KAKO PREPOZNATI GENETSKI MODIFIKOVANU HRANU?





Genetski modifikovane proizvode možete izbeći ako redovno i pažljivo čitate deklaracije proizvoda. Sve češće se na policama prodaju proizvodi deklarisani kao FREE GMO. Da li to onda znači da su svi ostali GMO? Zapravo i jesu, u potpunosti ili neposredno. Frapantan je podatak da uticaj genetski modifikovane hrane na ishranu ljudi nikada nije naučno potvrđen, iako 80% pakovane hrane sadrži sastojke sa izmanipulisanom DNK. Naučnici genetski modifikuju useve kako bi povećali otpornost biljke na štetočine, prinos i smanjili vreme potrebno za sazrevanje. Najveći problem je što uopšte ne znamo kako ove namirnice utiču na naše zdravlje jer rezultati i istraživanja na ovu temu još nisu objavljeni. Ipak, istraživanja u privatnim laboratorijama su pokazala da GMO prehrana ubija žive organizme, a ako se konzumira u dužem vremenskom periodu može da izazove teške bolesti poput raka, tumora, deformacija i malformacija. Savet nutricionista je da se držimo svežih namirnica ili onih koje se lokalno uzgajaju, a da GMO proizvode u širokom luku izbegavamo.

Iako GMO proizvodi nisu obeleženi, postoji trik koji će vam pomoći u identifikaciji GMO namirnica. Potražite broj na nalepnici proizvoda - PLU (Product Lookup Number). Ako je PLU četvorocifren broj koji počinje sa 3 ili 4, proizvod nije GMO, ali je nastao na farmi koja koristi hemikalije i pesticide, što takođe može biti otrovno i opasno za ljudski organizam. Ako broj na nalepnici ima 5 cifara koje počinju sa 9, proizvod je organski, uzgojen bez hemikalija, pesticida, odnosno bez genetske modifikacije. Ove namirnice su potpuno bezbedne. Proizvodi, pak, koji su označeni petocifrenim brojem, a počinju brojem 8 su GMO usevi koji su neprirodno uzgojeni uz primenu genetske modifikacije. Još jedan od načina da izbegnete GMO je da konzumirate voće koje se retko genetski modifikuje: luk, ananas, avokado, grašak, mango, plavi patlidžan, kivi, dinja, kupus, slatki krompir, grejpfrut, lubenice i pečurke. Sledeći proizvodi, pak, imaju mnogo veće šanse da budu genetski modifikovani: jabuke, celer, paprike, breskve, jagode, nektarine, grožđe, spanać, zelena salata, krastavci, borovnice, krompir, boranija, kelj, narandže, kukuruz, tikvice, višnje i ljute papričice.


Osnovni principi prepoznavanja GMO hrane

GMO hrana je uglavnom lepša, okruglija, sjajnija, proizvodi su ujednačenih veličina i izgleda, sjajne boje, bez modrica i oštećenja i bez imalo truleži i ožiljaka. Kod prirodnog povrća je drugačije, isto kao što nismo svi jednako visoki, debeli ili mršavi. Savetujemo vam da kupujete kvrgavo, nepravilno voće i povrće koje ružno izgleda. Jako je bitno da je voće i povrće različitih boja i oblika. Nema veze ako je voće ili povrće negde udareno ili malo trulo, jer to znači da je živo i prirodno. Na onim policama gde se nalazi ovakvo voće i povrće male su šanse da ima GMO proizvoda.

Zanemarite lepo pakovanje

Upravo profitabilnost GMO proizvoda dozvoljava proizvođačima da potroše više novca na lepša pakovanja. Informišite se na internetu o tome koje zemlje uzgajaju GMO. Ako neki proizvod potiče iz zemlje koja proizvodi GMO, velike su šanse da i jeste. Zemlje koje su zabranile uvoz i proizvodnju GMO su Francuska, Švajcarska i Mađarska. Najveći proizvođači GMO su SAD, Argentina, Brazil, Kina i Indija, koja čak pravi i GMO pamuk.

Pokušajte izbaciti iz ishrane sve ono što bi moglo da bude GMO

U najvećem broju slučajeva je to meso životinja koje se hrane GMO hranom ili popularne grickalice i čipsevi, jer velikim kompanijama više odgovara da sirovina bude ujednačene veličine i sastava. Genetski modifikovana hrana je najjeftinija, dok je zdrava hrana obično neverovatno skupa, zbog čega je najčešće nedostupna siromašnijem delu stanovništva. Staro pravilo za očuvanje zdravlja je konzumiranje sezonskog voća i povrća. Ako se u prodavnici nalazi voće i povrće koje nije u sezoni, onda je ono često iz uvoza (gde treba obratiti pažnju iz koje zemlje proizvod dolazi) ili uzgojeno u plastenicima uz upotrebu nekih bio-tehnologija, poboljšivača rasta i pesticida.

Čak 92% soje na svetu je GMO

Prema podacima ISAAA (Međunarodne službe za nabavku poljoprivredno-biotehnološke dokumentacije), ali i podacima Evropske Unije, od 2007. godine, kada je svetska proizvodnja soje bila 58,6% genetski modifikovana (GMO), preko 2010. godine, kada je iznosila 80%, do danas, 92% ukupne svetske proizvodnje soje je GMO. Ovaj podatak je prilično jasan. Veoma su male šanse da ćete baš vi naići na tih 8% soje koja nije GMO.

GMO pamuk

Kod kineskih radnika koji rade sa GMO pamukom, najčešće dece, uočeni su simptomi oboljenja po imenu morgelons. Kina je, uz Ameriku, Brazil, Argentinu i Indiju, najveći prozvođač GMO. U dodir sa ovakvim pamukom možete doći kupujući kinesku robu, posteljinu, tkaninu, igračke, ali i odevne predmete čuvenijih marki, čiji se proizvodi izrađuju u Kini.







1 коментар:

  1. a sta je sa onim proizvodima koji nemaju cetiri ili pet brojki? tj jel moze bar kod da posluzi kao verodostojnost ? tj samo ona prva brojka gledam sad na dosta prozivoda stoji 4 i 8 kao prvi broj a iza je jos 12 brojeva :D

    ОдговориИзбриши