VAKCINA IZAZIVA LEUKEMIJU?





Dr Petar Ivanovski je na najuglednijem svetskom kongresu dečijih onkologa obelodanio tezu po kojoj je vakcina protiv difterije mogući uzročnik pojave leukemije kod dece. Skupo eksperimentalno dokazivanje, koje bi moglo značajno da izmeni svetsku medicinu.




Da li je rat protiv leukemije kod dece otpočeo tako što mu je istrebljenje objavljeno u Srbiji, ostaje da potvrdi međunarodna stručna javnost, ali je jasno da je dr Petar Ivanovski, iz Univerzitetske dečije klinike u Beogradu, napravio prvi korak u tom smeru. Naime, na nedavno završenom Kongresu svetske pedijatrijske onkologije (SIOP) u Oslu, dr Ivanovski je, pred kompletnom svetskom elitom u toj oblasti, izneo svoju tezu, po kojoj "krivca" za akutnu limfoblastnu leukemiju, inače najčešćeg raka kod dece, treba tražiti u preranom vakcinisanju od difterije. "Na istraživanje me je nagnao rad jednog od prestižnih svetskih stručnjaka, profesora Melvila Grejvsa, koji je 1999. godine objavio kako leukemija ima prenatalni početak, odnosno da geni koji joj pogoduju nastaju kod deteta dok je još u utrobi majke", objašnjava Ivanovski. "Profesor Grejvs je pokazao da dete već na rođenju ima takozvane "B" limfocite, koji sadrže gen za leukemiju, takozvani Tel AML 1. Bez ovog gena nema leukemije."

ZAJEDNIČKO SVOJ DECI

Nedugo zatim, dr Karolina Feliks iz SAD-a je, komentarišući nalaze profesora Grejvsa, zaključila da je sad na medicinskim stručnjacima da otkriju koji je to faktor koji utiče na proliferaciju ovih ćelija, odnosno šta je to što utiče na njih da se pretvore u leukemiju. "Mnogo puta sam pročitao oba stručna rada", kaže dr Ivanovski. "I iznova sam sebi postavljao isto pitanje: šta je to što ove, normalne ćelije na rođenju, sa ugrađenim leukemijskim genom kasnije pretvara u leukemiju, i to kod dece uzrasta od dve do pet godina. To mi je, po sebi, nametnulo još jedno pitanje: šta je to što je zajedničko za svu decu, što im se dešava konstantno, i to baš u periodu dok su odojčad. Jedini odgovor bio je - vakcina!" I zaista, Ivanovski daljim istraživanjem dolazi do podatka da je ovaj vid leukemije moderna bolest, dakle, da je ozbiljno uzela maha u svetu tek 1940-ih godina, samo nekoliko godina pošto je uvedeno obavezno vakcinisanje od difterije.

ODGOVOR - NA MIŠEVIMA

"Jedan od eksperimenata koji mi je privukao posebnu pažnju odigrao se 2001. godine u SAD-u, na univerzitetu Harvard", potkrepljuje svoju tezu dr Ivanovski. "Tada je ženkama eksperimentalnih miševa bio ubačen gen AML 1 (isti koji imaju deca na rođenju) u oplođeno jajašce, kako bi novorođeni miš imao u "B" limfocitima ovaj gen. Posle 5 generacija miševa, i nakon 24 meseca, nijedan miš nije oboleo od leukemije. Prirodno, autori eksperimenta su zaključili da nije postojao faktor koji bi delovao na miševe, kako bi se to desilo. Suštinska razlika između onoga što se dešava laboratorijskim miševima i deci je u tome što se deca podležu obaveznoj vakcinaciji!" Na kongresu pred najboljim svetskim pedijatrijskim stručnjacima dr Ivanovski je upozorio da je neophodno napraviti novi eksperiment sa miševima, ali tako da budu vakcinisani na isti način na koji se to čini sa decom. "Ako se pojavi, kao posledica, da neki od miševa dobije leukemiju, onda smo napravili prvi džinovski korak ka sprečavanju nastanka limfoblastne leukemije", zaključuje dr Ivanovski. Međutim, da bi ova hipoteza dobila naučnu potvrdu, potreban je mukotrpan put. Za sada je pozitivno što su imena poput Mela Grejvsa ili Pera Brandzega, koji su bukvalno svetski lideri u saznanjima vezanim za ovu oblast, veoma zainteresovani za tok istraživanja.

UNIŠTAVANJE ODBRANE

Kada se deca prerano vakcinišu, vakcina suzbija razvoj takozvanog Th1 sistema. A taj sistem je upravo odgovoran za citotoksičnu funkciju. Tu spadaju ćelije koje ubijaju čak i kancerske ćelije. Tako se suzbija sistem nadležan za odbranu od raka. Ovo je dokazano na miševima 1996. godine, u Švajcarskoj, tokom eksperimenta doktorke Berios.

LONDON - PRVA STANICA

Da bi dokazao svoju teoriju, koja je očigledno uzburkala stručnu javnost, dr Ivanovskom su potrebni uslovi koje ima tek nekoliko laboratorija u svetu. Da bi se izveo eksperiment sa transgenskim miševima, najbliža stanica mora da bude London, jer kod nas ne postoje uslovi za tako skup i delikatan eksperiment. Sada nije bitna samo naša, već i svetska javnost, i njeno opredeljenje da iskoreni jednu od najopasnijih i najpodlijih svetskih bolesti.







Нема коментара:

Постави коментар