URINOTERAPIJA





Shivambu Shastra

Prastara tehnika lečenja urinom ponovo je oživela, a njene bezbrojne zdravstvene prednosti istražuju se od strane naučnika i nekih zdravstvenih radnika. U Evropi i svetu sve je više lekara koji se specijalizuju za lečenje urinoterapijom. Svake dve godine u svetu se održava svetski kongres takvih lekara, urinoterapeuta. Oni su prinuđeni da se bore protiv farmaceutske mafije i njenog sistematskog potiskivanja i laganja javnosti o ovoj metodi.

* * *

Urin je kristalisana voda koja sadrži sve informacije našega tela. Bubrezi proizvode urin za izlučivanje elemenata koji trenutno nisu potrebni organizmu u složenoj ravnoteži elemenata. Stoga urin nije otrov niti otpad iz tela, već samo trenutni višak elemenata. (Otpadni elementi se izlučuju preko jetre i debelog creva, fekalije nastaju sasvim drugim anatomskim i hemijskim procesima.) Kada ponovo unesemo urin u organizam mi opet unosimo sve informacije o radu tela i tako postižemo homeopatski efekat (daleko bolji od homeoptaske metode lečenja) ili, bolje rečeno, biofidbek efekat s kojim telo postaje svesnije svog problema, i time direktno pobuđujemo, tj. jačamo imunološki sistem, jer imunitet je u suštini samo sposobnost prenošenja informacija o stanju organizma. Tako imunološki sistem direktno ispravlja poremećaj u organizmu jer je dobio informacije o poremećaju iz urina. Urinoterapija je, može se reći, jedina prava vakcinacija ili imunizacija. Plodova voda u kojoj pliva fetus do svoga rođenja je zapravo urin, sastoji se najviše od urina, najpre majčinog, a kasnije i samog fetusa koji taj urin pije i hrani se njime. Sadrži i druge potrebne sastojke, a neke sastojke uobičajene za urin koji se izbacuje ne sadrži jer nisu potrebni. To samo po sebi dovoljno govori o logici samoizlečenja urinom. Urinoterapija je tako i nastala svuda u svetu od najstarijih vremena. Svi drevni narodi primetili su da se deca rađaju iz urina. Po tome su zaključili da je urin dobar za zdravlje ako je već čovek nastao u njemu. Kristalisana voda ima svojstvo upijanja svih informacija od ćelija s kojima dolazi u dodir i iz okoline. Stoga je vrlo važno kod korišćenja urinoterapije imati pravilan, pozitivan stav i razumevanje celog procesa. Samo tako se njome možemo izlečiti od skoro svih bolesti, od bezazlenih (nazeb, grip, svi kožni poremećaji...) do onih najtežih i smrtonosnih (rak, leukemija, gangrena...) - ako joj pristupamo s punom svešću i voljom.

NAŠE TELO ŽIVI OD SPOSOBNOSTI REGENERACIJE. ĆELIJE SE NEPREKIDNO OBNAVLJAJU. SVAKE SEDMICE OBNOVI NAM SE I PROMENI SVA KRV, SVAKOG MESECA MEKA TKIVA I MIŠIĆI, SVAKA 3 MESECA KOSTI. TAKO NAM SE CELO TELO POTPUNO TRANSFORMIŠE I OBNAVLJA DO 28. GODINE. OD TADA SE OBNAVLJANJE USPORAVA I TAKO NASTAJE STARENJE. TELO JE LOKALIZOVANI SKUP ENERGIJE I INFORMACIJA U HOLOGRAFSKOM UNIVERZUMU. INFORMACIJE SU PRIMARNE, FIZIČKI OBLIK JE SAMO POSLEDICA INFORMACIJA, TJ. SVESTI. ČINJENICA DA TELO ŽIVI OD SPOSOBNOSTI OBNAVLJANJA OTKRIVA NAM DA ONO SAMO SEBE NAJBOLJE I  LEČI. LEČENJE JE UVEK SAMOIZLEČENJE ILI REGENERACIJA. SAMOIZLEČENJE SE PODSTIČE, UBRZAVA I POJAČAVA HOMEOPATSKIM EFEKTOM UNOŠENJA INFORMACIJA O NJEGOVOM RADU PUTEM URINOTERAPIJE.

BUĐENJE UNUTRAŠNJEG ISCELITELJA

Moderna naučna istraživanja danas nam otkrivaju da se prastare duhovne istine potvrđuju najnovijim otkrićima na polju kvantne fizike i metoda lečenja uz pomoć vibracija. Jedna od tih moćnih metoda lečenja, koja je i dan danas u procvatu, je Shivambu Shastra, koja je poštovana hiljadama godina kao "Majka Ayurvedic-ne Medicine", a široko poznata kao "Terapija sopstvenim urinom". Shivambu bukvalno znači "Šivina Voda". Ta "metoda korišćenja urina za podmlađivanje" opisana je u Shivambu Kalpa Vidhi, delu dokumenta po imenu Damar Tantra, koji je star preko 5 000 godina i koji povezuje tu praksu sa Vedama, svetim Hindu zapisima. Terapija sopstvenim urinom se smatra jednom od božanskih manifestacija kosmičke inteligencije i kao takva ona se koristi od strane indijskih jogija za oslobađanje kundalini energije. Postoji nešto što je stvarno ezoterično u vezi urina. On se smatra jednom natprirodnom i živom hranom, zato što je on sporedni produkt krvi i što u sebi sadrži "životnu silu" ili pranu. Korišćenje urina kao terapeutskog sredstva odražava nam jednog "unutrašnjeg iscelitelja", koji radi kako na jednom mehaničkom nivou tako i na energetskom. To podrazumeva da urin, kao jedna holografska supstanca, ima sposobnost da utiče na svaki nivo bića - od fizičkog, preko elektromagnetnog polja emocija i uma, pa sve do gornjih, suptilnijih vibracija čovekove duše. Urin se smatra neprocenjivim izvorom hrane i isceljenja, koji je možda previše kontroverzan ili nedovoljno finansijski zahvalan da bi se spominjao ili preporučivao od strane klasične medicine. Urin jedne osobe, kao jedna vrsta žive hrane, sadrži u sebi elemente koji su specifični za telo te osobe. Telo čoveka neprestano proizvodi jednu veliku količinu raznih antitela, hormona, enzima i drugih prirodnih supstanci kako bi regulisalo i kontrolisalo svoje funkcije i izlazilo na kraj sa svim onim što mu narušava ravnotežu i čega mi većinom nismo svesni. Klinička istraživanja su potvrdila da hiljade važnih telesnih supstanci i hranljivih materija koje završavaju u urinu odražavaju individualno funkcionisanje tela određene osobe. Kada se ove supstance ponovo iskoriste, one se ponašaju kao prirodne vakcine, antibiotici i antikancerogeni agensi. Isto tako, one uspostavljaju hormonsku ravnotežu i deluju protiv raznih alergija. Odatle se sve ove informacije, koje urin u sebi sadrži, ne mogu uzimati iz nekih drugih izvora. Isto kao što ni priroda ne stvara dva čoveka koji su potpuno isti, tako u svetu ne postoje ni dva uzorka urina koji sadrže identične komponente.

STERILNI SPOREDNI PRODUKT FILTRACIJE KRVI

Urin nije nikakva prljava otrovna supstanca koja je odbačena od strane tela. Urin je sporedni produkt koji nastaje procesom filtracije krvi a ne otpadni produkt te filtracije. U medicini se on naziva "ultrafiltrat plazme". To je jedan pročišćeni derivat same krvi, koji je napravljen od strane bubrega, čija primarna funkcija nije ekskrecija, nego regulacija svih elemenata i njihovih koncentracija u krvi. Urin se može porediti sa ostacima od ručka, i ta metafora nam može pomoći da razumemo zašto naše telo izbacuje iz sebe elemente koji su bitni za naše zdravlje i dobrostanje. Krv, ispunjena hranljivim materijama, prolazi kroz jetru gde se iz nje odstranjuju toksini, koji se onda eliminišu iz tela kao čvrsti otpadni materijal. Na kraju se takva pročišćena "čista" krv podvrgava jednom procesu filtracije u bubrezima, gde se suvišna voda, soli, vitamini, minerali, enzimi, antitela, urea, mokraćna kiselina i drugi elementi, koji u tom momentu nisu potrebni telu, skupljaju u obliku jednog pročišćenog, sterilnog vodenog rastvora, što predstavlja urin. Bubrezi imaju zadatak da održavaju u krvi ravnotežu raznih elemenata. Tako se mnogi važni elementi iz krvi ne filtriraju napolje iz nje zato što su oni otrovni ili štetni za telo, nego jednostavno zato što telu, u to određeno vreme, nije potrebna neka njihova određena koncentracija. Upravo ta regulativna funkcija bubrega nam i omogućava da, u bilo koje vreme, jedemo i pijemo više nego što je to našem telu potrebno.

BIOHEMIJSKE KOMPONENTE

Procenjuje se da urin sadrži u sebi hiljade biohemijskih supstanci, međutim, samo 200 njih je do sada proučeno. On predstavlja jednu ogromnu riznicu važnih hranljivih materija, enzima, hormona, prirodnih antitela i drugih imunoloških odbrambenih agenasa, koji su od kritičnog značaja. Neke od tih komponenti koje je vredno pomenuti su: alantoin (nalazimo ga i u biljkama gavez i aloe vera - pomaže kod opekotina od sunca), amino kiselina kreatinin, DHEA hormon (za kojeg je naučno dokazano da deluje protiv starenja, protiv raka i protiv gojenja), melatonin (poznat po svom umirujućem dejstvu na fizičko telo i po jačanju imuniteta) i seksualni hormoni kao što su testosteron, androgen i estrogen. Kada uzmemo u obzir sve ove sastojke urina, onda možemo lakše razumeti i njegovo antibakterijsko, antivirusno, antigljivično, antikancerogeno, antikonvulzivno i antispazmičko dejstvo.

Delovanje nekih sastojaka urina:

Alantoin - element koji potpomaže zarastanju rana
Antineipiston - selektivno utiče na smanjenje kancerogenih ćelija, dok istovremeno podstiče rast i ravoj zdravih ćelija
Beta-indol - sirćetna kiselina, sprečava razvoj sarkoma
Dhea - sprečava šećernu bolest, karcinom, ubrzava stvaranje koštane srži
Directin - razbija strukturu ćelija karcinoma
H-11 - sprečava razvoj ćelija karcinoma
Interleukin - jedan od tipova biokatalizatora
Proteozi - imunoregulator
Mokraćna kiselina - učestvuje u regulaciji procesa starenja, ima antituberkulozno dejstvo
3-metil-glioksal - uništava ćelije karcinoma

KORISNA DEJSTVA I PRIMENA

Bilo šta što se nalazilo u krvi, ne može da bude štetno za osobu iz čije krvi to potiče. Osim toga, kada se proguta, urin ne ide direktno u cirkulaciju nego putuje kroz probavni sistem gde se njegovi sastojci sortiraju. Oni koji su korisni, koriste se ponovo, dok se drugi odbacuju u obliku čvrstog otpada. Kada se nivo toksina u krvi poveća, to stimuliše creva i limfatični sistem da se "isperu" kako bi eliminisali zaostali otpadni materijal koji se nakupio u debelom crevu. Količina toksina koja se može naći u urinu svake osobe je u vezi sa količinom ekskrementa koji se zadržava u debelom crevu. Tako ovi toksini, koji su zastupljeni u neznatnim količinama u urinu, stimulišu reakciju pročišćavanja kod svakog čoveka, vakcinišu i štite telo od bolesti. Naučni radovi sprovedeni na urei, koja se smatra jednom otrovnom organskom materijom u urinu, pokazali su da se ona pretvara u esencijalne amino kiseline kada se reciklira ingestijom, te tako pomaže našem telu u metabolizmu belančevina. Za ureu je takođe dokazano da je ona jedan veoma delotvoran antibakterijski i antiviralni agens, jedan od najboljih prirodnih diuretika i najdelotvornije sredsvo za održavanje vlažnosti kože koje je ikada pronađeno. Urea povećava sposobnost kože za vezanje vode uz pomoć otvaranja njenih slojeva koji služe za vezanje vodonika i tako privlači vlagu do njenih dehidriranih ćelija. Kao prirodni diuretik (pospešuje izlučivanje vode iz organizma), ona je nenadmašna, pa se često prepisuje kod slučajeva edema ili nateklina, glaukoma, epilepsije i meningitisa, kako bi smanjila pritisak na mozak ili kičmenu moždinu. Urea je kao medicinsko sredstvo takođe odobrena od strane FDA (Zavod za Zaštitu Zdravlja u SAD-u), a njena značajna i sveobuhvatna antineoplastična svojstva koriste se u sklopu antikancerogenih lekova i terapije. Čak i mokraćna kiselina (uric acid), koja se normalno smatra otpadnim produktom koji izaziva giht, ima izvanredne lekovite osobine, kao što su sprečavanje raka i starenja, uz pomoć uništavanja slobodnih radikala. Urokinaza, jedan enzim koji se takođe nalazi u urinu, koristi se u lekovitom obliku za rastapanje krvnih ugrušaka i naširoko se koristi za deblokiranje srčanih arterija kod žrtava infarkta. Jedna od najvećih svetskih kompanija koja proizvodi sredstva za lečenje neplodnosti, koristi hormone iz čovekovog urina koji pospešuju ovulaciju, za pravljenje leka po imenu Pergonal, na osnovu kojeg je samo u 1992. godini napravila profit od 855 miliona dolara. Još neki od primera komercijalnog korišćenja urina i uree danas uključuju: Murine - kapi za uši, Ureaphil - diuretik napravljen od uree, Urofollotropin - ekskrakt iz urina za lečenje neplodnosti, Ureacin - krema za kožna oboljenja na bazi uree, Amino-Cerv - krema za tretman cerviksa materice na bazi uree, Premarin - ekstrakt estrogena iz urina, koristi se za lečenje čireva, opekotina, inficiranih rana. itd.

SUPTILNA NAUKA

Većina onih koji se bave terapijom urinom nikada nisu potražili neko naučno objašnjenje zašto ili kako ovo funkcioniše. Njihova iskustva su im bila više nego dovoljna. Međutim, kako interes moderne medicine za efikasne tehnike lečenja Shivambu Shastra raste, sve više naučnih istraživanja se sprovodi i mnogo toga se otkriva što naučno potkrepljuje bogatu istoriju lečenja ovom vrstom terapije. Ayurveda smatra da je uzrok bolesti narušavanje unutrašnje metaboličke ravnoteže, koja se manifestuje u 5 elemenata: eter, vazduh, vatra, voda i zemlja, kod svake individue. Da bi se zdravlje povratilo, potrebno je uspostaviti ponovnu ravnotežu metabolizma. Tako se i ovih 5 elemenata mora dovesti u tačku ekvilibrijuma. Određene telesne supstance koje su odstranjene iz tela, od kojih su neke proizvedene kao rezultat narušene ravnoteže, ponovo se unose u organizam u malim količinama gde bivaju re-apsorbovane u krv, preko creva ili kože. To daje imunološkom sistemu sve informacije koje su mu potrebne, kao i priliku da pravilno reaguje i ostvari homeostazu. Urin je sam po sebi supstanca slična kristalu koja u sebi sadrži veliku količinu strukturirane vode, te kad se ponovo unese u organizam on pospešuje dejstvo enzima i povećava rastvorljivost minerala, što popravlja zdravlje organizma i povećava njegove energetske rezerve. Gledajući na urin kao na jedan tečni kristal, možemo reći da on u sebi sadrži vibracije koje se nalaze u potpunoj harmoniji sa vibracijama tela iz kojeg potiče. Urin re-ingestijom može da preda telu veoma važne vibracione informacije koje su mu potrebne za dve stvari - za održavanje postojeće zdrave telesne rezonancije i za suprotstavljanje vibracijama bolesti ili stresa. Na primer, disharmonični zvukovi se mogu neutralisati upotrebom istih zvukova. Vibraciona struktura tela igra jednu veoma važnu ulogu u procesu transmutacije. Na primer, rezonantno polje jednog kristala može da podstakne neku belančevinu da se ona promeni u drugi oblik koji je mnogo korisniji telu ili da se telo lakše adaptira na nju. Ovo se može nazvati "modernom alhemijom", i to odgovara principima homeopatije. Homeopatija podrazumeva metodu lečenja koja je klinički bazirana na tzv. "zakonu sličnih", gde se koriste medicinski aktivne supstance u zanemarljivo malim dozama i nikad u svojoj punoj jačini, gde se delotvorna supstanca prethodno podvrgava jednom procesu rastvaranja. Kada se u telo unese to homeopatsko lekovito sredstvo, ono se stimuliše na određene radnje ne zbog zbog fizičkih ili hemijskih svojstava te supstance, nego usled njene energetske prirode koju telo prima u smislu novih vibracionih informacija.

METODE SAMOTERAPIJE

Srednji mlaz sveže, tople, jutarnje mokraće je najpotentniji. Njega možemo pomešati sa sveže isceđenim sokom od narandže, iako je u suštini najbolje da se urin ne meša ni sa kakvom hranom ili napicima. Urin treba uzeti jedan sat pre ili sat posle obroka. Oralne kapi svežeg urina mogu se staviti direktno ispod jezika. Preporučuje se da se prvog dana počne sa 1-5 kapi sveže jutarnje mokraće, pa da se drugog dana doza poveća na 5-10 kapi, a trećeg dana, isto toliko ujutro i uveče, pre odlaska u krevet. Za teža oboljenja i kao prevencija može se uzimati u gutljajima, u neparnom broju, najčešće je dovoljno do 3 gutljaja. Treba svaki gutljaj držati što duže u ustima zbog upijanja informacije. Zato se ne sme ispijati voda odmah nakon uzimanja urina jer će to poništiti delovanje. Kada se čovek navikne, onda on postepeno može da povećava dozu sve do količine za koju smatra da postiže zadovoljavajuće rezultate, tako ta doza može da dostigne i jednu punu čašu. Za sva kožna oboljenja nanosi se na kožu i ostavi se da se osuši. Nakon toga mesto se opere toplom vodom, ne sapunom. Za oči (lečenje katarakte) i uši koristi se prokuvani urin. U emajliranu ili staklenu posudu, nikako metalnu, sipa se urin. Kuva se dok ne ispari 3/4 zapremine i ostane 1/4 od prvobitne količine. Onda se ostavi da se ohladi do telesne temperature. Takav se urin koristi u kapima za oči i uši, za masažu kože (kod ćelavosti). Za klistiranje je urin posebno koristan jer savršeno odgovara sastavu debelog creva i ne ostavlja nikakve posledice. Koristi se do jednog litra običnog urina zagrejanog do telesne temperature. Starijim i teže obolelim osobama mnogo je bolje da koriste dečiji urin, od zdravog deteta istog pola, uzrasta pre puberteta (do 10 godina). Takav dečiji urin je najmoćniji lek koji postoji. Sopstvena mokraća se može koristiti i u obliku kapi za oči i uši, kao i kod kupanja u kadi. Kapi za nos mogu pomoći kod pročišćavanja nozdrva i oslobađanja od mukoznog iscetka. Grguljanje mokraće pomaže kod upale grla, a inhalacijom se mogu odstraniti smetnje kod sinusa i respiratorni poremećaji. Kada se proguta, urin ima laksativno i diuretično dejstvo, tako da pročišćava digestivni trakt. Dr John Armstrong, autor knjige The Water of Life naglašava i prednosti masaže urinom. On tvrdi da se dejstvo ostvaruje mnogo brže kod onih koji se kupaju ili masiraju svojom mokraćom. On to preporučuje kod ozbiljnijih oboljenja, jer se urin apsorbuje kroz kožu, a belančevine koje se nalaze u njemu na taj način izbegavaju kontakt sa želudačnim sokovima, koji mogu smanjiti njihovu delotvornost. Na taj način, urin takođe deluje kao izvanredno kozmetičko sredstvo za hidrataciju kože i isceljivanje raznih oštećenja na njoj. Za ovaj vid upotrebe, navodno je najbolje koristiti mokraću staru 4-8 dana. Miris amonijaka u staroj mokraći nije toksičan nego čak blagotvoran kad se koristi lokalno na koži.

TEHNIKA MAZANJA TELA URINOM

Izuzev posekotina, rana, opekotina, velikih čireva i oticanja kože, tretman bolesti treba početi mazanjem tela urinom. U te svrhe, urin koji je čuvan neko vreme smatra se boljim od svežeg urina. U Shivambhu Kalpi se preporučuje urin star 36 sati, a postoje i mišljenja da je najbolje koristiti urin star 5-7 dana. Moguće da je to čak i ispravnije jer se u starijem urinu oslobađa više amonijaka, koji pomaže bržu apsorpciju urina kroz kožu. Za osobu prosečne građe, za mazanje je dnevno potrebno 2-3 dl urina. Da bi se zadržala zaliha 7 dana starog urina, potrebno je 7 velikih flaša. Flaše treba da budu dobro zatvorene, da bi se izbegla mogućnost ulaska nekog insekta. Pošto je urin sam po sebi ubica klica, u skladištenom urinu ne stvaraju se klice. Bolje su flaše sa velikim otvorom, da bi moglo da se urinira direktno u njih. Trebalo bi da se numerišu, radi lakše upotrebe. Bolje je da se urin malo zagreje pre upotrebe, naročito zimi. Pola urina treba sipati u staklenu posudu i treba mazati njime pola tela. Ostatak od ovog urina treba baciti jer u procesu postaje prljav. Onda treba upotrebiti drugu polovinu urina, za mazanje preostale polovine tela. Telo treba mazati lakom rukom. Nije potrebna apsolutno nikakva upotreba sile u tom procesu. Ne bi trebalo da pacijent oseća neprijatnost. Ako telo treba da se maže jednom dnevno, idealno je da proces traje 2 sata. U slučaju da pacijent odluči da se maže 2 puta dnevno, onda je dovoljno 75 minuta za jedno mazanje. Posebnu pažnju i više vremena treba posvetiti glavi, vratu, licu i tabanima. Ako pacijentov urin nije dovoljan, za mazanje se može upotrebiti urin bilo koje druge zdrave osobe. Ako se tretman bolesti započne mazanjem urinom, zagarantovan je brži oporavak. Nekada se desi da posle 4-5 dana mazanja izlaze otrovi iz tela u obliku bolesti kože ili malih čireva. Ne treba se brinuti zbog ove manifestacije, niti uzimati bilo kakav lek za lečenje ovih poremećaja kože. Ove bolesti kože treba tretirati samo urinom. Mazanje urinom isteruje iz tela sitne bolesti. Ovim postupkom se za 10 do 15 dana leče šuga, kosopasica (opadanje kose u pečatima) i ekcem. Međutim, za druge tvrdoglave bolesti koje dugo traju, potrebno je postiti na urinu i vodi. Kada pacijent duže vreme uzima puno lekova za čišćenje tela post postaje neophodan. Važna informacija u vezi sa mazanjem urinom je da bi se trebalo često kupati, barem 1-2 puta posle mazanja. Može se koristiti mlaka ili hladna voda, kako vam prija. Bolje je pri kupanju ne upotrebljavati sapun. Ako se za vreme posta na urinu i vodi ne koristi mazanje, korisni efekti posta ne mogu se realizovati. Za vreme posta na urinu, srce i bubrezi rade više da bi apsorbovali urin, i kao rezultat toga povećava se palpitacija srca. Kada je telo namazano urinom, poboljšava se cirkulacija krvi i palpitacija srca se dovodi pod kontrolu. Ako se cirkulacija krvi ne poveća zajedno sa povećanim teretom na srce, rezultat je palpitacija. Mazanje, takođe, rezultira mekom i sjajnom kožom.

TEHNIKA PIJENJA URINA

Ljudi mrze urin. Imaju puno nepotrebnih predrasuda o njegovom ukusu i mirisu. Samo zbog predrasuda, piti urin je tako teško. Ako mislimo racionalno shvatićemo da je ukus samo stvar navike. Kada neko nešto stalno jede, počne da voli i njegov ukus. Na primer, setite se crnog ili belog luka, ili čak čilija. Kada se nešto od ovoga da detetu prvi put, sigurno mu se neće dopasti njegov ukus ni miris. Crni i beli luk imaju jako oštar miris, ali posle nekog vremena formira nam se ukus, i prihvatamo njihov miris. Mnogi alopatski lekovi imaju odvratan miris i ukus, ali ih ljudi ipak uzimaju. Tako, ko god ima hrabrosti i stavi svoje predrasude u stranu, može koristiti urin i požnjeti koristi od urinoterapije. Ako je teško piti urin odjednom, može se početi postepeno. Mogu se prvo par dana njime prati zubi, i posle toga biće lakše piti ga. Ne bi trebalo oklevati da ga pijemo zbog njegovih spoljašnjih karakteristika.

METOD POSTA NA VODI I URINU

Za lečenje ozbiljnih i dugotrajnih bolesti, post (gladovanje) na urinu i vodi je obavezan. Trajanje posta treba odrediti imajući u vidu stanje pacijenta. Pacijent treba da pije sav urin koji izluči u toku dana i noći. Ako pacijent želi da uzima samo dnevni urin, noćni treba čuvati za mazanje tela. Ako pacijent nema dovoljno svog urina za mazanje, ne škodi da se upotrebi urin bilo kog zdravog čoveka. Tokom posta na urinu, povećava se srčana palpitacija i ubrzava se puls. To ne treba shvatati ozbiljno. Ritam otkucaja srca će se automatski smanjiti. Ako se mazanje urinom pravilno obavlja, možda i ne dođe do srčane palpitacije. Većinu vremena pacijent neće osećati nikakvu slabost, jer urin nastavlja da ishranjuje telo. Najbolje je uzimati što je više moguće urina. Ali, tokom tog perioda, pacijent treba da zadrži priličnu budnost i održava uravnotežen um. Urin isteruje sve skrivene otrove organizma i zato se javljaju izvesne reakcije u vidu proliva, povraćanja i bolesti kože. Ne treba koristiti nikakve lekove za suzbijanje ovih reakcija. To je proces čišćenja tela i ne treba ga ometati. Pustite prirodu svome toku. Duge postove treba veoma oprezno prekidati. Nužno je biti veoma oprezan i pažljiv nedelju dana posle prekida posta. Unos hrane treba uvećavati vrlo postepeno. Imaćete potrebu da jedete sve više i više, ali morate držati strogu kontrolu nad ovom tendencijom. Obično se post prekida mosambi sokom, ali ako mosambi nije zreo, ili mu nije vreme, treba ga izbegavati. Umesto toga, potopite par urmi u vodu. Onda ih izgnječite i procedite sok kroz finu tkaninu. Taj ekstrakt je dobar poput mosambi soka. Međutim, dijabetičari treba da ga izbegavaju jer sadrži dosta šećera. 2-3 dana treba uzimati samo voće i voćne sokove. Posle toga, u dnevni režim može se uvesti malo mleka. Ali pre svega, treba se strogo držati principa postupnosti.

METOD KORIŠĆENJA VLAŽNIH PAKOVANJA URINA

Ako na bilo kom delu tela postoji posekotina, rana, opekotina ili veliki čir, urin treba aplicirati spolja. Dvaput presaviti čistu tkaninu i natopiti je urinom. Ovo pakovanje treba držati pričvršćeno na povređenom delu tela. Ne sme da se dozvoli da se pakovanje osuši, već ga treba povremeno vlažiti, sipajući urin na njega. Pakovanje se može držati koliko god je to potrebno. Ova procedura se može ponoviti i kod dugotrajnih slučajeva nekih bolesti kože i infekcije očiju.
___________________________________________________________________

UPOZORENJA I MERE PREDOSTROŽNOSTI

1. Mazanje urinom tokom 5-6 dana dovodi do svraba kože. Daljim mazanjem, ona se automatski oporavlja.

2. Nekada se po telu pojave male bele zatvorene bubuljice. To je znak čišćenja tela. Treba snažno utrljavati urin u telo, da bi se time probile i otvorile bubuljičice, i apsorbovale urin. Posle 2 sata treba se okupati mlakom vodom. Ne treba koristiti sapun. Za 1-2 dana bubuljice će potpuno nestati.

3. Tokom urinoterapije, otrovi iz organizma izlaze u vidu povraćanja, proliva ili poremećaja kože. Treba dopustiti prirodi da ide svojim tokom i ne brinuti se.

4. U slučaju nedovoljne urinacije (mokrenja), dešava se da pacijentu otekne telo. Upotreba vlažnih pakovanja na karlici obično rešava ovaj problem.

5. Osoba koja praktikuje urinoterapiju treba pažljivo da prati svoje navike, prirodu i kapacitete. Treba da ima potpuno razumevanje efekata promena u svome telu. U ovom sistemu lečenja, osoba mora biti sam svoj lekar.

6. Treba obustaviti uzimanje svih drugih lekova i tretmana, barem 4 dana pre početka urinoterapije. Za vreme urinoterapije nisu dozvoljeni lekovi.

7. Neki misle da post znači ne uzimati cerealije. Po njima, voće se može jesti koliko se želi. Ali ovo shvatanje je pogrešno. Tokom posta ne sme se uzimati ništa osim vode i urina.

8. Ako pacijent ima nizak pritisak i slabo srce, on ne bi trebalo da posti. Treba da maže telo urinom, pije urin, i uzima laku hranu jednom dnevno. Ovaj postupak će ga izlečiti i bez posta, ali će mu trebati mnogo više vremena. Pacijent mora imati strpljenja, jer drugog načina nema.

9. Pošto ozdravi, pacijentu se savetuje da živi prirodnim životom. Ako misli da može da jede i pije šta god želi, pošto je urinoterapija uvek tu da ga izleči u slučaju bolesti, teško se vara. Zakoni prirode važe za svakoga, i zato je najbolje povinovati im se.

10. Ako vas neko obeshrabruje u nastojanju da sprovedete urinoterapiju, ne bi ga trebalo slušati. Na kraju krajeva, koje su njegove kvalifikacije da može da kritikuje urinoterapiju? Da li je on ikada imao neko praktično iskustvo? Ako nije, zašto bi ga uopšte slušali?
___________________________________________________________________

ČESTO POSTAVLJANA PITANJA

Može li žena da pije svoju mokraću za vreme menstruacije?

Da, iako su uretra i vagina dva zasebna organa, u menstrualnoj tečnosti ne postoji ništa što može nekome naškoditi čak i ukoliko dođe do njenog mešanja sa mokraćom.

Može li čovek da pije svoj urin kada uzima neke lekove?

Odgovor je ukratko - ne, zato što postoji (mala) mogućnost prekoračenja doze određenog leka recikliranjem onog njegovog dela koji biva izlučen uz pomoć mokraće. Međutim, hormoni, vitamini i minerali se mogu slobodno uzimati za vreme terapije urinom.

U kojim slučajevima se Shivambu Shastra može koristiti?

S obzirom da se ona smatra kao istinska "panacea", za Shivambu Shastra se može reći da je delotvorna kod preko 175 zdravstvenih poremećaja. Dijagnoza tu ne igra toliko značajnu ulogu s obzirom da čovekov uzorak mokraće perfektno predstavlja njegovo zdravstveno stanje. Urin se može lokalno utrljavati kod većine hroničnih zdravstvenih poremećaja na koži, kao što su akne, ekcemi, psorijaza, gljivične infekcije, rane, ujedi insekata, opekotine, pa čak i gangrena. Interno, za ovu terapiju se smatra da je delotvorna kod lečenja raka, sindroma hroničnog zamora, anemije, svih vrsta bolesti urinarnog trakta, prehlade i gripa, kandide, dijabetesa, probavnih poremećaja, žutice, itd. Naučno je dokazano da je terapija sopstvenom mokraćom delotvorna kod infekcije polio virusom i kod tuberkuloze. Isto tako, neki doktori leče imunološke bolesti kao što su psorijaza, karcinom bazalnih ćelija i astma, intramuskularnim ubrizgavanjem urina.

Zašto u nekim slučajevima terapija urinom nema nikakvog efekta?

U nekim slučajevima postoji jedan hronični nedostatak jednog ili više minerala u organizmu čoveka, i u takvim slučajevima ti minerali nisu zastupljeni ni u njegovoj mokraći. U tim slučajevima čak i ako se generalno stanje kod tih osoba može popraviti, dešava se da jedan određeni problem ostaje i dalje isti. Na primer, čovek koji pati od dijabetesa će možda morati da uzima hrom kako bi pospešio korišćenje šećera od strane ćelija, a vanadijum za pospešenje stvaranja insulina. Takva jedna potporna terapija može da bude potrebna da bi se izlečio dijabetes ili bilo koji drugi problem u vezi šećera u krvi, koji se ne može rešiti samom urinoterapijom.
___________________________________________________________________

ZLATNA BUDUĆNOST

Iako je mnogo pažnje usmereno na mnoge od elemenata urina kao i njihovom medicinskom korišćenju, još uvek nije sprovedeno jedno sveobuhvatno istraživanje urina, kao jedne celine koja se može terapeutski aplicirati. Više od 600 naučnika, od kojih mnogi veruju da se čovekovim urinom može tretirati sve, od ćelavosti pa do raka i AIDS-a, sastali su se u februaru 1996. godine u mestu Goa, u Indiji, na Prvoj Svetskoj Konferenciji o Auto-Urinarnoj Terapiji. Druga Svetska Konferencija o Auto-Urinarnoj Terapiji održana je u Nemačkoj 1998. godine. Ovo su sigurno znakovi da Shivambu Shastra počinje da cveta u celom svetu, da su ljudi spremni da preuzmu odgovornost za svoje zdravlje i da su spremni da preovladaju svoje predrasude, otvarajući svoju svest za prastare duhovne istine. U ovim vremenima, kada se trudimo da pronađemo načine za lečenje na jednom dubljem nivou, od veoma velike važnosti je da uzmemo u obzir Shivambu Shastra i prihvatimo je kao jednu dokazanu i duboko delotvornu metodu za postizanje zdravlja na nivou našeg tela, uma i duha.







2 коментара: