"IMUNIZACIJA" PUTEM VAKCINACIJE JE NAJVEĆA LAŽ U ISTORIJI MEDICINE!





Imunitet se prirodno razvija kod svakog normalnog organizma, a vakcinacijom se samo uništava. Tvrdnje da su vakcine neophodne ljudima bez ikakvih dokaza se bezobzirno nameću do apsurda, po kome bi ljudi i životinje trebalo odavno da izumru da se nije pojavila farmaceutska industrija da ih vakcinama spase od smrtonosnih zaraza. Sve životinje su zdrave i pored "nehigijenskih uslova" u kojima žive, prepunim virusa i bakterija. To znači da je ispravno stanje organizma presudno za pojavu virusa i njihov rad, a ne samo prisustvo virusa. Svaki organizam zna od čega se sastoji jer predstavlja svesnu celinu. Na osnovu tog znanja o sebi organizam reaguje na strana tela obrađujući ih ili braneći se od njih. Ta životna celovitost, koja je znanje o sebi i moć prepoznavanja stranih tela, naziva se imunitet. Imunitet je upravo sama celovitost organizma. Samo onaj ko negira činjenicu da je organizam živa celina koja zna šta radi, može da pretpostavi da imunitet treba unapred "obučavati" da prepozna neka strana tela njihovim nasilnim ubrizgavanjem. Pretpostavka da imuni sistem treba obučavati šta će da prepozna je isto tako idiotska kao i pretpostavka da ribu treba učiti da pliva. Imuni sistem se i sastoji od sposobnosti organizma da sam prepozna patogenu supstancu i proces i da se odbrani od njega. Zato imuni sistem ne treba obučavati jer on već zna od čega se organizam sastoji, šta mu je potrebno i kako da se odnosi sa svime što mu je strano i štetno. Samo ga treba pustiti da radi svoj posao. Na kraju, imuni sistem je predviđen za borbu protiv prave bolesti, i ta borba se ne može aktivirati lažnom simulacijom bolesti u vidu koktela virusa unetih na potpuno neprirodan način, ubrizgavanjem u krvotok, koji nije predviđen za imuni sistem.

Osnovni posao lekara je ne mešati se i ne narušavati prirodno. Na to su se zakleli - a rade upravo suprotno. Često se kaže da je moderna alopatska medicina jedina veća nauka koja je još zaostala u eri pre Ajnštajna. Ona još deluje u duhu Luja Pastera, francuskog hemičara vinarske industrije iz 19. veka i takozvanog "oca teorije virusa". Paster je čitav svoj život tvrdio da su bolesti uzrokovane virusima (koje je on prvi identifikovao) i da se izlečenje postiže uništavanjem virusa (i bakterija). Za razliku od svog savremenika i protivnika, Bešampa (Antoinea Bechampa), koji je tvrdio da nije važna klica nego podloga, stanje organizma koji je napala, Paster se držao svoje dogme do samog kraja. Tek je na svojoj samrtničkoj postelji priznao kako virus nije ništa, podloga (stanje tela) je sve. Nažalost, ta kasna promena mišljenja ostala je uglavnom nepoznata, farmaceutska industrija je pokrenuta i smišljeno je ostavila modernu medicinu u zamci teorije o virusima, zanemarivanju "podloge", samoga tela, i neumoljivoj specijalizaciji zaglupljivanja lekara.

Virusi ne postoje samo izvan našeg tela, niti nas napadaju kao male zloće, oni nastaju u telu i u njemu nestaju (iz protita ili somatita), kao i svake druge ćelije i bakterije koje su sastavni deo života svakog organizma. Kod mnogih bolesti virusi uopšte ne postoje u telu pre početka lečenja od te bolesti (npr. polio virus kod dečije paralize). Osnovna namena vakcina je da se oslabi imuni sistem deteta tako da čovek celog života bude slab i podložan uticajima. Neka deca dobro podnesu vakcine, neka slabije sa lakšim ili težim posledicama, a neka umiru od njih. Imuni sistem se razvija i usavršava vremenom, ali na samom početku života i razvoja, iako je dete sasvim zdravo, daje mu se koktel od najtežih virusa i otrova samo na osnovu pretpostavke da će time razviti otpornost u budućnosti. Imuni sistem se teško može izboriti sa tom novom, nepoznatom i neprirodnom opasnošču, unetom na neočekivan i neprirodan način, probijanjem kroz kožu. Na osnovu činjenice da imuni sistem reaguje na strana tela razvijeno je jedno verovanje da ukoliko se jedan strani antigen ubrizga u neku individuu, ta individua će onda postati otporna na buduće infekcije tim antigenom. Tom verovanju dato je ime "vakcinacija". Ono što zagovornici vakcinacije nisu uspeli da shvate (zato što im to neko ne dozvoljava) je da sekretorni IgA (jedno antitelo koje je prvenstveno zastupljeno u pljuvački i izlučevinama mukoze probavnog i respirativnog sistema) predstavlja prvu borbenu liniju imuniteta, tj. jedan normalni početni odgovor organizma na sve patogene uzročnike koji su uneseni u organizam udisanjem vazduha ili gutanjem. IgA pomaže kod zaštite od virusnih infekcija, on glutinira (zgrudvava) bakterije, neutrališe otrove koje luče mikrobi, a takođe i oslabljuje sposobnost patogenih mikroorganizama da se vežu za površinu mukoze. Ono što ovde treba shvatiti je to da zaobilaženje ovog mukoznog vida odbrambenog sistema ("prve linije odbrane") direktnim ubrizgavanjem organizama u telo, u krvotok, vodi do rušenja samog odbrambenog sistema tela, prilikom čega se IgA pretvara u IgE, dok se B ćelije hiper-aktiviraju te počinju da proizvode patološke količine "samo-napadajućih" antitela, a to takođe dovodi i do suzbijanja delotvornosti citotoksičnih T-ćelija. Tako nastaju sve autoimune bolesti.

Svrha vakcinacije sastoji se u tome da telo navede da proizvodi antitela koja će za izvesno vreme obezbediti imunitet od određene bolesti. Međutim, vakcine ulaze direktno u telo i njih jetra ne "cenzuriše". Pored antibiotika i hemikalija koje umrtvljuju viruse, vakcine se prvenstveno sastoje od stranih proteina životinjskog porekla. U normalnim okolnostima se, radi zaštite organizma, konzumirani proteini, hemikalije i druge supstance obrađuju u jetri. Međutim, vakcinacijom se te strane supstance unose direktno u krvotok, što može da predstavlja veliki i težak šok za odbrambeni sistem. Samo davanje vakcina radi izazivanja reakcije u vidu proizvodnje antitela ništa ne znači. Jedina istinska antitela su ona koja dobijamo prirodnim putem, dok se ubrizgavanjem vakcine remete veoma osetljivi odbrambeni mehanizmi kod čoveka. U normalnim okolnostima bolest sponatno ulazi u telo i filtrira se kroz složenu mrežu telesne odbrane, dok vakcine, ubrizgane direktno u krvotok, zaobilaze mnoge od tih odbrambenih sistema i dobijaju neposredan pristup tkivima i organima. Nakon što su se virusi iz vakcine uspešno suočili sa različitim elementima imuniteta, oni će se, kada T-ćelije naiđu na neke druge i nove viruse, prilagoditi prethodnoj situaciji, a odbrana će ih pustiti da žive i sporo se umnožavaju. Sve ovo podseća na AIDS.

Kada se deca prerano vakcinišu, vakcina suzbija razvoj takozvanog Th1 sistema, a taj sistem je upravo odgovoran za citotoksičnu funkciju. Tu spadaju ćelije koje ubijaju čak i kancerske ćelije. Tako se suzbija sistem nadležan za odbranu od raka. Ovo je dokazano na miševima 1996. godine, u Švajcarskoj, tokom eksperimenta doktorke Berios. Ali tu horor ne prestaje. "Svrha vakcinacije jeste da se izazove imunološki odgovor na antigenske komponente (žive ili "umrtvljene" viruse u vakcinama), odnosno pojava antitela. Time se navodno stiče imunitet na datu bolest". To je ono što vam zvanična "medicinska nauka" govori. Međutim, ono što vam ne govore sastoji se iz sledećih činjenica:

Sama pojava antitela uopšte ne predstavlja i imunitet na datu bolest. Oni su samo jedna od reakcija imuniteta. Same antigenske komponenete u vakcini uopšte nisu dovoljne da se izazove imunološki odgovor. Da bi se on izazvao, svaka vakcina mora da sadrži teške metale, živu i aluminijum, teške otrove. Teški metali izazivaju upale i druge poremećaje i tek se na njih javlja imunološki odgovor. Ali ni taj "imunološki odgovor" uopšte nije pravi odgovor na pravu bolest već kolateralna šteta za ceo organizam koji je prevaren vakcinacijom, jer bolesti uopšte nema. Imuni sistem je stvoren za borbu protiv prave bolesti, a ne protiv njene simulacije i loše imitacije. Imuni sistem pokreće mozak, a on ni evolucijom ni kreativnim dizajnom nije predviđen da reaguje na potpuno neprirodno unošenje koktela otrova iglom u krvotok, putem vakcinacije. Postoje slučajevi da vakcinisani više obolevaju od nevakcinisanih. Procenat obolelih je zapravo mnogo veći među vakcinisanima. To potvrđuju zvanične statistike SZO. Svaka vakcina sadrži vrlo otrovne i kancerogene konzervanse, formaldehid, zatim antifriz, formalin i druge teške otrove koji služe za održavanje živih ili "umrtvljenih" virusa u vakcinama, ali koji se ubrizgavanjem u krvotok odmah rasprše po celom telu i oni su, zajedno sa teškim metalima, glavni razlog teških poremećaja zdravlja deteta. Nikada se ne zna gde će svi ti otrovi i teški metali da se zaustave u telu i kako da ga poremete, pa zato svako vakcinisano dete reaguje malo drugačijim poremećajem zdravlja - ona kod kojih to dopre do mozga pokazuju mentalne poremećaje i autizam, druga dobijaju tumore i rak, treća alergije, dijabetes ili astmu. A neka koja imaju sreće da to ostane izvan vitalnih organa ostanu relativno zdrava, ili se njihovi poremećaji ispolje tek u starijem dobu. Živa je iz tog razloga, i tek nakon višegodišnjeg pritiska stručne javnosti i nesrećnih roditelja, 2000. godine postala zabranjena, ali ne i uklonjena iz vakcina - preimenovali su je u thimerosal, pa kada je ta prevara otkrivena i on je preimenovan u natriumtimerfonat, ali je istovremeno povećan aluminijum koji je podjednako otrovan kao i živa. Koliko je živa smanjivana, toliko je aluminijum povećavan. Od teških metala u vakcinama se ne odustaje. Samo se skrivaju selektivnom proizvodnjom vakcina. Nisu sve vakcine u svetu iste iako su od istog proizvođača i nose isti naziv. U zemljama "trećeg sveta" daju se vakcine pune žive, aluminijuma, pa čak i olova. Dakle, glavni sastojak vakcina su teški metali, a ne živi ili "umrtvljeni" virusi koji bi po definiciji vakcinacije trebali da budu.

Na početku života imuni sistem je dovoljno jak da najčešće preživi prvu vakcinaciju. Ali takvim šokom poremeti svoj razvoj i učenje od prirodnih opasnosti. Vakcine su dizajnirane tako da ne sadrži svako pakovanje jedne vakcine iste opasne materije. Pakovanja istih vakcina su različita. One deluju kao ruski rulet - ne ubija svaka. Tek poneka. Da ne bi bile otkrivene kao uzročnik poremećaja zdravlja. Često deluju sa odloženim dejstvom. One namenjene Africi i drugim zemljama trećeg sveta imaju "jače" pakovanje, pored žive, sadrže čak i olovo (otkrili ga naši lekari u Africi). Druge su slabije i ređe. Pritom se skreće pažnja sa glavne opasnosti, a to nisu samo živi i umrtvljeni virusi najtežih bolesti, nego i pomoćne hemikalije koje ih održavaju, a koje su pune najtežih otrova (živa, aluminjum, formaldehid, formalin, konzervansi, antifriz, itd.). O njima se ne govori. Kada se ubrizgaju u telo oni se razdvajaju od virusa i deluju sami za sebe. Oni se talože u mozgu deteta i ne deluju odmah, aktiviraju se tek kada dete sazri i počne da koristi te funkcije mozga. Tada izazivaju poremećaje. Ako tvrdite da ste vi ili vaše dete vakcinisani, a i dalje ste "zdravi", to samo pokazuje da niste ni svesni da ste imali sreće u tom ruskom ruletu. Osim toga, starije generacije, pre 80-ih godina 20. veka, nisu vakcinisane kao današnje, primale su samo nekoliko vakcina, jednu po jednu, dok danas deca u Americi primaju svaka 2 meseca od 6 do 9 vakcina odjednom, samo u toku prve godine života. Nikada se ne zna gde će se teški metali iz vakcina zaustaviti. Oni se uglavnom talože u moždanom tkivu i deluju pogubno na zdravlje tokom vremena. Zato su deca fizički sve slabija, imaju nazebe, temperature, manje ili veće, povremene ili stalne bolesti. Brojne bolesti koje pre uvođenja vakcinacije nisu ni postojale kod dece sada postoje i višestruko se uvećavaju iz godine u godinu, zajedno sa povećavanjem vakcinacija. Samo je autizam u Americi za 30 godina povećan 3 000 puta, zajedno sa povećanjem vakcina. Za sve to lekari vas ubeđuju da je to normalno. Ali normalno je uvek biti zdrav i imati zdrav imunitet. Vakcine nisu dizajnirane da pobiju sve ljude, već da ih oslabe i učine zavisnim, da nenormalno (slab imunitet i stalne bolesti) prihvate za normalno. To je sve učinjeno zato da ne budu otkrivene kao uzrok bolesti i smrti, i da ostane dovoljno potrošača i radne snage. Oni koji ih proizvode smatraju da nas ima previše na ovoj planeti, da je jedna do dve milijarde dovoljno. Dok to ne postignu mogu malo i da zarade. A i sasvim zdravi ljudi su teški za kontrolu. Ono što je najstrašnije nije to da vakcine uopšte ne deluju i da su štetne, nego to da one upravo izazivaju bolesti koje bi trebalo da spreče, ili druge teške poremećaje zdravlja kroz oslabljeni imunitet, a ljudima se i danas prikazuju kao lekovite i neophodne. Nameću se zakonom jer su ljudi odavno primetili da su štetne i izbegavali su vakcinisanje. Lažiraju se statistike o dejstvima vakcina, popularišu se bajke kako su vakcine spasle svet od bolesti. Apsolutno svuda gde su se javljale epidemije difterije, velikih boginja, poliomijelitisa, velikog kašlja, rubeole, itd., deca i ljudi su masovno umirali ili ostajali invalidi upravo od vakcina "protiv" tih bolesti. Vakcine su izazivale epidemije kojih pre vakcinacija nije ni bilo. Epidemije se, naravno, javljaju ali i brzo nestaju. Ljudski rod odavno bi izumro da su tako opasne i uporne. Ali priroda ne ide protiv sebe niti je čekala Rokfelera i njegovu farmaceutsku mafiju da spase ljudski rod od grešaka prirode. Ona se svuda zasniva na principu održavanja života. Strah od epidemija katastrofalnih razmera se namerno proizvodi sa epidemijama koje su namerno izazvane iz raznih razloga, kao Velika kuga u srednjem veku, Ptičiji grip, HIV/AIDS, A(H1N1) "svinjski grip", itd. Države koje nisu uvodile vakcinaciju ne bi ni imale epidemije, dok bi druge, ponekad i susedne, sa uvođenjem vakcinacije dobile i epidemije (kao slučaj Nemačke i Francuske u vezi difterije sredinom 20. veka). Svako može to da vidi - ako želi. Radi se o masovnim pojavama.

Broj smrtnih slučajeva difterije u Nemačkoj u periodu 1920-1987. Vakcina protiv difterije uvedena je 1925. godine uz ogromno povećanje broja obolelih od difterije.

Dakle, jednostavno je i lako prepoznati koje su epidemije prirodne, a koje veštački stvorene: prirodne su vrlo male, lokalnog karaktera i kratkotrajne, a veštačke su velike, brzo zahvataju velike prostore, i odnose mnogo više života. Teško je doći do pravih statistika o delovanju vakcina jer oni koji ih prave i zvanično objavljuju i priznaju kao validne su isti oni koji prodaju vakcine, i zato ih teško lažiranju, a prave podatke kriju. Lažiraju ih tako što prikažu opadanje neke epidemije kao rezultat vakcinacije, a epidemija je počela da opada već pre vakcinacije. Epidemije koje uzrokuje sama vakcinacija ne prikazuju, ili ih iskoriste za pokretanje nove vakcinacije. Dodatna teškoća je to što posledice vakcinacije nisu identične i ne mogu se lako ustanoviti, teško je ustanoviti uzročnu vezu između vakcina i bolesti koje one izazivaju zato što su one tako napravljene da generalno napadaju i slabe imuni sistem što se različito i odražava. Zato niko ne umire od HIV/AIDS-a, već od bolesti protiv kojih se imuni sistem ne može izboriti jer je uništen. Koja će to bolest biti individualna je stvar koja zavisi od okolnosti. Često jedna vakcina izazove različite reakcije koje nemaju veze sa bolešću protiv koje su date: alergije, autizam, hiperaktivnost, astma, visoka temperatura, fras, mentalna zaostalost, lako obolevanje od drugih bolesti kasnije u životu, gojaznost, itd. Sve autoimune bolesti posledica su vakcina. Osim toga, postavljen je rok od određenog broja dana za vreme koga se priznaje da je reakcija potekla od vakcine. Ako se detetu poremeti zdravlje posle tog roka, onda se ne smatra da je to od vakcine. A rokovi su svakako kratki (nekoliko dana) i proizvoljno doneti. Zato i te statistike koje pokazuju loše reakcije na vakcine zasnivaju se samo na tim rokovima i posledicama koje samo oni priznaju da su posledice vakcina. Ono što ne priznaju svakako je mnogo veće nego što se prikazuje. Za samu vakcinu se očekuje da deluje godinama, ali za neželjene efekte te iste vakcine priznaje se samo nekoliko dana. Da bi jedan od najopasnijih sastojaka vakcina, živa, koja se nalazi i pod drugim imenima, ispoljila svoje pogubno dejstvo, potrebno je vreme, više godina. Ali glavni argumenti dilera farmaceutske mafije koji zagovaraju vakcinaciju jeste da su mnogi vakcinisani i da nemaju nikakvih negativnih posledica. Nove vakcine se prave genetski modifikovanim virusima (rekombinantni virusi). Te vakcine sadrže u sebi plazmide što su u stvari zatvoreni prstenovi rekombinantne DNK koji prodiru u jedra ćelija gde im daju instrukciju da sintetišu inkodirane anti-genske proteine. Tako će originalni genetski sklop jedne individue, biljke ili životinje biti promenjen i neprestano će proizvoditi antigene koji će zbunjivati imuni sistem. Te genetske promene će ostajati kako se odvijaju deobe ćelija i tako će biti prenosive na potomstvo. To je ISTINSKI "žig zveri" (u biblijskom smislu), i to može da dovede do izumiranja i/ili modifikacije (uključujući i promene ponašanja) bilo koje grupe koja je tretirana time. Posledice tih genetskih modifikacija osetiće tek naši potomci, a tada će biti kasno za sve. Biološki ili genetski inženjering danas su ružne reči, koje označavaju promenu i izobličenje ćelija u nešto sasvim drugo. Ljudi ga se boje, i to sa dobrim razlogom. Međutim, u vakcinaciji to se praktikuje godinama. Od 2000. godine po zakonu vakcine koje se daju deci ne smeju da sadrže živu. Sve te vakcine i dalje sadrže živu pod drugim nazivima (thimerosal, natriumtimerfonat) i to se ne navodi u deklaraciji pakovanja vakcina, jer po istom zakonu proizvođači nisu dužni to da navode. To se vodi kao "poslovna tajna" i opravdava se "poverenjem" u proizvođače vakcina koji "spasavaju naše živote". Zbog svega ovoga vakcinacija nema nikakvu drugu logiku nego izlaganje nasilnoj i neprirodnoj opasnosti da bi se poremetio i oslabio imuni sitem.


NAJMOĆNIJI I NAJBOGATIJI LJUDI NA ZAPADU, MEĐU KOJIMA SU I VLASNICI FARMACEUTSKIH KOMPANIJA, NE VAKCINIŠU SVOJU DECU. ZATO SU TAKO ZDRAVI, DUGOVEČNI I NIKO OD NJIH NIJE TEŽAK 200 KG. ZA NJIH NIJE ONO ŠTO SU ONI NAMENILI PROSTOM NARODU. U ŠVAJCARSKOJ, NEMAČKOJ I SKANDINAVSKIM ZEMLJAMA VAKCINACIJA NIJE OBAVEZNA. MEĐUTIM, SMRTNOST NOVOROĐENČADI I DECE KOD NJIH JE, SAMO ZBOG BOLJIH HIGIJENSKIH I ŽIVOTNIH USLOVA, DALEKO MANJA NEGO U ZEMLJAMA U KOJIMA JE VAKCINACIJA OBAVEZNA. U JOŠ SIROMAŠNIJIM ZEMLJAMA TREĆEG SVETA DECA KOJA SE UOPŠTE NE VAKCINIŠU UOPŠTE NEMAJU AUTOIMUNE BOLESTI (ALERGIJE, DIJABETES, ASTMA...). STRADAJU SAMO OD NEUHRANJENOSTI I NEHIGIJENSKIH USLOVA.







Нема коментара:

Постави коментар