostavno zbog ljudi (vrlo važnih osoba) pozadi. Imali smo 4 ili 5 zakazivanja instrumenata u pilotskoj kabini; magnetski kompas, elektro-magnetni efekti i taj tip stvari. Letelica je bila praćena radarom, u prekoračenju 1 800 milja na sat. Imali smo 31 putnika, plus psihijatra, i članove posade koji su sve to videli u različitim područjima. Kad smo sleteli u Argentinu, na Newfoundland, bili smo preslušavani od strane Vazdušnih snaga. Kad smo sleteli u mornarički centar za vazdušno testiranje mornarički obaveštajci su zatražili od nas da damo lične izveštaje. Ja imam službeni mornarički izveštaj i izveštaj Vazdušnih snaga, od 18 stranica, iz Nacionalnih arhiva (drži podignuto pokazujući auditorijumu). Načinio sam jedan izveštaj (drži podignuto pokazujući auditorijumu) kako bih obelodanio čitavu istinu. Prema tome, istina je ovde. Svedočiću pod zakletvom pred Kongresom da je sve što sam rekao istinito. Hvala vam.

SVEDOČI: DAN WILLIS

Zovem se Dan Willis. Bio sam u Američkoj mornarici. Imao sam pristup osetljivim materijalima vrhunske tajnosti koji su se ticali sigurnosti. Radio sam u kancelariji za kodiranje u mornaričkoj komunikacijskoj stanici u San Franciscu. Godine, 1969. primio sam poruku s prioritetom sa broda blizu Aljaske, koja je bila klasifikovana kao tajna. S broda su izvestili da iz okeana izranja, blizu pristaništa, sjajan blješteći, crvenkasto-narandžasti eliptični objekat prečnika približno 70 stopa. Izronio je iz vode, jurnuo u nebo, krećući se brzinom oko 7 000 milja na sat. Bio je praćen na brodskom radaru i potvrđen. Godinama posle radio sam u Mornaričkom centru za elektroniku i inžinjering u San Diegu, tokom 13 godina. Jedan moj saradnik radio je sa NORAD-om. Kad je počeo raditi na opremi zabeležio je objekte na ekranima koji su pratili sve u svemiru i u vazduhu. Objekti su izlazili čineći pravougaone zaokrete. Kad se raspitivao, njegov stariji nadređeni mu je savetovao, citiram: "To je upravo bila poseta od jednog od naših malih prijatelja." To je bilo pomalo neobično. Ove tvrdnje su istinite i voljan sam svedočiti pod zakletvom pred Kongresom. Hvala vam.

SVEDOČI: DON PHILIPS

Zovem se Don Philips. Bio sam u Vazdušnim snagama Sjedinjenih Država i radio sam sa izvesnim obaveštajnim agencijama vlade Sjedinjenih Država. Pre nego što sam se pridružio Vazdušnim snagama radio sam za poznatu kompaniju Lockheed "Skunk Works". Radio sam za njih kad sam polazio na koledž i radio sam sa njima u svojstvu inžinjera za dizajn. Bio je to jedan od najponosnijih trenutaka u mom životu, raditi sa čovekom koji se zove Kelly Johnson. Moguće je da je mnogima od vas poznato to ime. Ispada da su modeli aviona koje smo pravili, kao što znate, svi bili klasifikovani kao tajni... "duboko crno", i da sam ja stigao tamo krajem projekta U-2. Moj glavni projekat kasnije je bio poznat kao SR-71. SR-71 je imao prethodnike. Imao je poseban model pravljen za CIA-u. To su bili modeli tipa jedan putnik, jedan pilot. Poseban avion kako bi se stiglo s jednog mesta na drugo za vrlo kratko vreme. Sada su ti SR-71, kao što ih znamo, "BlackBird" ("Crna ptica"), tip aviona koji je još uvek klasifikovan što se tiče visine na kojoj leti i, takođe, brzinskih rekorda koje drži. Vrlo sam ponosan što mogu reći da je taj avion igrao veliku ulogu kao pomoć okončanju hladnog rata. Avion prethodnik je jak dokaz koji sugeriše da su možda ti avioni imali drugačiju ulogu kad su se nalazili u vazduhu. Svaki pilot, a ja sam poznavao nekoliko njih, imao je propisani zadatak neposredno pre nego što bi uzleteo i postoji jak dokaz koji sugeriše da je posredi bila dvostruka uloga, u tome da su pratili neku vrstu saobraćaja prema i od planete Zemlje. Osvrnuću se na moje vojno iskustvo. Moja prva dužnost za Vazdušne snage SAD-a bila je u stanici Vazdušnih snaga u Las Vegasu. To je bilo moje prvo iskustvo Las Vegasa i nisam mogao shvatiti zašto su ljudi bili toliko uzbuđeni kad bi išli u mesto poput ovog. Ali, godinu dana kasnije otkrio sam zašto. Nellis AFB (Vazduhoplovna baza Nellis) je smeštena tamo. Nellis je glavno središte za vežbu za različite tipove posebnih aviona i borbenih aviona. Jedno je od prvih središta u svetu za vežbu pilota. Međutim, kada sam saznao da sam dodeljen radarskom središtu 50 milja izvan grada, blizu Mt. Charlestona, nisam imao predstavu o tome gde idem tako da sam konačno po danu uspeo naći lokaciju i prijaviti se 1965. godine na dužnost. Godine 1966. rano ujutro, oko 01:00 do 02:00h, boravio sam tamo u bazi i naše kasarne su bile na nadmorskoj visini od oko 8 000 stopa, čuo sam mnogo komešanja. Znate, na toj visini zvuk se strahovito širi. Pomislio sam: "Pa, rano je jutro, letnje je vreme, vrlo je vruće, možda bih trebao ustati i razgledati." Zaista mi se nije dalo, ali sam krenuo u razgledanje, otpešačio do glavnog puta blizu moje kancelarije, koja je bila komandna kancelarija pukovnika (Lt. Col.) Charlesa Evansa; bio sam u komandnom osoblju. I nisam mogao... Rekao sam: "Ko pravi svu tu buku? Ko pravi toliku buku u ove jutarnje sate?" Tako sam stigao unutar približno 50 jardi (udaljenosti) od četvoro ili petoro ljudi koji su stajali tamo, od kojih je jedan bio šef osiguranja; oni su gledali gore u vazduh, glave svih bile su okrenute u istom smeru. Ja sam pogledao prema zapadu, prema severozapadu i na moje iznenađenje tamo su bila svetla koja su bljeskala nebom, krećući se posvuda. Činilo se kao da se kreću brzinom između 2 400 milja na sat do približno 3 800 milja na sat. Nastavili smo posmatrati ta jureća svetla, koja su se kretala duž neba i zaustavljala. Zaustavljala su se potpuno, do mrtvog mirovanja i okretala se pod istim uglom i zatim nastavila. Putovala su toliko brzo da ste mogli gotovo zapaziti njihov trag. Ako stvarno brzo pomičete miš (strelicu miša) duž kompjuterskog ekrana pomalo ćete nazirati trag (pomicanja strelice). Pa, to je tačno ono što je tih 6 ili 7 letelica radilo. Nakon 5 minuta posmatranja tih stvari, činilo se da se sve grupiraju prema severozapadu i ulaze u formaciju nalik krugu. Ali ono što bih želeo da istaknem jeste da su se postavljale na svoj položaj na severozapadnom nebu, upravo istočno od onoga što je poznato kao "Area 51". "Area 51" je ime dato od AEC-a (Atomic Energy Commision; Komisija za atomsku energiju). Nama u Vazdušnim snagama to je bilo poznato kao "Groom Lake Flight Test Facility" (Baza Groom Lake za probne letove). Tamo smo testirali naše avione nakon što bismo dobili prototip načinjen u "Skunk Worksu". Vratimo se krugu na nebu. Počeli su (NLO-i) rotirati u krug i zatim su nestali. Pomislio sam: "Isuse! To je nešto o čemu bismo trebali ćutati." To je potvrdio i šef osiguranja. Još smo malo o tome razgovarali... Zatim su stigli ljudi za radarsko posmatranje, koji su se nalazili na 10 000 stopa. Došli su na svoj obrok u 2 sata ujutro i prva osoba izvan autobusa bio je moj dobar prijatelj Anthony Kasar. Bio je bled kao krpa. Rekao je: "Jesi li video to?" I svi smo rekli: "Da, kakav lep prizor! Kakva predstava!" On je rekao: "Imali smo ih na radaru... Dokumentovali smo 6-7 NLO-a." Ne znam ko je njima upravljao, ali sigurno su bili inteligentni, i ne znamo gde su se spustili zbog toga što su se spojili i nestali. Zato ću reći, da skratim, da ću svedočiti pod zakletvom da je ovo što sam rekao istinito, i učiniću to pred Kongresom. Hvala vam.

SVEDOČI: ROBERT SALAS

Zovem se Robert Salas. Bio sam u vazdušnim snagama, na aktivnoj dužnosti, nakon što sam diplomirao na Akademiji Vazdušnih snaga (1964), sve do 1971. godine i izašao sam kao kapetan. U Martu, 1967. godine, bio sam smešten u Malstrum AFB-u, u Montani, kao oficir za lansiranje projektila "Minuteman". U rano jutro 16.03.1967. godine, dobio sam poziv od službe za primarnu bezbednost. Gore (na gornjem spratu) imali smo oko 6, koliko se sećam, pilota zaduženih za bezbednost. Ja sam se nalazio dole, 60 stopa pod zemljom u jednoj kabini, nadgledajući i kontrolišući 10 projektila "Minuteman" s nuklearnim bojevim glavama. Tog jutra dobio sam poziv da su oni videli neobična svetla kako lete nebom. Zanemario sam taj poziv i rekao im da me nazovu kad se dogodi nešto značajnije. Imali smo vrlo profesionalno izveštavanje s našim ljudima za bezbednost. Oni nisu bili skloni, treba to reći, da čine bilo kakve praktične šale ili bilo šta poput toga. To je bio vrlo ozbiljan posao. Dobio sam još jedan poziv, koji je sledio iza ovog poziva, i ovog puta stražarev glas je bio snažniji. Bilo je jasno da je vrlo uplašen. Rekao je da je tamo sjajan, blješteći crveni objekat koji lebdi izvan prednjeg ulaza. Bio je ovalnog oblika. Tamo napolju imao je ostale stražare sa uperenim naoružanjem i želeo je znati kakve su moje instrukcije. Rekao sam, koliko se sećam, da osigura područje. Jedan drugi stražar bio je povređen, ne od NLO-a već je posekao ruku na ogradi. Odmah nakon tog poziva probudio sam mog komandanta, koji se odmarao, Freda Mywalda, sada penzionisanog pukovnika. Rekao sam mu o telefonskim pozivima. Kako sam mu govorio o telefonskim pozivima moje oružje je počelo otkazivati jedno za drugim. Dospelo je u stanje "nepokretnosti", nemogućnost lansiranja. Tog jutra izgubili smo između 6 i 8 raketa unutar tih nekoliko minuta tokom kojih smo primili drugi telefonski poziv o NLO-u koji lebdi pred našim prednjim ulazom. Ponovo tog jutra, nakon što smo obavestili komandni odsek, bili smo obavešteni da se vrlo sličan incident dogodio u ECHO Flight bazi, ja sam bio u OSCAR Flight, oni su izgubili svih 10 raketa pod vrlo sličnim okolnostima gde su nad lansiranim postrojenjem bili viđeni NLO-i. Njihove posade za održavanje i bezbednost provele su noć van i izveštavale su o NLO-ima nad tim položajima. Komandant tog leta bio je Earl Carlson, koji je takođe izašao iz službe kao kapetan. Predstavnički komandant bio je Walt Feagle, koji je penzionisan kao pukovnik (Lt.Colonel). Imali smo te svedoke, imena koja sam vam upravo spomenuo već su pre govorila o tom događaju i oni ce potkrepiti ovu priču. Takođe imamo dokumentaciju koju sam primio kroz zahteve na osnovi FOI-a (američki zakon o slobodi informisanja; Freedom of Information Act) od Vazdušnih snaga (drži podignuto pokazujući auditorijumu), u kojoj se izlaže ECHO Flight incident, a u toj dokumentaciji je uključena i referenca na NLO. Imamo telexe koji pokrivaju taj incident (drži podignuto pokazujući auditorijumu) i u jednom telexu se kaže: "Činjenica da se ne može pouzdano ustanoviti očigledan razlog gubitka 10 projektila, uzrok je ozbiljne zabrinutosti ovog štaba." To je bilo iz komande SAC-a (Strateška vazdušna komanda; Strategic Air Command). Tako imamo te telexe i okupio sam oko 12 svedoka koji će potvrditi delove ove priče, uključujući čoveka koji je naknadno istraživao incident za Vazdušne snage. O tome ćete čuti nešto više od sledećeg svedoka... i takođe jedan stražar koji je bio svedok pojave NLO-a u istom vremenskom periodu, i još jedan oficir, koji je penzionisan kao pukovnik, koji je imao druge izveštaje o NLO-ima. Kao pomoć za razumevanje toga, dobio sam potpuni izveštaj o vrlo sličnom incidentu koji se dogodio u Severnoj Dakoti u Avgustu, 1966. godine. Vrlo slično, NLO je opažen iznad silosa s projektilom; i takođe NLO incident koji su, unutar 7 dana, Vazdušne snage istražile neposredno nakon našeg incidenta. Voljan sam svedočiti pod zakletvom, pred Kongresom o istinitosti svih tih stvari o kojima sam govorio. Hvala vam.

SVEDOČI: DWYNE ARNESON

Dobro jutro. Zovem se Dwyne Arneson. 26 godina sam služio kao oficir za komunikacije u Vazdušnim snagama SAD-a širom sveta, uključujući Vijetnam. Imao sam pristup SCI TK informacijama vrhunske tajnosti, a za one koji ne znaju, taj stepen tajnosti neznatno je iznad top-secret (statusa "strogo poverljivo"). Penzionisan sam 1986. godine, kao pukovnik u Wright Peterson AFB-u. Želeo bih izvestiti o 3 različita iskustva vezana za NLO-e. Kao mladi pukovnik u Ramstein AFB-u, u Nemačkoj, ranih 1960-ih, rukovodio sam kriptografskim centrom. U to vreme imao sam top-secret-crypto dozvolu i mogu se jasno setiti da sam video poruku koja je prošla kroz moj kripto-centar u kojoj se govorilo da se jedan NLO srušio na ostrvu Spitsbergen u Norveškoj, i da je stigao tim naučnika kako bi to ispitali. Godine 1967. bio sam dodeljen 28. vazdušnoj diviziji u Great Fallsu u Montani, i bio sam oficir koji je rukovodio tamošnjim komunikacionim centrom. Takođe sam bio oficir za kontrolu stroge poverljivosti za tu diviziju. Mogu se setiti kako sam video da je, tokom tog vremena, kroz taj komunikacioni centar stigla poruka u kojoj je stajalo, u osnovi ono o čemu je Bob (Robert Salas) upravo pričao, da je blizu tih silosa s projektilima bio viđen NLO i da su projektili bili deaktivirani. Slučajno, osoba koju je Boeing poslao da istraži pojedine projektile, uslove, ako želite, koji su doveli do njihovog zakazivanja bio je moj prvi menadžer u Boeingu, gospodin Bob Kamitski, koji je umro. Mogu se prisetiti susreta s njim u različitim prilikama. On je živeo blizu mene u Washingtonu i rekao mi je: "Arne, ti projektili su bili savršeno besprekorni." To je bio rezultat istrage. Moj zadnji incident... Bio sam komandant jedinice u Great Fallsu; imao sam kontakte s policijom za osiguranje u Loring AFB-u, u Maineu, i oni su ispričali o NLO-ima koji su viđeni blizu područja za spremanje nuklearnog oružja u Loring AFB-u. Vrlo rado bih svedočio Kongresu da je ovo potpuno istinito. Hvala vam.

SVEDOČI: HARALD BENTLEY

Dobro jutro. Zovem se Harald Bentley. Tokom 1957. i 1959. godine, bio sam u Američkoj vojsci smešten u raketnoj bazi Nike Ajax u Marylandu. U Aprilu, 1958. godine, oko 06.00h, čuo sam neobičan zvuk spolja, poput pulsirajućeg transformatora. Seo sam, pogledao kroz prozor i video letelicu koja se spuštala prema tlu i srušila se. Delovi letelice su se odlomili. Odmah je ponovo uzletela. O toj priči moglo bi se još štošta reći, ali moram ubrzati ovo izlaganje. Sledeće noći bio sam na radarskoj dužnosti. Dobio sam poziv iz raketne baze u Gaithersburgu. On je rekao: "Hej! Imam napolju između 12 i 15 NLO-a, 50 do 100 stopa iznad mene." Upitao sam ga kako to zvuči. Skinuo je mikrofon otišao do prozora i rekao: "Evo." Bio je to isti zvuk kakav sam čuo prethodnog jutra... osim što ih je bilo više. Moj radar je bio uključen, tako da sam ga smesta usmerio tamo i dobio "blip" (signal na ekranu radara). Zabeležio sam ga na radarskom ekranu. Nekoliko minuta kasnije, sve su iznenada nestale... i ponovo se pojavile... procenjena brzina im je bila oko 17 000 milja na sat. To je bio moj prvi incident. Deset godina kasnije... radio sam u Californiji. Oprostite mi, ali sve što mogu reći jeste da sam bio negde u Californiji radeći na tajnom projektu koji nema ništa s mojim iskustvom koje sam imao tamo. Bilo je 2 ili 3 sata ujutro, po kalifornijskom vremenu, kada sam čuo astronautsku komunikaciju sa Houstonom. Nisam tome pridavao mnogo pažnje sve dok nisam čuo reč "bogey" (znači broj udaraca u golfu koje mora postići dobar igrač). Naravno, odmah sam naćulio uši. Jedan neidentifikovani leteći objekat nekakve vrste, da li letelica, meteorit ili nešto drugo, pretio je sudarom sa tim modulom koji je trebao načiniti manevar oko Meseca. Tako sam neko vreme slušao, onda sam prestao i vratio se na posao. A onda sam čuo: "Tamo idu." U svetu astronauta postoji izraz "zelena kornjača". To je obično značilo, ne znam da li to vredi i danas, da vam nije dopušteno da nastupate profano preko mreže. I prva osoba koja bi to učinila, taj astronaut, morao bi onome koji bi je prvi čuo i rekao "zelena kornjača" i čitavoj njegovoj porodici platiti ručak u najskupljem restoranu u Cape Canaveralu. Pa, da to brzo završim, jedan od njih je rekao "prokletstvo", a NLO je stvarno brzo uzleteo, "prokletstvo, pa to je brzo". I neko je viknuo: "Zelena kornjača!" A onda je ovaj opet nešto dodao, a neko drugi je viknuo: "Zelena kornjača!" Mogli ste ga "videti" stisnutih zuba što sada mora platiti dva skupa obroka. Moje lično iskustvo... Svedočiću pred Kongresom ako je potrebno i tačno ću objasniti šta se dogodilo. Hvala vam.

SVEDOČI: JOHN MAYNARD

Zovem se John Maynard. Penzionisano sam vojno lice. Penzionisan sam kao narednik prve klase. Tokom čitave moje 21-godišnje službe imao sam dozvolu za strogu poverljivost kompartmentalizovanu s vremena na vreme tako visokima kao što su TK, OMNI, CRYPTO i drugi. Imao sam pristup vrlo, vrlo osetljivim dokumentima. Penzionisan sam iz DIA-e (Odbrambene obaveštajne agencije; Defence Intelligence Agency) 1980. godine. Kad postanete administrator preuzimate odeljenje i svašta potpisujete. Potpisao sam preko dobrih 2 000 dokumenata. Kako biste popisali jedan inventar tih stvari morate ih pročitati. Ne reč po reč, već sam, u osnovi, prešao pogledom preko svakog dokumenta kako bih bio siguran da je potpun, da je sve tamo. Rekli su mi da kad sam preneo ovlašćenja na sledeću osobu, ti isti dokumenti su bili tamo. Tako sam dobio prilično dobro znanje o tome čime se bave ti dokumenti. Verujte mi. Postoje mnoge, mnoge različite reference na NLO-e. Takođe sam video NICP-ove (Nacionalni obaveštajni fotografski centar; National Intelligence Photographic Centre) slike, koje pokazuju da je bilo ciljanih objekata. Zatim sam radio na područjima SALT I i SALT II za odeljenje u kojem sam radio. Tako smo sve vreme uzimali snimke radi potvrde nuklearnog razoružanja. Na tim snimcima je bilo nekih objekata koji nisu tamo pripadali. Mnogo ljudi govori o zaverama preko vlade iz senke. Želeo sam svedočiti pred Kongresom da te "crne" operacije postoje. Ja sam sam postao deo toga. Video sam svetlost, mislim, izašao sam iz toga. I to je to. Moramo razotkriti ono što znamo. Voljan sam svedočiti pred Kongresom, pod zakletvom, ili pred bilo kojom drugom odgovarajućom organizacijom. Ovo što sam posvedočio istina je.

SVEDOČI: KARL WOLFE

Dobro jutro. Zovem se Karl Wolfe i bio sam čovek zadužen za popravku fotografske precizne elektronike sa top-secret-crypto dopuštenjem u vazdušnim snagama SAD-a. Bio sam smešten u Langley AFB-u u Virginiji. Sredinom 1965. godine, bio sam zadužen za Lunar Orbiter projekat u NSA-u, u Langley Fieldu. Dr. Cilly je vodio taj projekat. Imali su probleme sa delom elektronske opreme što je suzilo njihovu produkciju fotografija. Otišao sam u bazu i kad sam ulazio tamo su bili naučnici iz celog sveta. Zapravo sam bio zapanjen što u jednom NSA-ovom projektu vidim ljude iz celog sveta. U početku mi to nije imalo nikakvog smisla. Odveden sam u laboratoriju gde je oprema bila u kvaru i nisam je mogao popravljati u mraku; morao sam je imati premeštenu. U toj mračnoj prostoriji nalazio se u to vreme i jedan pilot druge klase. Ja sam takođe bio pilot druge klase. Zanimalo me je kako čitav proces funkcioniše, kako su podaci sa lunarnog orbitera dospevali u laboratoriju. Zamolio sam ga da mi opiše taj proces. To je i učinio. Nakon približno 30 minuta tumačenja procesa rekao mi je: "Otkrili smo izgled druge strane Meseca." Zatim je nastavio stavljati ispred mene fotografije i na tim fotografijama jasno su se videle strukture, građevine oblika gljive, kružne građevine i tornjevi. Na tom stepenu bio sam vrlo zabrinut jer sam znao da radimo u režimu kompartmentalizovane sigurnosti. On je povredio sigurnost i ja sam zapravo bio uplašen u tom trenutku. I nisam više o tome ništa pitao. Nekoliko trenutaka kasnije neko je ušao u prostoriju. Radio sam tamo još 3 dana i sećam se kako sam išavši kući naivno mislio da mogu pričekati da čujem o tome na večernjim vestima. I evo, 30 godina je prošlo i još uvek se nadam da ćemo noćas o tome čuti. Svedočiću pod zakletvom pred Kongresom da je ovo što govorim istinito.

SVEDOČI: DONA HARE

Hvala ti Karl. Dobro jutro svima. Zovem se Dona Hare i radila sam u Philco Ford Aerospacu od 1967. do 1981. godine. Tokom tog vremena bila sam dizajnerska ilustratorka, crtačica. Pravila sam slajdove lansiranja, slajdove spuštanja i projekcije, lunarne mape za NASA-u. Bili smo ugovarači, ali većinu vremena radila sam na licu mesta, u zgradi 8. Imala sam priliku da radim dodatni posao, između misija, i išla bih u foto-laboratoriju, NASA-inu laboratoriju preko hodnika. Imala sam pristup tajnim dokumentima, što nije toliko visoka poverljivost, ali sam mogla ući u ograničena područja kakvo je bilo i ovo. Tada sam razgovarala sa jednim od tadašnjih tehničara i on mi je obratio pažnju na jednu fotografiju, NASA-inu fotografiju. Na njoj je bila jedna mrlja i ja sam upitala: "Šta je to? Da li je to mrlja na emulziji?" A on je, smešući se, prekrštenih ruku rekao: "Mrlje na emulziji ne ostavljaju oble senke na tlu." Bila je to jedna vazdušna fotografija Zemlje. Senke letelice, ili šta god je to bilo, bile su pod oštrim uglom kao i senke stabala. Zbog same njegove naravi, NLO, želela sam to objasniti gospodinu koji je govorio o tome, znači neidentifikovan, tako da nisam znala šta je to bilo. Međutim, shvatila sam na tom stepenu, da je to vrlo tajno, da je čuvano kao tajna jer sam ga pitala šta će učiniti sa tim delićem informacije. Odgovorio je: "Uvek takve stvari retuširamo pre nego što ih izdamo za javnost." Nakon toga sam odlučila da ću postaviti pitanja drugim ljudima koji su tamo radili. Ustanovila sam da ih moram pitati podalje od tog mesta, a ne na samom mestu. Jedan stražar mi je rekao da je bio zamoljen da spali neke fotografije i da ih ne pregledava. Bio je tu i drugi stražar koji ga je nadgledao pri spaljivanju fotografija. Rekao je da nije odoleo iskušenju. Pogledao je jednu fotografiju i na njoj je bio jedan NLO. Odmah nakon toga primio je udarac u glavu i ima veliku ranu na čelu; bio je nokautiran. Zaplašen je. Drugi incident; znam jednog čoveka koji je bio u karantinu sa astronautima Apolla. Rekao mi je da su astronauti Apolla videli letelicu na Mesecu tokom spuštanja. Tačno to mi je rekao. On je takođe bio uplašen. Rekao je da je astronautima bilo rečeno da o tome ćute. Nije im dopušteno da o tome govore. Zato želim da znate da sam tamo radila niz godina zavirujući u to. Moj šef nije znao o tome. Neki ljudi koji su sedeli tik do mene nisu znali o tome. To je vrlo čudno. Voljna sam svedočiti pred Kongresom da je ovo što sam rekla istinito i puno vam hvala.

SVEDOČI: LARRY WARREN

Dobro jutro dame i gospodo, i članovi javnog informisanja. Zovem se Larry Warren. Pre 20 godina, 1980., bio sam ekspert za bezbednost dodeljen RAF-u Bentwaters... Woodbridge... NATO... bazi Vazdušnih snaga u Suffolku, Istočna Anglia. Imao sam pristup bezbednosnim tajnama. Čuvao sam naše nuklearno oružje koje je u to vreme tamo bilo smešteno bez znanja ljudi Velike Britanije. Prošao sam kroz deo tronoćnog NLO-događaja gde su objekti činili upade nad WFA-om, odašiljali tanke snopove svetlosti u njih i, moguće, nepovoljno delovali na arsenal. Tokom dve različite noći ti objekti su bili na tlu; moguće je da je bio viđen drugi oblik života. To je nepopularna istina. Ti događaji su bili od presudnog značaja za odbranu ne samo u vladi Njenog Veličanstva već takođe i za ovu vladu. I još uvek su prekriveni velom tajne. Vrlo su složeni. Vrlo su značajni. Tu se više radi o predmetu ljudskih prava nego o samom predmetu NLO-a. Pre 20 godina ova prostorija bi bila prazna. Vidim istorijski obrt. Ovo je istorija u kretanju, ali, nažalost, to je istorija sa bezbednosnom klasifikacijom. Bio bih više nego počašćen kad bih se zakleo pod zakletvom da sam doživeo to što sam doživeo, da sam video to što sam video. Ti događaji ne samo da su proizveli memorandum pukovnika Charlesa Halta, predstavničkog komandanta baze, koji se čita poput naučne fantastike, već su takođe proizveli, godinama kasnije, jednu audio-traku (zapis) sa lica mesta kako su ti objekti izvodili svoje podvige i narušavali vazdušni prostor. Ti događaji su od presudnog odbrambenog značaja. Nadam se da će mojoj "braći po oružju", koji su prošli kroz te događaje, biti dat imunitet u određenom stepenu tako da će nam se moći ovde pridružiti. Čast je deliti govornicu sa svim ovim ljudima i za svu našu decu... mog sina, Dennisa... Bog te blagoslovio sine... Svedočiću pred Kongresom da je ovo istina. Tako mi Bog pomogao. Hvala vam.

SVEDOČI: GEORGE A. FILER

Zdravo, zovem se George Filer III. Penzionisani sam obaveštajni oficir i pilot, sa gotovo 5 000 sati letačkog iskustva i nisam verovao u NLO-e sve dok nas Londonska kontrola nije pozvala, u zimu 1962. godine, i upitala nas: "Da li da ga lovimo?" Odgovorili smo: "Svakako!". Tako smo skočili dole s visine 30 000 stopa na 1 000 stopa gde je NLO lebdeo. Zatim smo se strmo obrušili. Mogao sam uhvatiti NLO na avionskom radaru, na oko 40 milja i mogli smo videti svetlo u daljini; kako smo se približavali, držali smo njegov radarski odraz. Napominjem da je radarski odraz bio vrlo jasan i čvrst, ukazujući da je to bila neka vrsta metalnog objekta. Došli smo na oko milju od NLO-a i on je jurnuo gore prema nebu i otišao u svemir. Vrlo slično shuttleu kad odlazi. Kasnije sam radio u obaveštajnoj službi. U Vijetnamu sam brifirao generala Browna o NLO-ima. Kad sam bio u 21. Diviziji Vazdušnih snaga, McGuire AFB-u, brifirao sam generala Gowa o NLO-u nad Teheranom, Iran 1976. Da su dva lovca F-4 Iranskih vazdušnih snaga uzletela i pokušala presresti NLO. Kad su uključili sistem za kontrolu paljbe, njihovi elektronski sistemi su odmah zakazali i morali su se vratiti u bazu. To je bilo posebno značajno jer je takođe bilo registrovano sa satelita. 18.01.1978. išao sam u bazu, svako jutro brifirao sam osoblje komande, i primetio nekakva svetla u daljini na kraju uzletno-sletne staze. Kad sam došao do komandnog odeljenja stariji narednik je rekao da su tamo bili NLO-i u uskom području, celu noc, praćeni radarski, vidljivi s tornja, i da se jedan spustio ili srušio kod Fort Dicksa. To je nešto poput "istočnog Roswella". U svakom slučaju, jedan došljak ("alien", ufonaut) izašao je iz letelice i bio pogođen od jednog vojnog policajca. Bio je očigledno ranjen i kretao se prema McGuiu (vazdušna baza). Dakle, iz nekog razloga, došljaci su voleli Vazdušne snage, ali naša vojska je pucala u njih. U svakom slučaju, naša bezbednosna policija izašla je tamo i našla ga na kraju staze, mrtvog. Zamolili su me da obavestim zapovedništvo, generala Toma Sadlera, na brifingu u 08:00h i pomislio sam kako ne mislim da bih želeo to učiniti. General nema dobar smisao za humor i nisam siguran da verujem u to. Zato sam učinio neke provere, nazvao 438. komandno odeljenje i svako je imao gotovo istu priču. U 08:00h tog jutra, upravo pre nego što sam krenuo na brifiranje... svi su bili zabrinuti oko toga i rekli su mi da ne izveštavam, da je to suviše "vruće", da tako kažem. To je moja priča. Spreman sam ispričati ovu priču pred Kongresom i to je istinito. Zbog ovoga sam se zainteresovao za NLO-e. Voditelj sam istočnog ogranka Mutual UFO Networka (MUFON), i između National Reporting Centera i Petera Davenporta i MUFON-a u proseku nam prođe oko 100 NLO izveštaja nedeljno. Ljudi iz čitavog SAD-a koji redovno viđaju te stvari. Ako počnete proveravati videćete da su oni tamo napolju i tihi su, i ljudi ih viđaju sve vreme. A to su visoko kvalifikovani ljudi. Hvala vam.

SVEDOČI: CLIFFORD T. STONE

Dobro jutro dame i gospodo. Zovem se Clifford Stone. Bio sam narednik prve klase u Američkoj vojsci. Imao sam pristup tajnama nuklearne bezbednosti. Mogao sam dobiti pristup koji sam želeo kako bih učinio ono što sam trebao učiniti u to vreme u sklopu posebnih operacija kad sam u njih bio pozvan. Ono na šta želim ovde uputiti jeste da sam bio uključen u situacije gde smo stvarno pronalazili, izvlačili srušene leteće tanjire. Postojala su tela (bića) vezana za neka od tih rušenja. Takođe, neka (bića, došljaci) su bila živa. Radeći sve to govorili smo američkoj javnosti da tu nema ničega. Govorili smo svetu da se tu nije ništa dogodilo. Voleo bih, upravo ovde, ući u detalje o nekim od tih slučajeva, pa ću biti na raspolaganju ukoliko imate bilo kakva pitanja u vezi moje uključenosti što se toga tiče. Ali, situacija u celini je takva da smo umanjili nastojanja oko toga i govorili Amerikancima da nema takvih stvari kao što su NLO-i. Bio sam uključen u slučajeve gde smo pronalazili te objekte. Znali smo za njih da su vanzemaljci. Godine, 1969. imao sam događaj dok sam bio smešten u Virginiji. Išli smo u Indian Town Gap, u Pennsylvaniji. To bi bila moja prva izloženost otkrivanju jednog neidentifikovanog letećeg objekta. Kad smo otišli tamo već smo imali ljude na mestu, mi smo bili pomoćni tim, od nas se očekivalo da budemo NBC, jer se pretpostavljalo da u letelici ima nuklearnih materijala. Kasnije je ljudima bilo rečeno da tamo nema ničega, da to nije ništa više do udes jednog od naših aviona. Ja znam bolje. Zato što sam bio jedan od ljudi koji su se tome približili sa Geigerovim brojačem uzimajući površinska očitavanja. Bio sam prva osoba koja je dospela napred i video sam da su uz to bila tela. To bi bio prvi od približno 12 događaja. Rušenja NLO-a se ne događaju svaki dan. Retka su. Znam da nismo sami u svemiru. Znam da nedostatak dokaza nije dokaz odsustva. To je dokaz koji je bio negiran Amerikancima (aplauz). Stojim danas ovde pred vama i mojim Svemogućim Bogom i kažem vam ovo: ako me Kongres pozove i upita me da li ću svedočiti detaljno o tome što znam, stojim danas ovde spreman i pripremljen da učinim upravo to. Vlada ne sme nikada lagati ljude, ni zbog kakvih razloga. Hvala vam.

SVEDOČI: DAN MORRIS

Dobro jutro. Zovem se Dan Morris. Bio sam u Vazdušnim snagama 22 godine prvi put i 7 godina drugi put. Penzionisani sam komandant (Master Sergeant). Ovde sam kako bih vam rekao o jednom malom incidentu. Otkako sam primio čin superintendanta, kako se to naziva u Vazdušnim snagama, za zemaljski radar, jedno vreme bio sam zadužen za 7 radara, 2 kopnena radara, 3 gap-fillera duž obale blizu Galvestona, u Texasu. To je bilo u danima "boomera", nuklearnih podmornica. Trebali smo osigurati da možemo pokriti celu obalu, tako da smo stavili gap-radare tamo gde nismo mogli dosegnuti podmornice ispod površine. Moj krilni komandant bio je pukovnik Tibbits, možda ste čuli za njega. On me je poslao dole zbog SAC-testa u Georgiju. Jednog dana sa mnom je radilo sedmoro ljudi, u vreme projekta "Blue Book". Ako ste zabeležili nešto poput toga (NLO-a), oni bi vas poslali psihijatru i izbacili iz Vazdušnih snaga. Mi smo radili i neko je rekao: "Gledajte! NLO-i!" Tako smo se svi okrenuli i tamo su bila 3 NLO-a, oko 3 milje od nas i 1 000 stopa iznad tla. Dva dole i jedan gore. Neko je rekao: "Šta vidite?!" Međusobno smo se posavetovali. Znali smo da je u to vreme profesor Hynek bio savetnik Vazdušnih snaga u projektu "Blue Book". Komentarisali smo da kad bi Hynek došao ovamo rekao bi da mora da se radi o sugestiji, neko uvek učini sugestiju, pa bi se radilo o masovnoj hipnozi, ili da je to močvarni plin. Neko je na to rekao: "Dobro. Ništa od ovog ne šara po radaru. Hajdemo dole, uključimo radar da vidimo da li ovo šara." Tako smo otišli dole do 2 čoveka u operacijama da uzmu službene snimke onoga što smo videli tamo. To su i učinili. Ono što je bilo neobično oko toga jeste da su te letelice upravo bile tamo približno 40 minuta. Oni su uzimali radarske snimke, a mi smo se čudili. Nazvao sam komandu i rekao: "Imamo kontakt." Oni su upitali: "Mislite li na SAC?" Odgovorio sam: "Imamo 3 leteća tanjira koji stoje tamo napolju." Upitali su: "Uzimate li snimke?" Rekao sam im: "Uzimamo snimke... radarske snimke takođe." Rekli su da će nam poslati kurira i sve spakovati. Kad smo u foto-laboratoriji razvijali sve te snimke, svakome od mojih ljudi dao sam po 6 snimki. Rekao sam: "Čuvajte to za svoje praunuke." Dakle, ja imam snimke, svi oni imaju snimke. Nadamo se da su kopirane i da ćete ih dobiti kako biste ih videli. I bio bih sretan da ovo izjavim Kongresu kad budem svedočio pred njima. Kako bilo, zahvaljujem svima vama što ste danas ovde. Hvala vam.

SVEDOČI: MARK MCCANDLISH

Dobro jutro. Zovem se Mark McCandlish i tokom zadnje 21 godine radio sam kao konceptualni umetnik za razne ugovarače iz odbrane. Bio sam uključen u konceptualni umetnički rad i produkciju za Rockwell, na X-30 programu i na HYSTP-u (Hypersonic Test Bed Programme), (drži podignutu fotografiju letelice pokazujući auditorijumu). Tokom moje karijere u 2 navrata imao sam bezbednosnu dozvolu. Godine, 1967. kad sam bio smešten u Westover AFB-u (Massachusetts), Strateška vazdušna komanda, bio sam svedok i gledao kroz teleskop jedan NLO koji je lebdeo nad spremištem nuklearnog oružja oko 10 minuta i koji je otišao brzinom metka. Godine, 1988. u novembru, moj kolega sa koledža Brad Sorenson obavestio me je da je lično bio svedok pojave 3 leteća tanjira kod vrlo velikog hangara u Norton AFB-u (Californija) tokom jedne vazdušne predstave održane u subotu, 12.11.1988. Kasnije sam nazvao svog kongresmena za taj okrug, Georgea Browna Jr., koji je u to vreme bio predsednik Kongresnog odbora za svemirsku nauku i naprednu tehnologiju. Prirodno sam pretpostavio da budući da je ta prezentacija, o kojoj je Brad pričao, bila za vrhovne vojne oficire i kongresne osobe, da mora da je njegovo odeljenje koordiniralo to sa lokalnim odeljenjem za javnost Vazdušnih snaga. Jedan član odeljenja kongresmena Browna ne samo da je potvrdio tu prezentaciju, već i činjenicu da su na njoj bila i 3 diska. Ti diskovi su lebdeli iznad tla bez ikakve vidljive potpore. Navode se kao "strane reprodukovane letelice", takođe poznate pod nadimkom "flux-lineri" zato što su koristili elektricitet visokog napona. Kasnije sam došao do fotografija (dve pokazuje auditorijumu) koje je snimio 1967. godine jedan vojni pilot, Harvey Williams, kad je leteo u C-47 Vazdušnih snaga, na 12 000 stopa iznad Utaha. To neobično vozilo odgovara tzv. ARV-u po svim proporcijama i u pogledu oblika letelice, i bilo je fotografisano u junu, 1967. godine. Kasnije sam razgovarao sa gospodinom Kentom Sellenom kojeg sam sreo na jednoj vazduhoplovnoj priredbi u Edwards AFB-u, 1992. godine. Prvo javno prikazivanje bombardera B-2. On mi je rekao da je 1973. godine, kad je bio šef tima koji je radio na eksperimentalnom avionu u Edwards AFB-u, nenamerno zalutao u jedno područje gde se nalazio jedan klasifikovani tajni avion, naime ARV. Detaljno ga je opisao i dodao je druge pojedinosti prikazima koji se tiču konfiguracije i funkcionisanja kojih Brad Sorenson nije bio svestan. Kasnije me je Brad upoznao sa poznatim aeronautičkim dizajnerom, Bertom Retangom i dao mu kopiju ovog plana (pokazuje auditorijumu). Gospodin Retang je mislio da se radi o šali i stavio je to na svoj zid, kao primer šale. Treća strana mi je kasnije potvrdila da je pukovnik Ray Walsh, iz Edwards AFB-a, posetivši gospodina Retanga, video taj plan na zidu i pokazao znatan šok i ljutnju. Želeo je znati gde se ovaj domogao tog plana jer je u to vreme, 1994-1995. godine, stvarno postojala takva letelica u hangaru Edwards AFB-a, u severnom kompleksu baze. Kasnije sam dosta istraživao o tom projektu, o tom vozilu, i došao sam do niza deklasifikovanih (dostupnih javnosti; s kojih je skinuta oznaka tajnosti) dokumenata koji pokazuju da su vazdušne snage još 1960. godine, testirale oblike letećih tanjira u vazdušnim tunelima do 20 macha (brzina strujanja). Takođe imam deklasifikovane NASA-ine dokumente koji prikazuju slične oblike. Ovo ovde (pokazuje dokument auditorijumu) je NASA-in dokument koji je deklasifikovan, koji prikazuje različite sferne i lentikularne oblike koji su testirani u vazdušnom tunelu do 6 macha. Kasnije sam došao do kopije jednog među-kancelarijskog memoranduma iz Hercules Aerospacea (pokazuje dokument auditorijumu). U njemu se opisuje poseban tip nauke koja uključuje nešto što se naziva "energija nulte tačke" (zero-point energy) i "skalarni talasi". Prema Bradu Sorensonu, to je osnova za tehnologiju tih anti-gravitacionih pogonskih sistema. Ovaj dokument ovde (pokazuje auditorijumu) opisuje 6 različitih sastanaka koji uključuju DIA i nastojanja oko saradnje sa ruskom naučnom zajednicom u istraživanju, kako se to naziva, "korisne fundamentalne tehnologije", koju je, izgleda, izvorno otkrio Nikola Tesla ranih 1900-tih. Kako bilo, kasnije vas mogu opskrbiti sa mnogo više pojedinosti i spreman sam da detaljno svedočim pred Kongresom što se tiče tih događaja i njihove istinitosti. Puno vam hvala.

SVEDOČI: DANIEL SHEEHAN

Dobro jutro. Zovem se Daniel Sheehan. Službeni sam advokat Disclosure Projecta. Diplomirao sam 1967. godine, nakon studija američke vlade i ustavnog zakona, na Harvardskom koledžu. Diplomirao sam na Harvard Law School. Služio sam kao glavni advokat i jedan od pomoćnih advokata za New York Times u slučaju Pentagon Papers. Bio sam uključen u brifiranje i argumentovanje slučaja pred Vrhovnim sudom Sjedinjenih Država, koji je dopustio New York Timesu da objavi klasifikovane dokumente, 47 svezaka. Nakon toga bio sam u službi kao posebni advokat za kancelariju F. Lee Baileyja... kad smo zastupali Jamesa McCora u Watergateskoj provali… Nakon moje službe u tom slučaju vratio sam se na Harvard u Devinity School kako bih studirao Jezuite i društvenu etiku u javnoj politici. Tamo sam izradio magistrij i doktorat i postao glavni advokat u Glavnom središtu pravosuđa SAD-a u Washingtonu D.C., dodeljen Nacionalnom društvenom ministarskom odeljenju i njihovom Odeljenju za javnu politiku. Tamo me je, 1977. godine, kontaktirala gospođica Marsha Smith, koja je bila direktorica Odeljenja za nauku i tehnologiju Kongresne istražne službe. Zamolila me je da se nađemo i sastali smo se. Obavestila me je da je predsednik Carter, preuzimajući službu u januaru 1977. godine, održao sastanak sa tadašnjim direktorom CIA-e, Georgeom Bushom Starijim, i zahtevao da direktor CIA-e preda predsedniku klasifikovanu informaciju koja se ticala postojanja vanzemaljske inteligencije, a koja je bila u posedu obaveštajne zajednice SAD-a. Direktor CIA-e, George Bush Stariji, uskratio je tu informaciju predsedniku SAD-a. Direktor je insistirao da predsednik, kako bi imao pristup tim informacijama, treba imati dopuštenje da kontaktira Kongresnu istražnu službu i Odeljenje za nauku i tehnologiju Predstavničkog doma SAD-a, kako bi preduzeli proces, jer je DCI (direktor CIA-e) slutio da se predsednik sprema da objavi tu informaciju američkoj javnosti. Kongresna istražna služba, Odeljenje za nauku i tehnologiju, pod vođstvom Marshe Smith, bila je kontaktirana od strane Odbora za nauku i tehnologiju Doma i upućena da preduzme opsežno istraživanje o postojanju vanzemaljske inteligencije i o vezi NLO fenomena sa tim. Gospođica Smith me je kontaktirala i zamolila, kao glavnog advokata u Glavnom središtu pravosuđa SAD-a u Nacionalnoj društvenoj ministarskoj kancelariji, da li bismo mogli dobiti pristup Vatikanskoj biblioteci; da dobijemo informaciju koju Vatikan ima o vanzemaljskoj inteligenciji i NLO fenomenu. Nastojao sam oko toga sa dopuštenjem patera Williama J. Davisa, direktora Nacionalne kancelarije, i bio nam je uskraćen pristup informaciji u posedu Vatikanske biblioteke. Kad sam obavestio gospodicu Smith o tome, ona me je nešto kasnije zamolila da učestvujem u projektu, u čije detalje sam ušao tokom perioda postavljanja pitanja i dobijanja odgovora od nekih osoba, nakon čega mi je bio dat pristup kao posebnom savetniku Kongresne biblioteke SAD-a. Negde u aprilu 1977. godine, otišao sam u Madison Building Kongresne biblioteke, ali u zgradi nije bilo nikoga u to vreme. Bila je nova novcata. Bio sam upućen u kancelariju u suterenu gde su na vratima bila 2 stražara i treći koji je sedeo za stolom, koji je uzeo moje identifikacione isprave, proverio da sam bio dodeljen kao posebni savetnik Kongresnoj istražnoj službi Kongresne biblioteke SAD-a, i bio mi je dopušten pristup u prostoriju. Zatim sam našao fotografije, dosta fotografija jednog, nesumnjivo, neidentifikovanog letećeg objekta na tlu, koji se srušio i zaorao brazdu u zavejanom polju. Tamo je bilo osoblje Vazdušnih snaga SAD-a koje je okruživalo tu letelicu, uzimajući fotografije letelice. Na jednoj od fotografija mogao sam uočiti nekakve simbole na letelici. Nastavio sam da pregledam fotografije i našao sam jednu gde se izbliza vide ti simboli. Bio sam upozoren da ne smem uzimati nikakve beleške. Morao sam ostaviti moju tašnu i sve moje identifikacije van te prostorije. Ali, poneo sam sa sobom jedan žuti notes. Otvorio sam ga i re-fokusirao projektor mikrofilma iznad do iste veličine reprodukcije fotografije kao što je bila ona kartonske podloge žutog notesa. Mehanički sam naneo (utisnuo) kopije simbola sa te letelice. Zatvorio sam žuti notes, vratio mikrofilm nazad u kutiju, zatvorio kutiju i bilo mi je vreme da odem. Uzeo sam to i nastavio prema izlazu iz kancelarije. Stražar osiguranja me je zaustavio i jedan od njih upitao: "Šta to imate ovde, gospodine Sheehan?" Uručio sam mu žuti notes, on je prelistao sve žute listove i nije našao kopiju koju sam imao. Uzeo sam ga sa sobom i odneo u Glavno središte pravosuđa. Imao sam sastanak sa osobljem i paterom Williamom J. Davisom i obavestio ih o tome. U to vreme bio sam ovlašćen, od Glavnog središta pravosuđa SAD-a, da podnesem izveštaj Nacionalnom veću crkava i zatražim da sve 54 glavne religijske denominacije naše zemlje preduzmu opsežnu studiju o vanzemaljskoj inteligenciji, što su oni odbili učiniti. Kasnije sam bio zamoljen da održim trosatni seminar iza zatvorenih vrata za 50 vrhunskih naučnika Jet Propulsion Laboratorije iz SETI-ja, što sam i učinio 1977. godine. Bio bih više nego sretan da svedočim pod zakletvom pred Kongresom SAD-a o ovim pojedinostima i bio bih sretan da se nađem sa članovima štampe. Takođe sam služio kao glavni advokat u slučaju Iran/Contra. Prvi sam svedočio pred Kongresom o postojanju prikrivenih poslova Richarda C. Corta i Alberta Akima. Biću više nego sretan da govorim o detaljima onoga za šta verujem da je veza između tih poslova i tajne vlade koja taji ovu informaciju od američke javnosti. I, sretan sam i ponosan što služim kao glavni advokat Disclosure Projecta. Puno vam hvala.

SVEDOČI: CAROL ROSIN

Dobro jutro. Zovem se Carol Rosin. Godine, 1974. nakon što sam bila nastavnica u školi, upoznala sam Wernera von Brauna, utemeljitelja raketne tehnike. Pri mom prvom sastanku sa njim (radeći sa Fairchild Industries), tokom ta prva tri i po sata, rekao mi je: "Carol, vi ćete zaustaviti naoružavanje svemira." Rekla sam: "Znate, nastavnici se ne zaustavljaju sve do maja." On je rekao: "Ne, morate shvatiti. Ovo je februar i vi treba da zaustavite naoružavanje svemira zbog toga što postoji laž koja se govori svima. Da je naoružavanje svemira sad prvo zasnovano na zloj imperiji, Rusima. Tu su mnogi neprijatelji protiv kojih trebamo praviti sistem naoružanja postavljen u svemir. Prvi od njih bio bi protiv Rusa. Zatim bi tu bili teroristi, zemlje "trećeg sveta", sad ih nazivamo "lupeškim nacijama", asteroidi, i onda poslednja karta, poslednja karta, poslednja karta bila bi vanzemaljska pretnja." Kad je spomenuo asteroide bila sam sklona da se nasmejem. A kad je spomenuo vanzemaljce, znala sam da se ne treba baviti tim predmetom. A sada, mi slušamo upravo u današnjim vestima da su prešli na drugog neprijatelja, samo što ovog puta trebamo zaštititi naše satelite. Drugim rečima, zbog nekih razloga trebamo potrošiti te trilione dolara na sistem naoružanja postavljen u svemiru i sve je to laž. Rekao mi je da je to sistem koji nikada nikog ne bi štitio. Već je tada govorio o kasetnim bombama. Govorio je o hemijskom, virusnom, bakterijskom i biološkom ratovanju protiv kojeg nas to oružje postavljeno u svemiru ne bi nikada zaštitilo. A zatim mi je rekao da, u stvari, ako putujete svetom, što sam ja i činila nakon što je umro 1977. godine, srela sam ljude u preko 100 zemalja, da ljudi u svetu ne žele graditi oružje postavljeno u svemiru. Postala sam savetnica za pitanja svemira i raketne odbrane (SDI) i radila sam sa ljudima širom sveta. Postala sam i savetnica za NR Kinu. Kinezi ne žele graditi sistem naoružanja u svemiru. Rusi su smatrani za neprijatelja. Kad sam stigla u Rusiju imala sam popis ljudi. Upoznali su me sa svima kad sam stigla tamo. A kad sam se vratila rekla sam: "O, moj Bože, taj čovek (Braun) govori istinu. Ne postoji pretnja." Ovaj dan sam čekala 27 godina. I, očekujem da se dogodi obrt I, sada bismo trebali očekivati taj obrt. Jer, rekao je, deo formule za obaveštajnu zajednicu je da oni možda imaju oružje i da moramo smatrati da oni imaju to oružje. Kako oni imaju ta oružja, mi onda moramo praviti te sisteme naoružanja. I, to je recept. Osim, što se propušta reći da je sve to utemeljeno na laži. Mi ovde imamo svedoke koji su vam pokazali da vanzemaljska bića, da te letelice koje dolaze ovamo nisu NLO-i, one su identifikovani leteći objekti. Da mi znamo da su u njima inteligentna bića. Imamo svedoke ovde koji su vam rekli da posetioci mogu onesposobiti naše silose sa projektilima. Mogu zaustaviti raketu koja ide u svemir. Imamo svedoke ovde koji su radili u poverljivim odeljenjima, koji imaju hrabrosti da istupe ovde da podupru ono što mi je Werner von Braun rekao još izmedu 1974. i 1977. godine. Svedočiću pred Kongresom da kada sam osnovala Institut za bezbednost i saradnju u spoljnom svemiru, koji sam zatvorila pre nekoliko godina zbog toga što nisam verovala da imamo izglede sa tim golemim, integrisanim, složenim svetskim sistemom naoružanja, da smo imali izglede da transformišemo tu ratnu industriju u svemirsku industriju koja može ponuditi blagodati, kao što je Dr. Greer rekao, okončavajući globalno zagrevanje; možemo zaustaviti energetsku krizu, možemo proizvesti sada ne zagađujuće tehnologije. Werner von Braun mi je rekao da bismo mogli imati automobile, još tada (1970-ih), koji bi se kretali iznad tla. Ne bismo imali nikakvog zagađenja na ovoj planeti. Možemo rešiti hitne probleme ljudi. Možemo zaustaviti trku u naoružanju bez premeštanja industrijskih poslova, bez raspada gospodarstva, transformišući ratnu industriju u kooperativnu svemirsku industriju koja će omogućiti veću zaposlenost. Više proizvoda i usluga koji se mogu primeniti direktno na rešavanje problema ove planete. Možemo imati zdravu planetu koja živi u miru sa svim kulturama Zemlje i sa svim vanzemaljskim kulturama u svemiru. To su reči koje mi je rekao Werner von Braun 1974. godine. Svedočiću pred Kongresom, pod zakletvom, o svemu što sam rekla, još i više. Hvala vam.
___________________________________________________________________

Dr Steven Greer - Završna Reč

Hvala vam puno. Želeo bih da se zahvalim svakome od svedoka i vama za vašu strpljivost. Želim naglasiti da bi svaki od ovih svedoka mogao govoriti oko 2 do 5 sati o tome čemu je svedočio. Pokušali smo vam dati jedan brzi pregled. Imamo i drugih 400 svedoka. Nosio sam ovo breme 8 godina, i sada ga predajem vama, Amerikancima i ljudima sveta.

(Usledila su pitanja auditorijuma. Kasnije i tokom narednih 48 sati održani su privatni sastanci Dr Greera i nekoliko svedoka sa članovima Kongresa.)
_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________






Нема коментара:

Постави коментар